2674.
ШТА МОЖЕ
ДА ПАРАЛИШЕ
СТРАНКУ ПРЕД ИЗБОРЕ
Свака странка у
свом ткиву садржи велика складишта нервних отрова која лако могу да паралишу
цијелу организацију или поједине групе мишића.
Многе странке се
успјешно боре против тог отрова а многе се никад не изборе. Отров преузме све и
оде даље а странка атрофира.
Есдеес је, некидан,
имао јавну вјежбу своје цивилне заштите коју ништа не смије изненадити па је,
ипак, доживјела изненађење у Новом Граду, некадашњем Кастелу Есдееса. Док није
дошла Сњежа.
Такав унутарстраначки,
организацијски ексцес недопустив је у години прије избора. Есдес је Стожина
Опозиције. Њен лидер има Мисију. Обзнанинили су да ће срушити Додика на
изборима. А не могу да ријеше један мали организацијски проблем какав је
општински одбор у Новом Граду и избори у организацији.
Нису за вођење
Државе.
А успут би требало
да воде и Чавића и Иванића. Што је стопут теже од вођења Државе.
Гдје, дакле, лежи
отров у унутарстраначком организацијском ткиву. Шта може да паралише странку
пред изборе и у изборима.
Треба знати да су
отрови увијек до краја неистражена лепеза. Нешто слично као и криминал и
одбрамбени апарат друштва. Они први су увије у предности јер непрестано траже
начин како да буду у корак испред. Тако и Отровни Елементи Странке увијек
настоје да је искористе за личне, групне или локалне потребе.
И треба знати да
странке често немају противотрове ни за оне који су детектовани и обиљежени.
·
Неодржавање избора
у страначким структурама, мјесним и општинским, мада их све странке ни немају
па не могу ни да организују изборе. Такве странке зависе од расположења
јавности и бирача у тој општини или мјесном подручју и од својеврсног политичког,
лагајућег, финансијског и слично надраживања бирача.
·
Недемократско одржавање
организацијских избора. Мјесним и општинским организацисјким структурама мора се
омогућити да демократски и непосредно изаберу своје представнике у органима. Јер
то је једини рудник демократије у странци који се лако практикује. Не може
цијела организациона структура да одлучује о томе какав ће се, напримјер,
коалициони споразум прецизирати с неком странком.
·
Екстерна Моћ. То је
страначки рак и за то треба да се напипе уџбеник страначке анатомије да би се
онда прецизно навело гдје све и како дјелује. Углавном, Екстерна Моћ обухвата
дрипце широке провенијенције, од оних који су приватизацијом добили поклон,
оних који су у разним страначконеприродним релацијама са неким из широке лепезе
лидера и актера странке, до оних који су се увукли у странку као чланови и
егзалтирани обожаватељи да би извукли неку ситну корист.
·
Наметање организације,
повјереника, привремених органа.
·
Неуважавање активиста,
а таквих је у великој странци, Странци ПИА, Перманентне Изборне Активности, на
десетине хиљада кроз дуги низ година. А уважавање Скорочланојевића.
·
Погрешан избор
кандидата за посланике који ће у организацијској активности, у години кампање,
само да мисле и таде за поновну кандидатуру. Или да буду Мртва Пухала.
·
Депресирање посланика
или других директно изабраних актера који имају углед у локалној или
регионалној јавности и у органиазцији.
·
Феудализам. То је
такође тешка болест у којој поједини лидери јаких локалних заједница схвате да
су на том подручју моћнији од странке и почну да преузимају паралелне
надлежности за комплетан политички, економски и сваки други живот. Они, онда
постају и вође јаке фракције у странци. И могу, у изборима, да се придруже, или
да цијели свој феудални апарат ставе само на привидну активност. Лијек против
те болести јесте у унутарстраначкој политици Један човјек – Један мандат,
Једном човјеку – Једном мандат.
Али. Тај лијек се тешко налази.
Много од овога
показао је Есдеес само на једном случају из Новог Града. Може се замислити шта
све има у оних Сто Мариних.
