ДА
ЛИ ЈЕ БАКИРОВА
БУДУЋНОСТ
ДА ГА
ЕРДОГАН
ПОШАЉЕ
У
САНЏАК МАНИСА
Бакир
Изетбеговић се негдје помео. У вођењу Странке Демократске Акције, у вођењу
Бошњачке Политике и у вођењу Босанске Државе.
Можда само
на једном од тих мјеста а можда на свим.
Ако хоћу да
будем стручан, напићу је тако да каем да Бакир нема способности, ширину и
образовање ни за један од тих послова. За сваког од њих он има само Чаршијско
искуство, Чадорски метод и Беговски менталитет.
Он је
толико далеко од европске, дипломатске, националне, страначке модерне
технологије да ни ексон мобил нема дизела да га довуче, довуче, гдје треба.
Поред тога
што је класични постратни политички лидер на просторима бивше СФРЈ, Бакир је и
бабин син. Што му олакшава пут али отежава квалитет.
Четири
посланика Есдеа су напустила клуб те странке у представничком дијелу ПС БиХ.
То је, уз
оне одметнике који су побиједили у Зеницама, велики ударац за СДА па и за
Бакира.
Бакир је,
очито, СДА водио по принципу породица у ћаршији. Буди са свима добар на сокаку,
са важнијима вуди добар у авлији а са моћнима буди добар за сећијом.
Бошњачку
политику Бакир је водио тако да је добар са Ердоганом и да је џелат са Додиком.
Мнио је да ће Добри Босански Муслиман то да схвати, прихвати и разумије.
У вођењу
Босанске Државе, Бакир се водио оригиналом. За БиХ ћу жртвовати Републику
Српску.
Он је све
то наслиједио од Бабе Алије. Само није наслиједио мало старачки концентрисаног
животног искуства, муке, мудрости и умилне подлости.
Бакир је
Тешка Сировина.
Побједом
Трампа и сарадњом Ердогана и Путина, Бакирова позиција је доведена у питање. Мада
не постоји детектор за допинг који би то могао и доказати.
Али. Догађаји
у Сарајеву су такви да им и не треба детектор. Уз бламажу са Даном Републике,
гдје је дигао Додика и Српску у небеса, нагузио своје ахбабе из Промјенеса,
растурио муслиманско братство звано СДА, погубио општине и градове, Бакир је
остао и без околног бошњачког политичког мозаика.
Лагумџија
је пропао, као и СДП, а Радончић се отео из загрљаја.
Управо је
Радончић дијагностиковао Бакира, иако га није помињао. Ударио је зарђали
жељезни клин у укопни сандук такве Ћаршијолитике. Ћаршијске Политике Бакира
Сина.
- Neko je napravio "hladnoratovsku"
situaciju s gospodinom Vučićem (Aleksandar,op.a), kada je kamenovan, a niko
nije dobio ni 30 dana zatvora kao u kafanskoj tuči. Ne možemo s Nikolićem, i s
njim je zaista teško, neko je odmah napravio konflikt s gospodinom Plenkovićem
(Andrej,op.a), pa s gospođom Grabar-Kitarović (Kolinda, op.a), a prije toga s
Crnom Gorom zbog Sutorine. Bili smo protiv da Crna Gora uđe u NATO, kao dio
bošnjačke politike, odnosno oni su bili protiv, pa ne mogu s Čovićem, s
Dodikom, srpskim faktorom, ni s hrvatskim, ne mogu sada ni sa SBB-om, pa ne
mogu sada ni sami sa sobom. Pozivam te ljude da se unormale, da vratimo
bošnjačku politiku tamo gdje ona prirodno pripada, da to bude politika
kompromisa, unutarbošnjačkog jedinstva, međunacionalnog jedinstva i regionalne
harmonizacije i stabilizacije - poručio je Radončić.
Радончић је идеалист и оптимист. Додуше, има
покриће у Авазу и том медијском послу.
БиХ Политичка
Сцена, као и све на Сфрјиштима, пуна је страних намјесника и полазника вечерње
школе. Стога се овдје веома тешко може водити национална и међунацинална
политика о којој говори Радончић. Као што није могла ни за вријеме Калаја.
БиХ је
враћена у Аустроугарско Вријеме.
Могуће је
водити Националну Политику. Али ћеш платити цијену Ратним Злочинаштвом, Хагом,
Криминализованошћу... овисно које је доба у питању.
Главно
питање, пак, код Бакира и Бошњачког Политичког Круга, како умјесто пропадајућег
Бакира и СДА, створити здраву муслиманску националну политичку снагу. То је
питање и за Србију. То је питање и за Хрватску. То је питање и за Српску. Како
поред СНСД имати још једну здраву Националну Демократску Странку.
То је
питање свих питања.
А ова
питања, о којима је говорио Радончић, и она о којима говори Вигемарк, Упитник,
Брисел, Звиздић, Пиздић, Дрњак, Мрдањак, Црњадак, Еректић, Мектић и Блентић...
питања су за живот на марсу или за ћораве, глупе и мутаве.