ИЛУЗИЈЕ О ИЗБОРИМА.

ПРАВДА ЗА ИЗБОРЕ.

Побједници, често, имају мање заслуга за Побједу на Изборима, од Губитника.

Само што ни једни ни други, у свом сљепилу и заносу, то никад неће сазнати.

Резултати Избора су посљедица дугих и невидљивих трендова.

Стога је потпуно бесмислено, једнократне и краткорочне догађаје користити као залихе за изборне успјехе,

Власт их користи, скривајући се, или рјешавајући површно, нестручно и на брзину, из страха да утичу на Изборе и да ће само због тога изгубити.

Опозиција их користи као богомдани знак да су на правом путу и да само треба да потпале већу ватру па ће зрели гласови да падају у прегрштима а не један по један.

Пошто се у Странкама, нико дугорочно и у континуитету озбиљно не бави тим процесима, и ефектима, мјерећи ангажмане Страначког Механизма и Резултате, све остаје потпуно нејасно. Недоказиво и несхватљиво.

Имао сам срећу, што се послије показало као велика несрећа, да се више од деценије бавим послом припреме странке, Организације, за Изборе. Из тога сам изградио читаву једну филозофију и праксу. Читав концепт функционисања Странке.

Најчешће нисам о томе никога обавјештавао. Јер сам знао да неће пити воде или да могу само добити неког непријатеља и протвиника, који ће то из њему неразумљивог разлога, спријечити.

Упозоравао сам на Трендове. Али, ни то није помогло.

Упозорио сам на губитак локалних Избора 2012е. Неколико година прије тога.

Али. И данас, Опозиција, СДС, мисле да су побиједили њиховом заслугом, реформама, поштењем и свјетлошћу локалних лидера.

А СНСД мисли да су сви били против њих.

Ни једно ни друго нема никакве везе са животом.

Након тога дошла је Четрнаеста. Четрнаесте само Додик побиједио. Био је то наставак Тренда који је почео прије 2010е.

Онда је Скупштинска већина у Српској формирана преласком два посланика. Што је окарактерисано Куповином Папака.

Опозиција је од тога направила Политичку Хистерију, познату под именом Неправда За Папке.

Игноришући чињеницу да је то једнократан политички догађај и да није никакав Тренд. И да због тога не може да утиче на Политичку Сцену и на Изборе. У њихову корист.

Папкарење је уобичајен посланички живот. И код кандидовања и код понашања послије Избора. Нарочито у миљеу малих странака, изборног прага и аматерског бављења политиком.

Послије Политичке Хистерије Два Папка, Опозиција је изгубила 20 општина.

Сазап је остао у чуду. Једна Амбасада, такође. Остао је у чуду и СНСД.

Пандица, данас, то објашњава чињеницом да су то сиромашне општине и да сваке четири године мијењеају гаће.

Ја, пак, то објашњавам страначким нерадом.

При чему не значи да је СНСД више радио од СДС-а.

У Градишци, нпр, СНСД никад не мора да ради за побједу колико и СДС.

Али мора мање дугорочно да гријеши него СДС.

Сада Опозиција настоји да од Случаја Давид начини Политичку Хистерију. Надајући се, пошто је Октобар пред вратима, изборном резултату.

Успјели су то да убаце у Народну Скупштину Републике Српске. Што је насиље над Парламентаризмом.

Тек у Скупштини ће Есдеес и пртљаг, да изгубе у Јавности.

Тога је свјестан и Вукота па позива на достојанство, коректност, озбиљност, без пиштаљки и слично.

Чињенице су, пак, неумољиве.

◙ Правда За Давида је исфорсиран случај од Плаћеника. Они су у све увукли и Давидовог Оца. Плашећи га, чак, јавно, да му се, да ли, спрема ликвидација.

◙ Они који искрено подржавају Правду За Давида, који, дакле, долазе на Трг, а не сви чланови Фејсгрупе, никад нису гласали за Власт и неће никада гласати. Многи немају ни Право Гласа. Они који подржавају цијелу акцију, али се не експонирају, нису, такође никада гласали за Власт. И неће.

А питање је колико су гласачи Опозиције а колико апстиненти.

◙ Гласачко опредјељење је стабилније и дугорочније него што се то мисли. То да се Глас може добити циркусом, парама, подмитом, асфалтом, исто је као и мислити да сви у селу добијају Пичке на тај начин. Да не постоји нека тајна веза.

*

Дакле.

▬ Опозиција, Правдом За Давида неће добити ништа. Нешто може изгубити.

▬ Владајућа Странка неће ништа изгубити што није већ изгубила.

▬ Штетоваће Институције Српске, од Народне Скупштине па надоле. И цијели Систем. Јер је ово извјесна ерозија повјерења и кредибилитета.

То је и циљ пројектаната Правде За Давида. Само СДС и пришипетље, мисле да је циљ њихова побједа.

ИЗБОРИ СУ

ПАРАДА

ПОЛИТИЧКОГ НЕРАДА

Нарочито у Друштвима у којима је:

► Парламент и Парламентарна демократија помакнут устрану, претворен у циркус или поптуно потчињен.

► Страначки Мозаик инвалидан, манипулативан, префабрикован из доба Социјализма.

► У којима је битна Америчка Амбасада.

► У којима царују ратни и постратни тајкуни, ратни профитери, лиферанти, монополисти.

► Не постоји смислена економска политика осим добровољног или прислилног задуживања.

► У којима се неко од најмоћнијих већ продао Странцима и ставио забран на даљу продају Лидера.

*

Тада се на изборима догађа унапријед режирана катастрофа с већинском подршком.

Као сада у Србији.

У којој није логично да Вучић има толику подршку.

Не би је имао ни да је он, истовремено, и Девет Југовића и Мајка Девет Југовића и да је убио Мурата, у сриједу, у четвртак и у петак навече.

Али је има. Што стварну, што манипулативну.

Треба се добро чувати Политике у којој је, као и у Лоповској Економији, небитно како сам стекао Први Милион Гласова.

*

Закључак је дугачак и тежак.

Не због ријечи и њиховог броја, већ због времена који је неопходно.

Политика, живот и градња Политичких Странака и његовање Лидера, дугорочан је посао.

То, по свему, али не мора да значи, гарантује Политичку Стабилност. Која је предуслов за Економску Стабилност, Демократију, Процедуре, Парламент, Будућност.

Нација Држава Друштво, које избуби ту способност, највјероватније је изгубило трајно.

Не можете се једно јутро, три мјесеца прије избора, пробудити и рећи Бићу Председнички Кандидат.

На такав начин не можете побиједти чак ни Вучића. Политичку Сподобу. Политички Антиталент. Карактерну Камелеончину. Провинцијалног Комплексаша. Понизног Берлинца Бриселаша.

Стога је одговорност, данас у Србији, а сутра на неком другом мјесту, на свима другима осим на Вучићу.

Што доводи до нечег другог. Много катастрофалнијег.

Сви су одговорни, нико не одговара а само Вучић узима кајмак.

ИЗБОРИ

БЕЗ

ГЛАВНИХ ТЕМА

НИКАД

НЕ ВОДЕ ДОБРУ

Много прије избора у Србији, рекао сам да Вучић неће смјети да помиње, и да се опредјељује, главне тренутне теме Србије.

Дабоме, оне нису тренутне, само су овоизборне, јер висе над Србијом, већ мандатима.

·        Косово и Срби са Севера Косова

·        Војводина

·        Руси и Ниш

·        Нато Пакт и ЕУ

·        Војска

·        Република Српска

·        Економски опоравак

Сада, кад се сви записници саберу, јасно је да нико у Србији није помињао Главне Теме. Нико се није изјашњавао. Осим што је извјесни Вучићев Поповић рекао да је за Русију и што су ДСС Двери саопштиле да су против уласка у ЕУ и Нато Пакт.

То није само особина Србије.

Мада је Вучић израстао у највећег мајстора политике без правца, избора без теме и мете без кругова.

Они који су синтетизовали Вучића у Србији, и окружење му, постигли су највеће резултате у тој области, на простору бившег Сфрјишта.

Ну. И Хрватска је безтемска земља. И у њих су Реформе биле главна тема у Изборима.

У БиХ су такође Реформе болне и обилне, већ деценијама, маса од које се затрпава Чернобих.

Тренутно је, већ десет година, у Републици Српској главна опозициона тема Криминал Режима.

Наравно. Не постоји Панама на свијету гдје нема криминала. Али то се не рјешава борбом Робин Опозиције и Дебелог Краља. Већ системом и институцијама. А систем и институције Републике Српске не могу да се граде у Сарајеву и из Сарајева.

Опозиција би требала да се у Народној Скупштини, на медијима у Српској, па и на Протестима, залаже за промјену законодавства и институција које би спријечиле Криминал Власти. Ако се то установи као тачно, изван политичког баљезгања, гдје можемо свако сваког оптужити за било шта.

Криминалом Режима, Опозиција у Српској затрпава Главне Теме Српске.

·        Опстанак

·        Самосталност

·        Равноправност, као Стране у Дејтону

·        Повратак надлежности и укидање неуставних и недејтонских институција

·        Економски напредак

Да резигнирам.

Покушај, у Српској, да се са дневног реда Политике и Избора, скину Главне Теме Српске, и успјех, у Србији, да сви избјегну Главне Теме Србије, слаби положај и једне и друге Српске Државе. Не само околни већ и унутрашњи. Политичку стабилност, јасну перспективу, пресудно опредјељење.

То је неоспоран знак да су гаће спале, или спадају, и да је непријатељ дубоко продро.

КАКО ЈЕ МАРДОК

ЗНАО КО ЋЕ

ПОБИЈЕДИТИ

У БРИТАНИЈИ

Британски аналитичари избора, трендова и прогноза, бавили су се једно вријеме наизгледним чудом на тему како је побиједио Камерон, конзервативци, а прогнозе су биле веома тијесне па су многи очекивали да побиједи Милибанд, лабуристи. И како је Руперт Мардоков медијски концерн, Таболид Сан, то знао, па подржао, јавно, Камерона и Конзервативце. А у Шкотској, његов истоимени лист, за ту покрајину, подржао СНП, шкотске националисте, референдумовце и независњаке.

Као. Главно питање је Како Мардок увијек зна.

Јер тај његов Таболид Сан од 79е подржава побједнике.

Додуше и Индипендент, у власништву Евгенија Лебедева, подржао је Камерона.

*

У новембру, 1910е, у Америци, Нелсон Олдрич, Рузвелтов предсједник националног монетарног комитета САД, путовао је, у затвореном, тајном, вагону, на Острво Џекил, недалеко од обале Џорџије, које је било у васништву тадашњег Џи Пи Моргана. Путовао је заједно са банкарима који су тада дрмали Америком, па и свијетом, након изрежиране кризе 1907е.

У тајном вагону су још били: Френк Вандерлип, предсједник Нешнел Сити Бенк, Њујорк, Хенри Дејвидсон, старији партнер у банци Џи Пи Морган, Чарлс Нортон, предсједник Прве Националне Банке, Њујорк, у већинском власништву ЏПМ, Бенџамин Стронг, близак Морганов сарадник, потрепдсједник Банкерс Траст, коју је контролисао ЏПМ, Паул Варбург, старији партнер у Кан, Леб & ко, те Абрам Пјат Ендрју, мл, помоћник министра финансија.

Није то све било Морганово друштво. Варбург и Вандерлип су застпали и Рокфелера.

Они су, за случај да новинари нешто сазнају, ишли у лов на патке на острву Џекил.

Новинари нису ништа сазнали а они су на тајном састанку формулисали закон о савезним резервама, односно о удружењу банака за новчане резерве у приватном власништву, чиме би Народна Банка САД, практично постала приватна, као и долар, политика штампања новца и све остало.

То је и остварено. Касније. Тај закон је прошао у Когресу. САД су приватизоване. Устав ј погажен. Новине су подржале тај закон. И бог те веселио.

Како новине.

Па тако што су биле под контролом Џи Пи Моргана.

Оне су, Јунинг Сан, или Њу Јорк Тајмс, нпр, проводиле јавни рат за стварање берзанске панике, већ 1907е, коју су режирали Морган и Рокфелер да би овладали огромним богатствима, неколико десетина пута већим од оног којег су имали.

Удружење приватних банака за савезне резерве, које и данас дјелује, био је наставак и финализација тог пројекта. И припрема организовања Првог и Другог свј рата у сврху Финансијерског владања Свијетом.

Што траје и данас.

Само се у два случаја неки амерички предсједник покушао вратити Уставу и штампати државне доларе, а не приватне, Линколн и Кенеди, и обојица су убијени.

*

Није, дакле, главно питање како је Мардок знао да ће у Енглеској побједити Камерон а у Шкотској СНП.

Већ је питање, гдје је за тај посао, било Острво Џекил.

*

А причице о утицају јавности и друштвених мрежа, за дјецу су из генерације Фејсбук најмл. Суперјуниор.

Извјесни комичар Расел Бренд, који на Твитеру има 10, десет, милиона пратилаца, навијао је за Лабуристе. Па. Трц, курц, прц Милојка.

Као што су за малу дјецу и приче да су Таблоид Сан и Индипендент, утицали на побједу Камерона и Конзервативаца.

Они су само знали унапријед договорено и у друштву режирано побјеђивање.

И о томе су све актере јавности, политике и финансијерства, уредно, унапријед, на вријеме обавијестили.

*

Не треба, сада и овдје, да неки мали медијум помисли да се тај рецепт примјењује и у мравињацима, ситним буњиштима и зечијим јебалиштима.

Па да ухвати богазакурац.

ФЕУДАЛНЕ ТРОЈКЕ

СА ИЗБОРНИХ ЛИСТА

Постоје кандидати који бирају странке. Али не постоје странке које бирају кандидате.

Па се на кандидатским листама нађе свако и свашта.

Добар број кандидата, говорим о великим странкама, не говорим о малим културно-политичким друштвима која имају проблема да наватају потребан број кандидата, дође на листу по два основа. Преко Екстерне Моћи, која има своје делегате и изасланике код Шефа или у врху странке. И преко Шефа у директном преносу. Иначе, ко Предсједника Странке зове Шеф, њему је и девето кољено уназад, лоповско.

Други дио кандидата су Сиротиња Раја са изборних листа. Празна џепа и образа чиста. У тај дио спадају и жене. Њих се ставља на листе само зато што постоји законска обавеза. Друго, пето, седмо... мјесто мора бити женско. Иначе Јалове Мудоње никад не би дозволиле да се неко умијеша у ту изборну бодљавину.

Страначке листе и Идилски Рат међу кандидатима највећа су попришта недемократије, насиља, понижавања, трговине, мобинга, дивљаштва, нелојалне конкуренције, пљачке јавних добара и феудалног монопола.

Да се тако боре против других листа, као што се боре унутар својих рођених, МИЈ, имали би по милион гласова.

Тај двоструки колосијек кандидовања разара страначку организацију, убија у појам искрене страначке активисте, читав политичко-породични страначки колективизам чини бесмисленим и доноси и краткоричну и дугорочну штету Политичкој Странци.

Странке гријеше у првом кораку. Писао сам о томе у књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности.

Ако Странка нема Правила и Процедуре, ако није постављен критеријум за кандидовање, ако није устоличен принцип Један Кандидат – Један Мандат, а да се за други мандат може кандидовати само Народни Херој страначке борбе, онда се грешка, на сљедећим праговима, не може исправити.

Свака листа великих странака, у изборним јединицама, има своје Феудалне Тројке Кандидата које проводе изборни зулум над осталим кандидатима.

То су штеточине које уништавају странку и њене потенцијале. Они не доносе ни један једини нови глас у страначке наћве. Они се само боре за позиције како би заграбили што више из наћава за себе.

А кад неко само помене приједлог да Политичке Странке иду на изборе након којих ће, на основу добијених гласова, доставити листу својих посланика, или да иду са унапријед фиксираном листом, сви из бијелог свијета скоче у повике како је то недемократија. Морају да постоје кандидати.

Могу да се сложим. Али нека иду као независни. Па да им видимо наћве.

Не знам колико би их, од оних 54 из првих тројки, видјело Народну скупштину Републике Српске, да иду као независни и самостални кандидати.

Најпогубније од свега јесте чињеница да они који су на том терору стигли у посланичке клупе, након избора немају Другог Бога, осим Себе и Само Себе. За њих није бог ни Странка нити било ко други, укључујући и НДД Сферу. А још ако су, ко међеди, заштићени скупштинском већином, нико у њих не смије да дирне. Ни Шеф Шефова.

Тако се од мале грешке у кандидовању дође до деструкције цијелог политичког миљеа.

Како се неко понаша у кампањи, понашаће се и у држави. Томан, Јеванђеље о Изборним листама.

3240.

ДАЈ ДА УБРЗАМО

ТЕ ИЗБОРЕ

ПА ДА ПОЧНЕМО РАТ,

КО ЉУДИ

Ово са изборима постало фарса и фасада.

Лагумџијини нападају Америчане. Онај Капланчић, учио школу у Турској, па се узердоганчио, пријети и пита Америку Да ли ћете нас бомбардовати ако не побиједи Радончић. Неће, дијете, неће, само се Срби бомбардују.

Салкић, Рамиз, из старог сазива Народне Скупштине Републике Српске, узвикује да су Хрвати и Бошњаци грађани другог реда у Републици. Па. На то сте требали мислити кад сте промовисали Шаховницу На Дрини и кад је Бабо Жртвовао Мир за БиХ. Хоћете да живите у Српској а да гледате у Сарајево. Не може. То су Срби већ пробали. Да живе негдје тамо а да гледају у Београд. И. Пушиона. Ако немате шта добро да научите од Срба, научите од њихових грешака.

Један мој добар друг из Источног Сарајева, који је желио да остане добро обавијештен и анониман (име познато Блогу, оп.ја) увјерава ме како је Крст На Златишту подигнут да би се провоцирао Мрски Есдеес и да ће га Есдеес и срушити. Јер. Крст је сметња сарадњи Пробосанског Есеееса са Просрпским Западним Сарајевом. А и земљу су, ту око крста, ти Есдеесови Срби већ продали муџахединима и арапима.

Не знам. Али видим, неки бало из Западног Сарајева дао ријеч нани, нени и треби, да ће срушти Крст На Златишту. При чему се усликачио у бијелој јакни Ралф Лорен. Добро. Знам да је то јакна Ралф Кемо ТШТ, Туркише Шверц Тур, али не иде рушити крстове у еуропејским одорама за модне мачкове.

Колико је Есдеес напредовао у Промјенама види се и по томе што ће, ако побиједи Тадић, Предсједника Републике Српске да вози други Предсједник Републике Српске. Јер његов возач је исто Кандидат. Па кад се негдје појаве, људи стану, Ено два кандидата, Сунце Ти Јебем.

А Промјена је и то што деру и зацрњују билборде. Промјена и деветстодеведесету годину.

Уз све то, многи странци су се размилили по БиХ и зобају каменчиће за свој неки мозаик. Који ће неки невидљиви геополитички гугл да склопи. Тамо далеко.

Једно од питања им је и да ли се њихови саговорници плаше немира послије избора. То чак питају и припадници Комфора. То је специјална инострана војска која ужива у БиХ. За разлику од оних патеника који гину у Стану овом, Стану оном. А ускоро ће и у Идили и Сили. Пошто их је мало прпа да иду да гину у Украјини.

Главно питање је зашто сви, од Ојебса од Еуфора, постављају та питања о немирима послије избора.

Да ли нешто знају што ми не знамо. Или Службе, и Збигњев, неће да им кажу. Или сумњају да билборде и ексцесе у пребијању активиста, па и Крстарење на Златишту, организују Тузлански организатори, Копилад, уз садејство службених долара и невидљивих агената провокатора.

Морам да признам. И мени је нешто сумњиво.

Опозиција За Промјене мртва ладна. Или нема шта да каже. Или зна да ће изгубити. Или им је речено, Инжењер Хусо, ништа не дирај, само нахрани псе, организоваћемо немире и ви ћете доћи на Власт.

Значи, Рат.

У оба ентитета.

Ако код њиха изгуби Бакир, биће рата. Ако изгуби Комшић, неће, они су Пичке. Ако изгуби Радончић, неће, није будала, да му сруше силитере. Ако изгуби Лагумџија, неће. Они су у класи са Комшићем.

Овдје, пошто Опозиција не може да прихвати да стално губи, и неће моћи да схвати да Васковић и Тришић не могу да за њих добију изборе, биће рата.

Ма, неће. И то су Пичке. Може ли неко да замисли Босића да истрчава иза Иванића и командује Јуриш.

3168.

ПОЛИТИЧКА ПЕРЦЕПЦИЈА

КАО КАМЕРА ОПСКУРА

Специфичност политичких аката јесте у томе да нису најјаснији актерима, нису тактички повезани и синхронизовани, обзиром да не постоје тренери политичких екипа, или их нарцисуицидни актери не прихватају, али су веома јасни преузвишеном бирачком пибликуму.

У облику обрнутих слика.

И у томе је та специфичност.

Ситница једна.

Без обзира шта Политички Актер чини, из увјерења и програма, или из морања, Бирачки Публикум то гледа кроз сочиво, сједећи у затамњеној комори свог свијета.

Специфичност Бирачког Публикума јесте Слоу Моушн. Успореност. Број сличица те филмске траке развлачи се до избора. И, због те успорене радње, Политички Актери и не разазнају право значење својих и туђих потеза.

Та успореност је производ чисте физике. Број сличица којима се бомбардују појединци из Бирачког Публикума, Бирачи, преверлик је, баш као и код убрзнаног снимања, убрзаног протока филмске траке, да би, када се пројектује нормалном брзином све изгледало успорено.

О том брзом протоку сличица и успорној слици, а нарочито о обрнутој пројекцији, нико не води рачуна. Осим бирача.

Ових дана, у Србији, истраживано је јавно мнијење о томе колико која држава даје Србији донација, бесплатне уручбе. 47 процената је одговорило да највише даје Русија. 28 процената ЕУ а за Кину и Јапан било је 18 процената.

Еу је, пак, у стварности, дала 73 посто, ИПА ЕУ 50%, САД 13%, Њемачка 6,67%. Итд. Русије уопште нема на списку донатора.

Недавно су биле Великосрпске Поплаве Илије Грашанина. И у БиХ и у Србији.

Па је онда била и донаторска конференција на којој су давани кредити, углавном. То и наивна сеоска треба сматра кавом.

Хрватска је дала 1.328.947 еура БиХ. Србији Курац. Данска седам милиона еура БиХ. Србији Курац. Њемачка пет милиона еура БиХ. Србији Курац. Пакистан, ајдјебешга, 740.000 еура БиХ. Србији Курац. САД 14,4 милиона еура БиХ. Србији 2.

А како стоји Перцепција. Њемачка пријатељ Упиздуматерну. А и Рековучић.

Зашто је Хрватској, која нема своја муда, Данској и, нарочито, Њемачкој, толико битна БиХ, да је се помаже.

Па зато што је БиХ, најбољи рушитељ Србије.

Да не образлажем даље.

А зашто Србијанци мисле да је Русија највећи донатор.

Па. Србијанци сједе у тамној комори и добијају мало свјетлости, која се прелама обрнуто, као у Камери Опскури. Они знају да Русија не тражи ништа. Па и ако не да ништа као донатор, дала је много. А ови, кад дају много, и траже много. И још Косово. Па увијек се на рабошу покаже да су тражили и добили више него што су дали.

Осим тога Србијанци од тих донација не виде ништа. У очима, у џеповима и у рукама. Као и у БиХ. Огромна средства су дошла у БиХ, млрд, а нико није видио ни имао од тога ништа.

Шта то говори политичарима.

Ништа. Они нису политичари. Они су Избораши. Од Избора до Избора.

И, онда, и не примијете да постоје фазе у Камери Опскури. Да су слике постале покретне. Па, има фаза када се све што урадиш, у очима бирача, окрене на позитивно. А има фаза када се, у очима бирача, све што урадиш окрене на негативно.

Главна умјетност јесте у томе да увијек мислиш на обрнуте зјенице Бирача.

Не да мислиш како ће они то да схвате како треба, већ да мислиш како ће они да, и најбољу ствар, преобрате у најгору.

То је мени Томан објаснио на Политичком Часу број 164. Ја је узмем, на најперверзнији начин, а она ми шапће Драги, драги. А да мене неко узме, и њежно, јебо би му и оца и мајку. И бабу, у трулу сису, у ладном гробу.

Перцепција.

2870.

КАКО СЕ

КРАДУ ИЗБОРИ

Аматери шире фаму о крађи и куповини избора. Кандидати много више него страначки активисти. Али губитничке странке и издајничке групе. Највише.

Губитници о томе епове пјевају а да, у ствари, ништа о свему не знају.

Рогобатни тајкуни у странке се увлаче и купују изборе, што доприноси општем схватању крађе и куповине.

Каква је ставрност.

Чак и у Вукојебини каква је БиХ, куповина и крађа избора је веома компликован и захтјеван пројект. Јер. Укључује много људи и увијек је проблем да се спријечи одлив информација.

Постоји неколико устаљених технологија крађе и куповине гласова.

·         УПИС ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛА. То аматери само тако зову. Ствари стоје простије. Ради се о тајном договору свих чланова Бирачког одбора који, када се разброје листићи за странке, свако добије листиће своје странке и уписује крстиће за оне страначке кандидате за које су дали обећање или добили паре. То није крађа гласова између странака већ крађа гласова унутар странака. Због овог процеса резултати касне у у Општинску Изборну Комисију и у ЦИК.

·         БУГАРСКИ ВОЗ. Бугарски воз је процес у којем је потребно претходно отуђити, украсти, смувати, један празан гласачки листић. Или имати фалсикат који се неће уочити, што је мање вјероватно. Онда се трај листић попуњава у интересу одређене странке и кандидата и даје гласачу који га само убацује у кутију а износи празан. Празан листић се, од стране лоповске инжењерије, опет попуњава и даје сљедећем. И тако до затварања биралишта, односно до броја бирача које контролишеш. Бугарски воз је знак да неко, или странка, контролише одређени број бирача на Бирачком мјесту. То могу бити разни начини контроле, од финансијских, родбинских, идеолошких, интересних до криминалних до пријетећих и уцјењивачких. Бугарски воз је тек контрола тог процеса који је већ унапријед обављен. Суштина крађе само је у крађи једног празног листића.

·         ЛАЖНИ ИЗВЈЕШТАЈ СА БИРАЧКОГ МЈЕСТА. То је процес који такође подразумијева консензус свих чланова Борачког одбора. Без обзира какав је резултат, у извјештају се уписују договорене и доплаћене бројке. Битно је да корекција није превише очигледна јер би то могло изазвати додатно бројање, негдје на неком удаљеном мјесту што би разоткрило цијели проце. Мада је то ризићно и за више изборне инстанце и томе се тешко приступа.

·         ЛАЖНИ ИЗВЈЕШТАЈ ИЗ ОПШТИНСКЕ ИЗБОРНЕ КОМСИЈЕ. То је превелик залогај. Али је могућ у малим општинама. И могућ уз везу са неким у главном бирачком тијелу земље.

·         КУПОВИНА ПОЈЕДИНАЧНИХ ГЛАСОВА. То је процес Од бирача до бирача. При чему се ријетко паре дају унапријед већ се тражи неки доказ, снимак мобилним телефоном, одређена боја оловке, што ће регистровати члан Борачког одбира и слично.

·         КУПОВИНА ГРУПНИХ ГЛАСОВА. То раде сеоски и други Џамбаси којих се често зове Вођама мишљења и другим лирским надимцима. Вођа мишљења узима паре и гарантује сто, двјеста, триста, гласова. У правилу, то обећање се испуњава. Нико се претјерано не распитује како се то остварило али је битно да се заинтересовани обраћају онима који су већ провјерени, који гарантују и који за сваке изборе гласове могу продавати другом купцу.

·         ВРЕЋЕ. О томе не треба да се разглаба. Ту је све могуће.

·         ГЛАСАЊЕ ПОШТОМ. Хаос.

·         ИЗУЗИМАЊЕ ЛИЧНИХ КАРАТА. Дан прије избора појединци, учесници у крађи и куповини, покупе личне карте од бирача са одређеног бирачког мјеста. Власници се неће ни појавити на бирачким мјестима а „гласање“ ће се обавити у овкиру договора унутар Бирачког одбора. Изузимање личних карата подразуијева неки купопродајни аранжман.

·         ГРОБЉАНСКИ ГЛАСОВИ. Неажурни бирачки спискови и непрецизна евиденција страначких чланова омогућују странци која влада Бирачким одбором да у своје гласове, на преосталим литићима, убацује и гласове мртвих и одсељених.

·         ДИСПЕРЗИВНОСТ БИРАЧКОГ ОДБОРА. Сваки члан Бирачког одбора сарађује са онима који му, у оквиру странке, нуде најбоље услове. То значи да могу да се гласови продају унутар општине или унутар изборне једнице.

·         МАНИПУЛАЦИЈЕ НА ЦЕНТРАЛНОМ БРОЈАЧКОМ МЈЕСТУ. И поред права сваке странке да акредитује посматраче, тај проце је потпуно неконотролисан.

·         ПРОДАЈА МЈЕСТА У БИРАЧКИМ ОДБОРИМА. Читав низ небитних странака постоји и иде на изборе ради продаје мјеста у бирачким одборима. То је слабост овдашњег законодавства. Продајом мјеста дају се многе повољности и могућности странкама које су оспособљене за крађу и куповину. То је њихов раст акција у бирачким одборима.

·         ИМЕНОВАЊЕ СВОЈИХ ПОСМАТРАЧА. Често локални моћници у странкама захтијевају да они, за свог кандидата и слично, постављају посматраче на бирачким мјестима. То су у правилу  блећци који појма немају и који за неку малу пару којом су задовољни, обаве тај посао а да и не знају чему су присуствовали. Странка која то дозволи за жаљење је.

·         ЈОШ БЕЗБРОЈ НАЧИНА. Регистровано је више од осамдесет начина крађе гласова. Али многи од тих начина зависе од услова у конкретној земљи.

Неколико чињеница је битно.

·         Тешко је украсти и купити толико гласова да би се избори преокренули мимо опште воље бирача. Тако су избори само једна велика пијаца накупаца и каламара, који, поред на страначки догађајима, шатори, храна, бине, певаљке, мајице, заставе и слично, зарађују и на гласовима.

·         Купују и краду мале странке. Велике и организоване не. Кад почну то да раде, већ су пропале.

·         Кадгод касне резултати више од два часа са бирачког мјеста или из општинске изборне комисије, у питању је крађа или куповина.

·         Свако кашњење прелиминарних резултата из централног изборног тијела, након сванућа, знак је манипулација.

·         Свака крађа, куповина или било која значајнија манипулација, знак је слабости странака које учествују на изборима. Знак је њихове лоше организације или недовољно опредијељене и провјерене мреже активиста.

·         Нема борбе против тога. Јер то је једна од израслина трајних особина друштва и људи.

440.158 посјета страници
2.774. пост

ДЈБ, ПНС, ЛСВ

Србијанско Удружење Грађана Доста Је Било, хвали се, освојило је више гласова у Београду и у Новом Саду од ЛДП Чеде Јовановића Чада а у Нишу је било близу ЛДП и ДС.

Али, кључни подаци су ови. ЛДП је у кампањи потрошио 1,3 милиона еура, НДС 1,1 милЕ а ДЈБ 33.000 еура (подаци ДЈБ).

Ко су, дакле, ДЈБ.

Они који доказују да ПНС. Паре Нису Све. И ЛСВ. Лидери Су Варка.

ДНС. Добро. Не сви.

Када се укупно узме, избори у свакој земљи су велики промет новца, легалног и илегалног, велики промет обећаних лажи и велика парада нових и старих звијезда. А мали ефект у голасовима за које се није знало куд ће отићи. Мали ефект у реалним обећањима. И мали ефект у стварању или одржању политичких звијезда.

Случај Оног Вукановића у Требињу био је исти као и случај ДЈБ у Србији.

Кад велики играчи немају организацију међу људима, кад немају технологију Перманентне Изборне Активности, онда бирачи гласове дају онима које знају. Онима који дођу до њих по Глас.

Ту не помаже дугогодишње лидерство Чеде Чада нити милиони еура. Варка велике кампање и етаблираних лидера, интелектуализовних агенцијских презентација и кампањских буџета увијек ће се, на неким изборима наплатити. Дио те наплате је астрономски резултат Вучића и нигдје у кампањи не помињане СНС.

Лидери који упадну у медијску и кампањску грешку да се мумифицирају и да немају организацију компатибилну са бирачима, кадтад разоткрију се као продавачи магле.

Бирачи, пак, који понекад изгледају глупи што гласају за ове и оне, веома прецизно детектују свачију активу и пасиву.

Мали проблем је, само, што се књига биланса стања не води у реалном времену, већ са помаком.

2678.

ИЗБОРИ,

СВАКО МОЖЕ

ДА ИЗГУБИ АЛИ

НЕ МОЖЕ СВАКО

ДА ПОБИЈЕДИ

Кад је година избора, чим се оглођу плећке, погоре свећке и прогледају висибабе, почну Срби о изборима. Све знају. Јавља се и Шуша и Буша. И туђинци. И Курц. И Курцлеуша. А Филе, онај са ликом Роберта Редфорда из Дрмакљановаца, разглашава Чули смо гласове с улица. Сунце Ти Јебем, ко да се ради о некој епопеји. Треба га у песнике. Нови Бриселски Миљковић. Да ли ће Филе умети да се чеше по гузици као што смо ми умели да палимо по улици.

Анализатори су узели у обзир све, од Курилских отока до Гаврила Принципа. И све је јасно.

Једино, изгледа, Пепевеу није баш све јасно. Први Александар, Вучић, изјавио је да може и да изгуби на пријевременим изборима о којима је сам, уз велике, дуге и болне трудове, одлучио.

Разумијем да је театраланост дио Вучићевог политичког бића. Позерија.

Али.  Пошто је ППВ прошао Шешка и Мишка, у политичком животу, треба га узети и озбиљно.

Сви који знају све о изборима у Републици Српској, неће ни да размишљају о Вучићу. Јер ће он побиједити, убити, утаманити. А онда ППВ каже да се не зна, да може да изгуби.

Коликогод ми били талентовани за политику и изборе, много талентованији него за селектора фубалске репрезентације бивше Југе, коликогод ово подручје, и слична, топлија, јужнија, тужнија и ружнија, било препуно политичког нагона, који је поред сексуалног, малиганског и крвавог, један од најснажнијих, треба бити опрезан.

Јер. Никад се не узме све у обзир. А то значи највећи дио.

Сви су знали да ће Тадић побиједити Тому. Кад је све прошло неки серуцкају, Знали смо али нисмо хтјели да кажемо.

Након избора, сјећам се, чеше се иза ува Тадић, Како сам изгубио а чеше се, иза ува, Тома, Како сам победио.

Одлука колективитета о изборима резултат је неразмрсивог сплета дуготрајних, цјеломандатних, појединачних и групних рационалних и ирационалних, свјесних и подсвјесних, разложних и безразложних, малих, невидљивих и непописивих одлука.

Та одлука, одлука јавности и бирачког тијела, дуго се упреда, као некадашњи бродски конопци, са сто страна у дугом, не баш расвијетљеном тунелу, да би на крају препознали главну политичку нит.

А тад је, и за губитнике и за добитнике, касно.

Ствари се, ипак, могу дугорочно пратити. Кад би постојала енергија, воља и нешто пара.

Читање с лица учесника великих и већих политичких скупова, напримјер. Реакције на интернет. Не реакције на интернету јер су још увијек све то плаћени коментари уског броја. Анализа Свакодневних Фокус Група, као што су тезга на којој се пробавају ракије, приградски аутобус, сеоска слава, мања свадба, душевна бол неке локалне страначке организације.

Онда би, врли зналац, неки, имао увид у трендове. Куд се креће лађа бирачка.

С напоменом Кад спознаш трендове, непријатељ је дубоко продро. Томан, Еп о политичком непријатељству.

На упредање бирачког конопца могу да утичу и велики екстерни, инострани фактори. Као што је Путин, Меркел и Америка. Могу и Тунел, Аутопут и Мост. Али. Тешко је мјерљиво. А лако је варљиво.

Ја, дабоме, знам, шта ће бити. Кад су у питању избори у Србији. Побиједиће или изгубити Мишковић.

Знам и за наше али нећу да се излажем.

А оно у наслову.

То није ништа лично.

Избори су као и фудбал. Свако може да да гол. А само двојица могу да га приме.