2612.

СРБИЈА,

ИЗГЛЕДА,

ПОЧЕЛА ДА

ПРАВИ КУЋУ

Финанцминистар унутрашње штредње и вањских трошкова Србије, објавио да се обуставља заједички пројект Србије и Српске у опремању овдашњих школа компјутерима.

Штедња.

Има онај стари виц о Просјаку и Правикући.

Лијепо обучени Друг, кадгод би наишао, убацио је просјаку, у изврнут качект на тротару, макар неког жућака. Нек звркне.

Једног дана само је прошао. Па другипут, након неколико дана, опет је, замишљено прошао. А онда је просјак, кад је Друг покушао и трећи пут да прође необран, подвикнуо Шта је, Друже, види ми качкета. Почео сам да правим кућу, јебигађуро, штедим сваки динар. Па што с мојих леђа јебемуматер.

Добро. Српска није изврнула качкет.

Хтјели смо да имамо заједнички пројект. Да не будемо као они у Федерацији. Ништа заједничко. Чак ни Комшић.

Хтјели смо да се осјети та трећемиленијумска веза Србије и Српске. Може и Свих Срба. Мада је волим Свакосвојицу.

Хтјели смо. Да нам веза не буде Равна Гора, копање Драже и Голе Гузице Пинка.

Разумијем Кризу и Штедњу. Мада. Кад видим оног Крстића, министрића, како се скупио, Србија неће пара имати ни у Четвртом Миленијуму.

Остаје нам да школама набављамо гусле. Па нек онај Гацковедарица гусла. Мада ме мој ДСК упозорава да су добре гусле скупље од компјутера.