ИВАНИЋ ЈЕ

КРЕИРАО

ПРВУ СРПСКУ

ПОДРЕПАШКУ ПАРТИЈУ

Код Иванића увијек нешто прелетим.

Креирали су му је.

Синтагма Партија Демократског Прогреса је тако стари српски, црквенославенски израз.

Па ме чуди како је то, испочетка била Партија фокусирана према ученијим, урбанијим и интелектуалнијим људима а не Масовка.

Тада су Педепеу и приступали такви. Али су врло брзо увидјели сву празнину и фолушку Мудрог Вође, па су остали углавном они који мисле да су урбани, паметни и интелектуални.

За разлику од Сељака Есенесдеа.

Данашњи гласовни и бирачки положај Педепеа добрим дијелом почива и на гласовима Против Есенесдеа. Односно оних који не прихватају да гласају за Есдеес. Врло мало подршке Педепеу, међу тим бирачима, јесте стварна одлука За.

Јер се немају зашта ухватити.

Пошто је Педепе Партија Без Програма.

То је једина Партија на свијету која је, са Есенесдеом, била у Власти Српске и која је изашла из те Власти, да би се против Есенесдеа борила да дође на Власт.

Антрфиле. Дјед Томан. Видиш да су будале. Или их неко држи за муда и за памет, истовремено.

У том силном Урбанизму, Педепе је, избором Бореновића, и пријемом Др Оњка у своје редове, из Бутика изашао на улице и тротоаре. Акција Бореновић Снијег. Акција Копилад. Гдје је наивна бруцкошкиња Ценић искориштена за манипулативне протесте.

Сада је то Партија којом њено руководство управља на уличарски начин.

То је Чаршијанерско Руководство.

Од памети тог Мудрог Руководства остала је само наднаравна способност Видјелице Вицке.

Њима се, некидан, указао рајко васић. Повратак стратега и оперативца.

Њихов глобални Министар Иностраних Послова, Црнадак, иначе већ одређен за насљедника Кисинџера или Бжежинског, овиси ко први рикне, бави се ситним Мектићевским Чаршијањем и стварањем Афере Ари.

Док Почасни Предсједник, СТЈ, Ким Ил Ив, протура чаршијанерску тезу како су Бакир и Додик коалициони другари.

То су, дакле, домети те несретне Партије. Њеног руководства.

Док Есдеес из пуког незнања о улози Политичких Странака у НДД Сфери, одлази, наивно, у Пробосанство у Сарајеву, Иванић, и Руководство Педепеа, свјесно и програмирано оријентише Партију Демократског Прогреса против Републике Српске.

Против.

Иванићева теза, коју стално провлачи, о компромису за који је он, о непокретању питања око којих се не слажу, о немогућности измјене Изборног Закона, о недирању у Уставне Промјене, о наредних двадесет година у којима се ништа у БиХ не може промијенити па ни Република Српска не може да рачуна на Самосталност, теза је, и Политика, која ради за Сарајево.

За Сарајевску Окупацију Босне и Херцеговине.

Сарајеву, Бакир Чадор Чаршији, Странцима који су против Српске и Срба, одговара Статус Кво.

Тај Статус обухвата све отете Надлежности Српске. Обухвата нелегалне, недејтонске, неуставне сарајевске кобива Заједничке Институције, Обухвата бујање Сарајевске Администрације. Обухвата даље сакаћење и накиљање Републике Српске. Обухвата даље депресирање Хрвата у БиХ. А нестанком и политичким уништењем Хрвата у БиХ, Република Српска је на корак до провалије.

Коликогод апсурдно било, Република Српска мора да подржи Хрвате у БиХ. Иако су они са муслиманима везали заставе и имали пројект Шаховнице на Дрини. Изгона Срба из БиХ.

Иванићева политика обухвата наредне деценије Ропства Српске у БиХ. Јер се рачуна да ће за то вријеме да се Србе сломи. Као што се сломило Црногорце. Или као што је сломљена Србија, формирањем Есенеса.

Зато Иванић, и Педепе, раде Против Републике Српске.

Против.