УЗДИЗАЊЕ

СРПСКОГ

РОДА

Српски Род је доживио тешки суноврат са суновратом Комунизма и Самоуправог Социјализма у Катуну СФРЈ.

Послије стољећа вјетрометина, Српски Род се уљуљкао и мислио да је Катун препун Браће.

А, на крају, једва је спасио гаће.

То није кривица Српског Рода.

То је кривица Српског Политичког Ума.

Посљедњи слободоумни политичар, који се појавио код Срба, био је Милован Ђилас.

Какве су се Будибогснамице појавиле послије тога, осјетили су сви на својој кожи, крви, земљи и територији.

Данас је, након толико времена од Распада СФРЈ, што је, изворно, Антисрпски Пројект, потребно оживљавања, ревитализација, консолидовање и уздизање Српског Рода.

Косово је једна од прилика.

Република Српска је свјетло на крају таме.

Без обзира што је Косово наводно независно десет година, и оно је пројект Антисрпског Распада Југославије. Један од кључних дијелова.

Препуштањем Косова, Српски Род се трајно укопава у Смрад Историје.

Прекрива се њиховом, од Запада унапријед креираном, наметнутом, кривицом, за све што се било коме догодило на простору СХС и СФРЈ.

Неодустајање од Косова, Србима враћа небо за хоризонт, будућност за наду, љестве за успон.

Двије Српске Државе, Српска и Србија, нажалост, не учествују на једнак начин у овом времену потребног Уздизања Српског Рода.

Док се Република Српска бори против Издајника, Колаборациониста, Пробосанаца, на својој политичкој сцени, Србија на власти има такве. Издајнике, Колаборационисте, Прошиптаре.

Док Српска поништава срамни Извјштај, који је ОХР и Педи Ешдаун, натурио да га баш Српска сачини и прихвати, дотле Вучић пита Србе ко жели да живи у Ђаковици. Ја не желим, каже.

Тако нећемо постићи ништа.

Србија мора да се прене.

Ништа јој се не може догодити ако прекине преговоре са Косовом и Бриселом. И изјави да је Косово уставни дио Територије Србије. И да чека.

Има иза себе толике земље, и Велике Силе, које нису признале Косово.

Чиме је садашња Врхушка, Александар Вучић, уцијењена или купљена да то не смије да учини.

Није ничим.

Ради се само о класичном мањку Српског Политичког Ума.

Србија је себи дозволила да не промијеша политички лонац већ је узела оно што плива на површини, што је труло, прозукло и безвриједно.

Србија се мора ослободити.

У Уздизању Српског Рода, Српска Правславна Црква мора преузети већи терет.

Мора мање да се држи Политике и Политичара. Мора да онемогући оне у својим редовима који мисле на све друго сам не на Народ и Род.

Има свјетлости у Цркви.

Али има и превише Црквоида.

Српска Православна Црква је преживјела дресуру Комунизма а онда је потрчала сумњивим новим снагама уз скуте и у крило и од њих почела да учи најлошије лекције.

То Црква мора одбацити.

Сада је вријеме да није довољно молити се за Народ.

Мора се стати у Народ.

Вучића, тог Издајника с површине, не може да отклони Опозиција. Могу само три фактора. Војска, Странци и Црква.

За први фактор нема услова и није више вријеме за такве акције. Странци су га и намјестили, па могу га надомјестити само горим.

Црква треба да му каже да не иде никуд, да не зна куда иде и да не може Српски Народ, он, такав да води.

И да сваког будућег обавеже да никне из Народа и остане у Народу.

Како би Држава Србија била Држава 21. Вијека.

Иначе ћемо се сви претворити у разбијено, разбацано, неповезано, мјестимично, Српско Зијемље.

БАЛКАН НЕМА ИСТОРИЈУ,

САМО СУКОБЕ

И САМО СРБИ ИМАЈУ ЈУДЕ

Читаве Легије Запада, стољећима раде на подгријавању и паљењу Балкана.

Они су се у томе извјештили толико да нас, све одвашње народе, народности и полународности, знају боље од нас самих.

Чак је и стварање Краљевине СХС, као и, касније ФНРЈ, такође био дио тог пројекта.

Пошло се од претпоставке Што их више саставиш, више ће се поклати. И онда си миран десетак деценија.

Срби, већински, тешко схватају такву подземну политику Запада.

И непрестано иду кроз вијекове Голијех прса и босијех табана, Широком Славенском Душом, Грлом у јагоде, Ражњем без зеца.

И већ вијековима немају Државу, каква је потребна Српском Народу.

То је и данас случај са Србијом.

Која се, не Држава Србија, већ неовлаштене издајничке и неуставне групе, у неколико маната и деценија, довела у ситуацију да разговара о споразуму са Својом Територијом и да предлаже Историјске Споразуме са својим поданицима албанске националности.

Запад им натура, и већ је натурио, Подјелу као лијек.

Да би заштитио Шиптаре и своје интересе на Косову. Дугорочне интересе против Русије.

Србија, дабоме не смије пристати на подјелу са Косовом. Шиптари су ту мање битни. Они никад не могу направити Државу Косово. Њихова национална супстанца није спремна за то.

Србија мора да се понашо као и Запад. Да јој је Територија, Косова и Метохије, најважнија. А не живитељи на њој.

У свим другим односима Срби и Србија треба да примијене Подјелу.

Да се одвоје од Хрватске и од Сарајева.

Само на тај начин могуће је да Српски народ скине Окове Балкана и Гвожђа непрестаних сукоба, који троше српску националну енергију и који користе свима а штетују само Србима.

Стога, когод данас Србима, предлаже компримисе, помирења, споразуме... као што то чине Иванић, Вучић... Српски Јуда је.

ОДНОС

НАРОД

-ВОЂА

- ПРЕЛОМ,

КОД СРБА

Срби, данас, не могу да се правдају, за све своје несреће, несретним раскрсничким геостратешким положајем.

То је, можда, некад и било, мада сам ја склонији карактеризацији овог положаја, цијелог Балкана, једним обичним Приступним Путем на Имање.

Данас је цијели Свијет раскрсница. Свако је на важном геостратешком положају. Па, опет, не страдају сви.

Срби, генерално, воле да страдају и воле да о томе расправљају.

При томе никад не поставе питање своје, народне, одговорности. Да не постављају питање одговорности Елите, Интелектуалаца и Имућника, то је постало опште мјесто Српске Историје.

Пошто, генерално, одбијају да расправљају о одговрности изабраних, наметнутих и натурених, било би неопходно да почну да размишљају о себи и својој одговорности.

Изостанак тих расправа говори о високом степену толеранције код Срба.

Јер, кад си толерантан према себи, толерантан си и према другима. Па Толеранција често прерасте у Неодговорност. Кад је не тражиш од себе, не тражиш је ни од других.

А то Елите, Вође и Манипулатори, обилато користе. Током цијеле Српске Историје. Уз часне изузетке.

Посљедња игра Толеранције и Неодговорности, јесте игра Србије и Вучића.

Током цијелог свог посттрансформационог перформанса, је се то тешко може назвати Власт, Владавина или Владање, Вучић обилато користи трпезу Српске Толеранције. На граници понижења Српског Народа.

О циркусантским једночинкама нема потребе да се збори. Али Вучићева реченица Пре ћу отићи из Владе него покварити пријатељство са Немачком, крајњи је пол неодговорног односа не само према бирачима коју су га предобро и недодирљиво постотковали, већ је то неодговорност према цијелом Српском Народу.

Није Национална Влада јавни нужник или какво свратиште, па да неко, кога су избори ту довели, може да оде кад хоће или остане колико хоће.

Србима та катастрофална реченица не значи ништа.

Они могу да толеришу криминалце као националне поп звијезде. Крајњи десни политичари, могу једног унутрашњег терористу да јавно ословљавају са Господин Легија. Они, Срби, могу мирно, без намјере да казне, да посматрају свакодневно мијешање и групни секс високих криминалаца и виских политичара.

Зато могу да толеришу Вучића.

Ну.

Пошто се Народ не може промијенити, морао би да се мијења Вођа. Да се мало преобрази. Кад већ умије. Вучић, дабоме.

Он, и сваки Српски Вођа, морао би да схвати да толеранција и неодговорност Народа значе умножену његову одоворност.

Вучићева одговорност није у ријчи Косово. Вучићева одговорност је у ријечи Русија. Ту не смије да погријеши јер ће цијели Српски Народ погријешити.

Додикова одговорност, пак, није у ријечи Србија нити у ријечи Сарајево. Већ у синтагми Опстанак Српске. А то значи и Опстанак Срба Овдје.

Стога и Вучић и Додик, морају Народу да боље објасне мјесто на коме су се нашли. Барем онако као што је Милошевић у свом говору о намјерама Запада, објаснио Србима. Милошевић, којег никако не цијеним и који је трајно деформисао Србе и Србију. Али је јасно и отворено, вјероватно потпуно прекасно, рекао шта ће бити. И што је, данас видим, било. И још ће.

Вучић и Додик не смију да закасне нити да крију. Не смију да се банализују. Као што је Пријатељство Немачке или Кила Руског Злата.

Вучић мора Србији да објасни ријеч Русија.

Додик има мањи задатак. Да објасни ријеч Кредит. Онолико колико је то могуће, пословно и међународно. То што сви ћуте о томе знак је озбиљног кредитно-финансијског међународног преломногу тренутка. Сви знамо да је сваки кредит повољнији од ММФ-овог. И да се ни о једном не може све рећи. Али се мора Народу рећи оно што се може. Јер ће и то Народ учинити одговорнијим.

При томе ни Вучић ни Додик не требају да очекују награду од Народа и Бирача. Кад почнеш да тражиш корист и противуслуге од Народа, ниси више за Вођу. Сиђи.

Бацање димних бомби од Пријатељству са Немачком, учиниће Србе још неодговорнијим. Још толерантнијим. Још пасивнијим. А онда их свака будала може одвести у пропаст.

У том троуглу Вођа – Народ – Прелом, немамо коме увртнути јајца него вођи.

КАКО

ЗМАЈ ОД ШИПОВА

И МИМИ ОРО

ВОДЕ СРБЕ

У НАТО ПАКТ

Дабоме. Мими Оро и Змајо Куро само су симболи медијске магије која је, организовано бачена на Србе. А они, Оро  и Куро, стварно, не воде Србе у Нато Пакт. Воде их у Пичку Материну*.

При чему су у тој реченици Оро и Куро, у ствари, симболи политичког вођства НДД Сфере.

Немој неко да, сада, каже како зна на кога мислим.

Таблоидиотоизација штампаних медија у мјери у којој је Таблоид, који је, не заборавимо, пронађен у Пулицерово вријеме Америке, остао Часна Сестра Српског Новинарства и Медијства а то двоје претворено у Стрвинарство и Медијаштво, досегла је размјере нове хомогенизација нације која изнад опште пропасти и суноврата свих вриједности, политичких, економских, културних, вјерских, стратешких, ствара непробојни покров сретног и занимајућег свијета, свјетине, руље, становника, бирача, као смјерних и одушевљених конзумената медијских специјалитета генетске модификоване дисфункционалне и наметнуте информативе као крајње и запечаћене регулативе појединачне и колективне свијести.

Таболидиотизација је захватила и интернетски порталски простор па и коментаторски простор код наизглед озбиљних инфопортала.

Захватила је и телевизијски простор уништавајући саму њену суштину, суштину телевизије, у инфрмативном смислу, да се буде на лицу мјеста, на извору вијести, као и забављачку суштину, у смислу креације поједностављене некадашње филмске забаве у свим њеним жанровима.

Таболидиотизација је захватила и јавносни однос српских и србијанских лидера. Њихов однос с јавношћу компатибилан је са инфантилним кичем. Јер, неки виши ниво, Појединац и Јавност, под оном магијом с почетка, не би могли ни да конзумирају.

Оно мало озбиљних медија, који су преостали, подвргунити су најгрубљој тортури политичких комесара, кабинетиста, јунитоваца, страначких Пит Ботова, инсталираних унутра, аутоцензури, застрашивању и укидању артефаката, у количини и кроволочности да ће неко, ускоро, завапити Цензуре, Господару, дај нам мало Цензуре. Само обичне ладне цензуре, не треба ни газирана.

Какве везе имају све те Таболидиотизације са Нато Пактом. Са уласком Србаља, Србије и Српске, у Нато Пакт. Нато Пробавни Тракт, са нагласком на његово завршно задебљање.

Има везе само преко једне ствари.

Скривање Јавних Тајни.

Срби имају само двије чињенице које од њих треба сакрити. Предаја Земље и Нације Нато Пакту. И Предаја Косова Нато Пакту. А тамошњих Срба Шиптарима.

Те двије чињенице треба да сакрије садашња  Напредатура у Србији и Промјенатура у Српској. Ако буде требало, укључиће се и други, уништавањем Еснесдеа, нпр, односно његовим свођењем на осредњи конгломераторијум.

Нема компликоване технологије тог сакривања. Веома је једноставна. Објавили су јутјубуленцију како је нека Мими, или која, снимљена гола у кади. А мени је Томан стално говорио Купао се ти у каци или кади, у бари или на Флориди, увијек буди у вуненим чарапама, дугим гаћама, гуњу и шубари. Шубару понекад скини, да те свијет препозна.

Али нашој слуђеној и омађијаној јавности, Гола Пичка у кади натурена је као догађај. Као и шипоидни Змај,  јавни јунак једног интернета.

Као што је Јавности натурено и цјелогодишње пинчарење са пјевачима и жиријима. Стотине хиљада људи ће мјесецима причати како је Пица Цеца нешто рекла нашој Милијани и како је Милијана Певала пред Цецом.

Све је прецизно сценарисано и режирано.

Као што је и у тим Паровима. Змај од Шипова, прецизно је, по сценарију кадрирању и режији, извадио свој велики библијски уд и показао га некој базенуши, потписавши, претходно, о томе обавезу и уговор и прихвативши понуђену цијену, укључујући и педеве.

За све то вријеме Срби и Српске Земље могу да дођу на Домановићеву ивицу понора. Што не подразумијева само Нато Пакт, већ и националну распродају, културну девастацију, депонисање историје и насљеђа, разарање система вриједности исл.

Тад ће бити касно.

Неко ће рећи Како освијестити Јавност и Појединца. Скоро никако. Јер је учињено да Јавност и Појединац живе тако да су увјерени да је то њихова стварна потреба. Само су замољени да на својим тјеменима, повремено, придрже лијевак.

*Пичка Матерна је простачка категорија, понекад и дисквалификациона. А Пичка Материна је историјска категорија.

ПРЕТПОСЉЕДЊА

ГРОБНИЦА

ЗА СРПСКИ

НАРОД

Може се сваког једанаестог у мјесецу обиљежавати Геноцид у Сребреници, може се говорити о паду Берлинског Зида који је својом свјетлошћу срушио мрачни Сфрј Комунизам, може се озрачје зрачити тисућљетним тежњама ка Неовисности, може се распредати о лажним свјетлима еуроатланстских интеграција, али се прикрити основна чињеница не може.

Циљ распада Југославије било је потискивање, на Исток, Срба, Славенства и Православља. Као први корак ка његовом овдашњем истребљењу.

То је свуда и остварено. Осим у Републици Српској.

У склопу тих циљева су републике и покрајине у Сфрј проглашене, одмах на почетку, државама а границе маркетиншког Авноја као неповредиве. У том склопу је проглашена Шаховница на Дрини. У том склопу је Алија узвикнуо да ће за БиХ жртвовати мир јер је неко, не он, он је био довољно глуп, знао да ће у тој жртви настрадати Срби.

Муслимански политички, вјерски и криминални врх није схватио Склоп Циљева Збигњева.

Мислио је да је циљ свега да и они, муслимани, постану нација, истовремено кад добију и националну државу. Њихов ПВК Врх у склопу тих циљева, ангажовао је и муџахедински анархизам и радикализам, и тако на добре људе муслимане, Овдје, навукао вишедеценијску биједу дивљаштва и главосјечштва.

Они, муслимани, Бошњаци, и данас трпе посљедице тог несхватања а учествовања.

Они се и данас боре за БиХ, унитарну, бошњачку, босанску. И против Срба и Српске. И не схватају да им се прва борба не признаје. Већ само друга, ако могу да нашкоде.

Јасно је да је Република Српска, и Српски Народ у њој, остао на овом подручју историјском случајношћу. Било је и понеке намјере.

Јер. Преко постојеће Републике Српске, лако се уцјењује и Србија. И игра Игра с њом и о њој.

То је мало ко схватио. И у Београду. И на Палама. И у Бањалуци.

Сад је постало скоро прекасно.

Политика која је креирана Савезу За Промјене у Републици Српској, у коју се он укључује и проводи је, мада им, по дневним политичким потезима, још увијек није јасно шта треба да раде и која је њихова корист од тога, дио је дугорочног склопа циљева против Српства и Првославља.

Суштинском елиминацијом, испражњивањем, Републике Српске, увођењем БиХ у једносмјерну улицу бриселских и натоовских интеграција, свођењем Дејтона на тај еуроатлантски циљ и праксу, обавиће се добар дио посла Елиминације Срба.

За неколико деценија, Срби Овдје могу доћи у политичку и националну ситуацију познату као Север Косова. У географски појам Енклава.

Дневнополитички изгледа смијешно да Бошњак из Републике Српске представља негдје, у Заједничким Органима, Републику Српску. Док у Федерацији не могу да их скупе 17. Седамнаест.

Стратешки, то је шаловање Претпосљедње Гробнице за Српски Народ.

Посљедња је предвиђена да се зове Србија.

Стога је толико неразумљиво оно што ради Есенесде у тим заједничким институцијама, које Гробљаници воле да зову Државним. Стога је толико неразумљиво обичној јавности шта раде Сазаповци у Сарајеву. Неразумљиво им оно што виде. А неразумљиво им и колико још не виде. Шта се иза Хасе ваља.

Стога се потези Есенесдеа желе банализовати жељама за блокадом, љутњом што нису дио власти, губљењем важности, личним амбицијама.

Практични појединачни а издвојени потези могу се тумачити и овако и онако. Коцнепт, пак, кад се погледа, јасно је да се ради о борби да се одупре тежњама да се Република Српска измјести у Сарајево. Тенденцијама да Сарајево одређује и бира њене представнике и сараднике Сарајева, да Сарај креира политику а да се Срби уклапају као добри колаборационисти, прагматичари и компромисери.

У градњи Претпосљедње Српске Гробнице, Београд не може много одмоћи али може много помоћи.

И то ће бити једна од најтежих дугорочних битака за Гавриловце у Српској.

Рат између два фронта.

Ако у Србији, убрзо а дугорочно, не препукне на стратешку националну трајекторију.

3033.

ШТА СРБИН НИКАД

НЕ ТРЕБА ДА РАДИ

·         Да упо секса чачка зубе плетаћом иглом

·         Да се за кафанским столом сложи о било чему

·         Да се заљубљује у пуницу поред живе свастике

·         Да прди на свадби, сахрани и рецитацији

·         Да иде у цркву због попадије

·         Да га показује жени Шефа станице, жени Шумара и жени Порезника

·         Да гради џамије

·         Да прихвати мјесто лијевог крила умјесто селекторског

·         Да воли власт након двије године, више него своју жену након двадесет година

·         Да три мјесеца прије избора смјењује свог начелника општине