ЈАКОВ МИЛАТОВИЋ,
НАЈАВА НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
УПРАВЉАЧА СРБИМА

 
Прва гарнитура Управљача, била је генетски ујаловљена од оних који су се потенцијално показали добрим за улагање а имали су очите ратне и посратне трауматске синдроме.
То су Вучић и Мило. Кило и Мило.
Прије Вучића, то је био Слобо али је морао бити жртвован да би се Србија ујаловила у довољној мјери да наступе Тадић и Кило.
У Републици Српској су покушали са Биљаном Плавшић. Као противницом Караџића и Милошевића. Примили је ко Краљицу, у Паризу, ономад. Али се није хтјела одвојити од Српства и Српске и морала је у Хаг.
Покушали су поклопити Додика Али се Лијевчаниски Мудоња показао превеликим и превјештим залогајем.
Мило је, ипак, у односу на Додика, и на Вучића, највећи умјетник у опстајању на Власти. Јесте му Запад помагао, али ни изблиза колико Вучићу.
Мило је свој задатак обавио. У Црној Гори Српства више нема.
Нема у мјери да може да артикулише и брани Националне Интересе и Српску Црну Гору.
То што има, наслоњено је на Београд.
Зато је Мило замијењен, допуштено му је да га замијене, Вјештачком Интелигенцијом Запада.
Побиједио је ВИЗ Јаков.
(погледати биографију коју сам пореузео са сајта РТРС)
Јаков Милатовић нема  никаквог искуства са реалним политичким животом.
Поготову не са Српским Светом. Као што то пропагирају Миловци из Сарајева, Загреба и страних Медија.
Он неће покретати битке против Српства.
То више није потребно. Добиће средства да подигне неке елементе Стандарда и Економије и то ће служити за звоњаву великих успјеха.
Литије и ангажман Кривокапића, искориштени су за инсталацију ВИЗ Актера.
За Србе у Црној Гори, дакле, слиједи мирнија фаза, фаза анестезије. У којој ће пажљивим и пристајућим акцијама њихов положај даље да се деградира.
Опстојање Српства у Црној Гори је завршена национална и политичка сторија. Наставиће се, још, у вјерском смислу.
Друга особина тог Постмиловског доба јесте Велика Политичка Побједа без Велике Политичке Странке.
И у Српској и у Србији, настојаће да униште Велике Политичке Странке.
Србија треба да очекује Јакова из Круга Двојке.
Вучић треба да очекује Милов Пут.
Такође, и у Републици Српској, треба очекивати ова два тренда.
Према Србима ће се постепено примјењивати Техницистичко Западно Управљање, какво је сада испливало у ЕУ.
Да није било уласка Русије за спас Руса у Украјини, то се још дуго не би примијетило.
Дакле, будуће намјеснике треба тражити у Западним Биографијама.
--------------------------
Ко је Јаков Милатовић?
Основне студије у области економије завршио је на Економском факултету Универзитета Црне Горе, са просјечном оцјеном 10 и био је студент генерације. Добитник је бројних домаћих признања од Министарства просвјете, Универзитета Црне Горе, Министарства спољних послова и др, као и иностраних стипендија. Као стипендиста америчке владе провео је једну студијску годину на Универзитету савезне државе Илиноис, као стипендиста аустријске владе један семестар на Универзитету за економију и бизнис у Бечу, а као стипендиста Европске комисије једну студијску годину на Универзитету у Риму.
Магистарске студије у области економије завршио је на Универзитету Оксфорд и био је стипендиста британске владе.
Радно искуство започео је у НЛБ банци у Подгорици као дио тима за управљање ризиком, затим у Дојче банци у Франкфурту у тиму за процјену кредитног ризика земаља са фокусом на земље централне и источне Европе. Од 2014. године радио је у Европској банци за обнову и развој у тиму за економску и политичку анализу, прво као економски аналитичар за регион југоисточне Европе а након унапређења у позицију економисте покривао је земље Западног Балкана из канцеларије у Подгорици.
Године 2018. бива унапријеђен у главног економисту са задатком да покрива земље ЕУ, укључујући Румунију, Бугарску, Хрватску и Словенију из канцеларије у Букурешту.
Друга искуства и усавршавања стицао је кроз похађање програма и школа Уједињених нација у Њујорку, њемачке Фондације Конрад Аденауер у Подгорици, Амбасаде Црне Горе у Риму, Канцеларије за међународну сарадњу Економског факултета у Подгорици, Оксбриџ Академик Програм у Оксфорду, Међународног монетарног фонда у Лондону, Лондонске школе економије и Универзитета у Пекингу, Лидерске академије Универзитета Стандфорд и Универзитета у Београду, и других.