четвртак, 07. октобар 2021.

 

НЕКРОЗНА И КАНЦЕРОГЕНА
ЈАВНОСТ, РЕТАРДЕР ЈЕ
ЗА ДРЖАВУ И НАЦИЈУ,
КОЧНИЦА КОЈА СЕ ЛАКО ЗАПАЛИ


 
Невјероватно је да су Људи преживили док је била једна Телевизија, док није било Портала, док се играло Табле а не Таблоида.
Сад има свега.
Па су, опет, Људи лошији од оних а Медији грђи.
Јебеш Новине у које не можеш замотати печено прасе.
Свакодневна ми је мука кад гледам на који начин Људи вјерују.
Није више питање Коме вјерују и Зашто вјерују.
Није, дакле, у питању ништа друго, него Људи.
Све што им се појавило, Људи су тражили.
Република Српска је, у односу на Србију, на коњу, што се тиче Јавности и Медија.
А у катастрофалном је стању.
▪ Политика је замијенила Пичку.
Више нико не прича о Пички, само о Политици.
Политику никад нису видили а није их срамота причати о њој.
Ко онај Хасо, из вица братства и јединства.
Ја данас излазим у Подлуговима, ајмо одма о Пићки.
Тај феноемнолошки мозаик говори о грчевитој жељи Појединца да постане важан и лажан.
У тим безразложним и бескрајним причама о Политици, нема чињеница, аргумената, става... ако је толеранција коликотолико, главни слоган је, Знам ја. Аргумент, Чињеница, Позадина.
Како емитује, тако и апсорбује.
То је суштина данашње Српске Јавности.
Србима не можеш ништа слагати. Све што слажеш они прихвате. Можеш слагати тек ако, већином, прихватају Истину.
▪ Лаж једног Блогера, намјерна, програмирана, Лаж, има већу прођу и тежину него било који акт и чин било које Институције.
Свако ће, данас, сто пута завирити у Лагаоницу а ниједном у Читаоницу.
Крај Власти ће, свако, проћи као крај Турског Гробља.
Тај однос према Власти и јест из Турског Доба.
Он је, сада, проширен и на однос према Нацији и Држави.
▪ Западни Кројачи су одавно уочили ову лаковјерну и невјерну особину Србаља.
Зато и продукују системе који индукују такво понашање.
Овдје је лакше постати Новинар, него Курва.
Лакше отворити Медији него Јавну Кућу.
Овдје нема Закона за Лаж.
▪ Шта се може учинити.
Мало се може учинити.
Ако не пасеш, не ореш или не косиш Њиву, она постаје Шикара. Кроз Шуму може да се хода. Кроз Шикару, не може.
Сламка Спаса је градња Велике Политичке Странке која ће да свакодневно буде у контакту са Чланством, Гласачима и Бирачима. У контакту на Лицином Мјесту а не на Пицином Медију.
Личи на Идеолошки Кавез.
Тачно.
Ну. Друкчије се неће опстати.
Како данас Медијска Јавка не значи ништа, сутра, тако, неће значити ни Појединац. Потом, Вјера. Онда, Нација. На крају, ни Држава.
Да то нешто ваља, Људи би одмах послије изласка из пећине, основали Медије. Не би Племена - Државе. Не би ратовали за Нације и Државе. Ратовали би за Портале и Блогере.
 
 

Нема коментара: