3374.
ЗАШТО
ЈЕ
ОПАСНИЈИ
КАНДИДАТ
НЕГО
ПОСЛАНИК
Актуелна сторија
Два Папка није никаква новост.
Говорим о
политичкој феноменологији.
Стара је
колико и брачна превара.
А има и
подоста сличности.
Јој, драга,
случајно ми се омакло. Знаш да те волим.
Није он мени,
драги, сам ушао. Неко је њега мени морао гурнути. Нисам крива, мајке ми.
Изборна закондатура
и изборни процес у БиХиС, скројени су за неки велики изборни Амазон. И беј. Алибабу.
И седам смотуљака.
У том процесу
и у тој законодатури омогућена је легализована куповина и продаја свега. Од кандидатуре
до мјеста у бирачким одборима. А плаћа се сваки мрдај прстом. Од посматрача до
припејда. Плаћају се гласови. Плаћају се министарска мјеста. Плаћа се гласање у
законодавним клупама.
Зашто не би
било плаћања мандата.
Дабоме. Ја сам
за мир у свијету и очекујем да ће службени органи по службеној дужности
извршити увиђај и презентаријум о томе шта је тачно, шта монтирано а шта
подметнуто у салуну Код Два Папка. И о позадини, и о позадини. Коме је стало да
постоје Папци а коме је стало да Папци не постоје.
Прелазака посланика
било је и раније.
Демократска и
медијска јавност им тепа. Прелетачи.
Када се
разгрне актуелна дневна и властоформирајућа маглина, долази се до темељне
одговорности сваке странке.
Политичке странке
су одговорне за за своје кандидате много више него кандидати који буду
изабрани, као посланици, према јавности и својим странкама.
Јасно је да
мандат не припада странци иако је она једина овлаштена да га опредмети
кандидатом. Јасно је да се бјанко изјава о враћању мандата, којег би странка
депоновала и додала датум, не може провући на Уставном Суду.
Онда треба да
буде јасно да га је потребно стопут мјерити прије него што га кандидујеш.
А ко то ради. Скоро
нико. Ниједна Политичка Странка.
Нарочито не
она која нема организацију, нема критеријуме кандидовања, нема Правила и
процедуре, нема кандидатску конкуренцију, нема дугододишњу оданост странци.
А ако то не
ради она која све то има онда треба да оде са политичке сцене.
Јасно је да ће
се различито понашати онај ко је добио 260 гласова, и прошао, од онога ко је
добио 15.000 гласова и није прошао.
Стога Политичке
Странке требају да буду највећи купци политичких и карактерних микроскопа.
Онај ко је
незаслужено добио кандидатуру, он више није одговоран према било коме. А најмање
према Политичкој Странци чију је клупу заузео.
Онај ко је
добио мандат а није крв пропишао, усравши се од муке, претходно, неколико пута
током међуизборног времена, ко се у име странке није нисаким замјерио, ко није
табанао у кампањи а увече се, пред изборну шутњу, вратио само са кајишевима од
опанака, тај не зна цијенити ни Политичку Странку ни Јавност ни мандат.
Таквог нити
јебите нити у парламент водите.
