ТЕМЕЉНИ ПРОБЛЕМ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

ЈЕСТЕ КАКО ВРАТИТИ

БОШЊАКЕ

У ФЕДЕРАЦИЈУ БиХ

Кад кажем Бошњаци, мислим на Бошњачки Политички Круг. На муслиманско ратно војно, вјерско и лоповско вођство, на данашњу диктатуру Једваумља, Једноумља, Странке Демократске Акције.

Босански и Херцеговачки Муслимани немају везе с тим. Али, њих је, нажалост, све мање, они у БиХ више не играју никакву улогу, као ни у БПК.

Насловни проблем износим због, прво, Опстанка Српске, због Самосталности Српске, и, друго, због опстанка мирне БиХ која, као федеративна или конфедеративна, може омогућити и Самосталност Републике Српске.

Ну. То је проблем и Бошњачког Народа. Проблем Муслимана у БиХ.

Они то увиђају. Иако се то веома вјешто прикрива. Тешко се пробијају критике Бошњачке Политике у посљедње три деценије. Политике БПК.

Јер, њихов вјештачки, крволочни Национализам, храни се Унитаризмом, и обратно. А то је тешко признати јер, онда, се губи легитимитет и Нације Бошњака и њеног Циља.

Босна и Херцеговина је у Дејтону скројена и боље него што је то било могуће

Ако апстрахујем чињеницу да Срби и Српска нису вољно пристали на то, многе претпоставке су ишле у корист. Које СДС није умјела, знала и смјела да искористи.

Туђман и Алија су потписали, прије тога, Оквирни споразум о конфедералним везама између Хрватске и будуће Муслиманско Хрватске Федерације. А Силајџић, премијер, и Зубак, предсједник Предсједничког Вијећа ХРХБ, потписали су текст Нацрта Устава Федерације Хрвата и Муслимана у БиХ.

Дејтон је дао могућност Специјалних Паралелних Веза Српске и Србије.

Силе које су жељеле БиХ држати на окупу као мијех за потпиривање Балканских Ватри, и као полугу за управљање и Србијом и Хрватском, учиниле су другачије.

То је Бошњацима омогућило да им гузица зине на цијелу БиХ. Па је услиједила Конститутивност Свих Свуда. Прије тога су Роберт Бери и Волфганг Петрич ујебали Хрвате у Федерацији.

Хрвати су у том ратном и поратном периоду, у БиХ, испали најглупљи Народ на Балкану. Глупљи и од Срба, што је веома тешко постићи.

Садашње стање свима је познато.

Хрвати у Федерацији повремено изроне за мало ваздуха, па опет.

Бакир, као туземни Врхунаравни Отомански Турбан, прописује Хрватима шта могу добити у Федерацији. А Републици Српској поручује, преводим, Плаћајте порез а ми имамо времена да чекамо да поскапате од глади.

Порез је Један Рачун ПДВ. А цијела теза је класична Отоманска. По којој Бакир, БПК, полаже право на Републику Српску.

Политику БПК, међутим, све мање прихватају Бошњаци. Муслимани. Бирачи.

Јер. Људи увијек боље знају, и од војника, да ли ће бити рата или мира.

Сребреница је на овим локалним изборима прошла тако како је прошла због тога што БМБ, Бошњаци Муслимани Бирачи, не виде смисао те лажне муслиманије, лажног права, лажних избора и борбе за нешто што нема никакве везе са Бошњачким Националним Интересом.

Једнако тако разочаравајуће гледају на политику Бакира, БПК и СДА у Федерацији БиХ, у Босни. Јер тамо СДА губи велике и важне општине.

Пошто је политика СДА бошњачење цијеле БиХ, јасно је да људи у Зеници, Тузли... не виде у томе пут свог напретка.

Насловни проблем морају да увиде и да отклоне Бошњачке Политичке Снаге. Прстом се може упријети једино у СББ Фахрудина Радончића. Али он је, и СББ и Радончић, оптерећен баластима које му вежу и ноге и точкове.

Закључци Главног Одбора СДА магнетна су резонанца актуелне Бошњачке Политичке Свијести.

Ту се тражи да Суд БиХ настави да буде муслимански, да се у Уставни Суд БиХ не дира, прозива Република Српска, наставља се борба за Столац, али стихови, препјевани Амиџићеви, Мостар, Столац, Сребреница, Бихаћ, Тузла и Зеница, Напријед Један, Назад Два, неумољиви су, и, на крају, уврћу се муда СББ-у како би искреније сарађивао са СДА у сврху *стабилизирања коалиције и стања у земљи*.

Нека нова политичка снага, пак, не може се, у Бошњака, појавити преко ноћи.

У случају БПК, потребно је и четврт вијека. Јер њихово мнијење, вријеме и зијемље, успоренији су него код других.

Стога је примарно да Срби и Хрвати наставе борбу за своје Националне Интересе. Али не против Националних Интереса Бошњака. Којих још нема ни формулисаних. Већ против њиховог вјештачког посједовања БиХ.

Бошњачки Политички Круг се мора вратити у Федерацију БиХ. Као једино мјесто борбе за БНИ али и за БиХ.

Тада ће бити добро свима.

Иначе, наставак досадашње политике БПК, и СДА, политике Унитаризма, иде на руку једино Републици Српској.

Само треба поштовати Вријеме и не чинити погрешно ни пола корака.