недеља, 23. април 2017.

ЈАСЕНОВАЦ
ОСТАО
СРПСКОЈ

Вјечно ће да лебди Туга изнад Јасеновачких Жртава Фашиста Хрватске.
Сам Јасеновац, почетак је Уништења Срба у тој земљи агресивног католичанства.
И тачка на крају те реченице.
Останком Јасеновца у Неовисној Хрватској, етнички стерилисаној и усташки рехабилитованој, симболично је закључено Српско Питање у Хрватској.
Срби нису никада значајније постављали питање Јасеновца. За вријеме Тита и Компартије, поготову.
Кад кажем Срби мислим на Српску Кружницу са Србијом у центру.
Данас је стање Србије опасно и по саму Србију а камоли за Српску Кружницу. У којој је још само Република Српска.
Данас у Србији су све Веберови Пријатељи, Фактори Региона, Хиперинтеграционисти. Али, безазлена Резолуиција о НДХ и о Јасеновцу, не може да уђе у Народну Скупштину Србије. Зато може да се признаје непостојећи Геноцид Сребреница.
Има их, у Србији, које лако могу инсталирати за Вођство Србије, који би за једну Сребреницу дали Три Јасеновца.
Србија никада више неће Хрватској поставити питање Јасеновца.
Хрватска ће све учинити да се Јасеновац умањује и заборавља.
Република Српска, као дио несретног гравитационог жртвеног подручја Јасеновца, као Држава на чијој земљи леже гробнице Јасеновачких Жртава, има обавезу да ту Душегупку достојно обиљежи и чува.
Република Српска треба у Градини подићи убједљив споменик. Тако да се то организује са највишег мјеста а не преко неке усране комисије неког министарства и преко пројектних бироа за паркове.
И од тог подручја, и манфестација уз годишњицу, Српска треба да начини Оду Слободе.
На другом неком мјесту, погодном за цијели простор Републике Српске, треба подићи такође убједљив споменик Војницима Рата Опстанка, Рата Настанка Српске, и цивилним жртвама.
Нема убједљивих Људи и убједљиве Нације, без убједљивих Споменика.