ШТА СПРЕМА

САРАЈ ЧАДОР,

УЗ ПОМОЋ

МИРКА БРАНКОВИЋА

И МУСЕ БОРЕНОВИЋА

Мирко Шаровић и Бранислав Бореновић, предсједници СДС и ПДП, иза којих стоје Бакир Изетбеговић и Младен Иванић, нису ни свјесни ушта се упуштају.

Плиткоћа Политичког Ума одређује Дубину Националне Издаје.

Обадвојица су, у политици, аналфабете, нестручници, провинцијалци. Оплазе.

Као такви, погодни су за манипулације, подвале, краткорочно заглетован дугорочан рад са њима, који ће се испоствити као штета за Републику Српску.

Да није тако како сам их скицирао, они би имали неки Политички Ореол, неку Харизму, неку Енергију... и стварали би Странке које јачају.

Не би им пропадале или стагнирале, користећи туђе несреће и гробове за своје Уличне Анархије.

Обадвојица, својим дјеловањем, и дјеловањем оних који су њихови и избрани или постављени у име њихових Странака, сврставају се у Противсрспке Ешалоне.

У којима су Сарај Чадор, Америчка Амбасада, Земље Финте, ОХР и Уставни Суд БиХ.

Сад су освојили и ЦИК.

Пошто је борба за Уставни Суд, крвава и непопустљива, потребна је још само једна ситница, ВСТС, са ЦИК-ом је комплетиран арсенал.

Сарај Чадору и Противсрпском Ешалону више  и не треба.

Не треба им Парламент, Предсједништво, Савјет Министара, Дом Народа.

Њима треба онај који ће Сулејману Величанственом судски обезбиједити Волунтаризам а Изборно потврдити резултате.

У стилу, Хрвати су изабрали Комшића.

Мирко Шаровић и Бранислав Бореновић, могу код Хурем у Харем.

Али да знају да их никад неће позвати да се предноћ окупају и намиришу.

Подшапљивање Уставног Суда и ЦИК БиХ, може да значи само једно.

За Опште Изборе 2022е, спрема се осакаћивање, колијенчење, коликогод је могуће, поништење Републике Српске.

Учиниће се све што треба да се избори лажирају и преправе.

При чему је немогуће било шта доказати. Јер, вреће иду у Сарајево и никад се не отварају. Осим у небитном узорку.

Република Српска треба да размотри стратегију за те Изборе.

На који начин заштитити листиће и резултате.

Да ли их уопште слати у ЦИК.

Да ли законски омогућити РИК-у да складишти гласове и све поново преброји, прије слања у Сарајево.

Да ли Изборе организовати само за Републику Српску.

Као оправдање крађе и фалсификовања Избора, послужиће Улична Анархија, вјероватно много интензивнија и разуђенија, него што је била Правда за Давида.

Па ће универзално образложење да буде: Грађани су гласали Против.

Као што су се правдали гласови Иванићу и Говедарици, у Бањалуци, за које нема доказа да су их добили од Бирача.

Осим од Бирачких Одбора.

Дабоме, да треба бити опрезан и за предстојеће Локалне Изборе. Нарочито у великим градовима у Српској.

Од сви ових мојих прогноза, најсвјетлија је да ће доћи дан када Мирко Шаровић и Бранислав Бореновић, неће смјети да се врате у Републику Српску.

Већ ће остати у Сарајеву им милом.

Лијепом, гиздавом.

СВЕ ЋЕ ТО,

МИЛА МОЈА,

ПРЕКРИТИ

РУЗМАРИН, СЊЕГОВИ

И УСТАВНИ СУД НАШ

Пошто су Охаер и Високи Представник, нешто осипљивили.

Ситуација Цикризе, у коју је доспјела БиХ, само је наставак апсурда у коју је Федерацију претворио Сарајевски Политички Круг, Унитарно Отоманско Бошњаштво и Дркосерци из Западних Амбасада.

Не ради се, дакле, о нечему новом.

Бошњаци су, само дигли галаму због тога што не могу да доминирају Хрватима у Дому Народа ФБиХ.

Иако је ФБиХ Федерација Бошњака и Хрвата. И они би требали бити равноправни у том Дому.

А то што никада није формиран Клуб Срба у том Дому, овај пут ћу сматрати небитним. Јер је то посљедица фамозне Конститутивности Свих Свуда, која није ни измишљена због Срба, и Хрвата, већ само због Бошњака, како би растакали Републику Српску.

Мада је занимљиво питање, Како Бошњаци, који толико воле да живе са Србима у истој држави, не дају им да се одвоје, не чешу се ни по гузици због Срба, колико због тога што им испод шапа измигољују Хрвати.

Цикриза је дошла на најплодније могуће тло.

Више се не зна шта је од Апелација усвојено, шта није. Шта је Перспективна Уставна Имовина а шта може у Приватизацију.

У шуми одлука Уставног Суда БиХ, који је постао Писац По Тараби, ЦИК се није могао боље ни снаћи.

Мало овога, мало онога.

Бошњацима, и горе побројанима, смета Попис из 2013е.

Па, више нико и не сматра да се треба обратити Уставном Суду.

Сви, већ, износе тврдње да ће то поништити Уставни Суд.

То само значи да ће се све растезати и развлачити и да ће се тешко доћи и до Савјета Министара.

Сада би неки Шешељев Радикал, из златног доба тог Џелепа, рекао да је то зато што је дошао ред на Србе, да владају Државном Владом.

Али није.

То је зато што муслимани, Бошњаци, Сарајчадораши, Турци Отоманци, мисле да је, увијек, ред на њих.

И што се увијек уздају у Уставни Суд БиХ.

Јер тамо столују три Странца која, са њима чине Надгласавајућу Већину над Србима и Хрватима.

Тако ће, вјероватно, бити и овај пут.

Што ће то, даље, да одваја Хрвате од БиХ, и што ће и тиме БиХ да постане још немогућнија, то није брига Сарај Чадора.

ЦИК,

ИЗБОРНЕ

ИМПРОВИЗАЦИЈЕ

Бројне су слабости изборног законодавства, изборних институција и изборних процедура у БиХ.

Али није реално очекивати да тај сегмент живота буде бољи од цијеле сподобе звана Босна и Херцеговина.

Јер. Бирачки спискови су, поред кретањем становништва, које је, истина, већ одавно значајно смањено у односу на прве године послије рата, оптерећени нетачностима и хаосом због низа других закона и регулативе. По којима се свака будала типа Јуришић или Муазуки, може регистровати Ђеоће, на пишање и гласање у БиХ.

Ну.

И ЦИК БиХ доприноси хаосу. Дабоме, на основу Закона. Којег није могуће промијенити. Јер то није успјело ни Интерресорној Радној Групи. СТЈЖК. Жарено Калајисано.

Пред сваке изборе мијења се мозаик Бирачких Мјеста. Јер се ЦИК држи правила да једном БМ не треба да гравитира више од 1.000 бирача.

То доноси бројне проблеме Бирачима.

То многе од њих спречава, деморалише и онемогућава да изађу на Изборе и обаве своје демократско право, дужност и сексуални ужитак.

Општинске изборне комисије, на основу одлука Цика, комадају бирачко тијело и бирачка мјеста, полове улице и слично па се догађају комичне и збуњујуће ситуације.

То је проблем градских средина, не свих подручја. Па, једна страна улице гласа тамо а друга вамо.

Сви бирачи би требало да провјере гдје гласају или да уредно добију обавијест о томе. У пракси то, дабоме, не функционише.

То прави и велике проблеме Великим Политичким Странкама. Зато што су организоване и што имају много активиста, чланова и гласача. То их доводи у ситуацију да у задњи час повећавају број својих активиста и да их обучавају и да их распоређују на нова БМ. Да организацију прилагођавају у ходу. Да у задњи час дистрибуирају спискове и организују логистику.

То, коначно доводи до смањења броја гласова за ВПС. А мали љигавци немају тај проблем. Јер њихов квантум гласова се креће до једног одборничког мјеста. ВПС могу у тим преправкама Бирачких Мјеста, да изгубе два или три одборника. Ако не могу брзо да се прилагоде новој ситуацији.

Проблем је, када је ЦИК БиХ у питању, нерјешив.

Практично је рјешив. Повећањем броја кутија и званичног особља на истом мјесту, може да се услужи и више од 1.000 бирача. Је не излазе сви који су на списку.

То би Бирачима и Странкама олакшало изборни демократски живот.

Вријеме је да се Бирачка Мјеста устале. Као и Цркве, Жељезничке Станице и Озбиљније Кафане.