петак, 20. новембар 2015.

ШТА ГОВОРИ
*РАВНОТЕЖА МОЋИ*,
АМЕРИЧКА
СИНТАГМА
ИЗ ДЕЈТОНА

Бил Санта Моника Клинтон, бивши амерички пријеседник, рекао је у Дејтону, поводом обиљежавања годишњице Великог Споразума, и доласка Игора Црнатка, да Дејтон није савршен али да је обезбиједио Равнотежу Моћи без које се данас не би славило Двадесет Година Мира, БиХ и то.
Добро. Знам да је то Клинтон само рекао. А написао је неки паметнији и упућенији.
Кад се присјетимо Дејтона, присјетићемо се и Руса у БиХ. Који су овдје били стационирани и који су, дабоме, били укључени, као Велика Сила, у гарантовање Општег Оквирног Споразума За Мир.
Присјетиће се, неко, и чињенице да су се Руси, кад је стање на Косову узаврело, хитно евакуисали из БиХ, да би први стигли на Косово. Аеродром у Приштини.
Мали је ово простор за сва присјећања. Углавном, Руси су, каснијим током догађаја, потписнути потпуно са Косова, Клинтону се дигао. Споменик. Косово одсвирало Независност. Честитамо, постали сте База.
Ну. Руси нису потписнути из Србије. Иако су Амери инсталирали Тадића. А сада Вучића.
Све то говорим не због тога што су Руси важан дио синтагме Равнотежа Моћи, коју сам очекивао да чујем од свакога само не од Празног Била, већ због тога што је Србија важан дио Равнотеже Моћи.
А управо се у Србији понашају неуравнотежено.
У садејству са нашим Сарајевским пријатељима из Савеза За Промјене.
Без обзира што су Бугарска, Румунија и Мађарска сада у Нато Пакту, то за Равнотежу Моћи на Балкану не значи много. Треба се присјетити теорије ЈНА стратега који су предвиђали руско тенковско јуришање преко Саве, из Мађарске. Сада се та претпоставка може лоцирати само сјевероисточније, с оне стране Мађарске равнице.
Али Србија је још увијек ту и Нато Пакт не чини видљиве кораке да је приграби под свој Територијални Плашт. Видљиве у смислу силе. Настоји, напротив, да одњегује љигавце и колаборанте изнутра који ће је предати на пладњу.
Распадом ЕУ, који се догађа пред нашим очима, урпаво данас то јавља Орбан са Мађарске Равнице, Равнотежа Моћи о којој говори Бил Клинтон, ревитализје се и добја на свјежини.
Као и Руским доласком над Сирију.
Равнотежа Моћи је заснована на договору у Јалти гдје су Америка, Инглеска и Стаљин утаначили сфере утицаја Запада и Совјетског Савеза, на Балкану, познатог као Фифти – Фифти. Та линија расједа ишла је кроз БиХ. Не само зато што су Руси ослободили Београд. Већ зато што је то Историјска Линија.
А скоро цијели Свијет се облачи, скида и пресвлачи, увијек по истим линијама. Свитњак, Цокула и Капа су увијек на истом мјесту. Мјесто пиштоља или каме се мијења.
Зато проф Лукић данас у Нину каже да су границе биле нацртане прије доласка у Дејтон. Само је Балканским крмцима омогућено да тамо глуме договоре, изнуде и надметања. Такозвани Дејтонски Ријалити.
Стога би Србија, а и Црна Гора, да је било какве среће, требало да мисли на ту Равнотежу Моћи. Још откако је, деценијама уназад, почела да импровизује завоје и облоге за Косовске Ране.
Мене овдје занима Република Српска.
Клинтон је скоро отворено рекао да је Република Српска међународно призната и на силу утрпана у БиХ само да би се одржала та Равнотежа Моћи.
Веома важан дио Равнотеже Моћи је и Србија. С којом су предвиђене и Специјалне Паралелне Везе.
Србија, стога, има обавезу да се понаша историјски одговорно. А не импровизаторски како се понаша у задњој деценији. Да не идем даље уназад.
Јер, малим искораком Србије, Република Српска долази у директну егзистенцијалну опасност.
Предајом Србије Нато Пакту, не наступају само проблеми за Србију. Наступа потоп за Републику Српску.
А то је кључ опстанка Српства.

Ако оде Република Српска, ништа више неће спасити Србију.