НЕТКО
ИМА ПРОБЛЕМЕ
СА
КРАТКОМ ХИСТОРИЈОМ,
НЕКО
СА КРАТКОМ
БУДУЋНОШЋУ
А то је
поуздан знак да је Садашњост КДК, Курцу
До Кољена.
У Пионирској
Хрватској обиљежава се нека годишњица везана за Фрању Туђмана. Па премијер
Пленковић изјављује да би данас Фрањо Туђман био задовољан Хрватском. Јер је он
увијек волио Слободу, још у Партизану и Партизанима, додајем ја, Људска Права и
то.
Суштина Јавног
Изријека спала је Курцу Зауши.
Стога ово
не вриједи ни коментирати.
Искорено се
надам да је Пленковић сам себи смијешан.
А ако није,
онда је у питању тешка болест духа, мисли и свијести.
Неко је,
некидан, на Твитеру, подругљиво, објавио да Хрватска обиљежава годишњицу
Водоторња у Вуковару, јер нема ништа друго да обиљежи. Што није посве тачно.
Има, али се стиди или није употребљиво за Нову Еуропску Етнички Чисту Хрватску.
У праскозорје
Неовисности Хрватске, потезала се Тисућљетна Повијест. Што је, дабоме, било
оправдање за прогон Срба из Устава и са Територије.
Сада је
јасно да у тој Тисућљетној Повијести нема ништа. Осим Тврђаве Книн, Водоторња и
Туђмана.
Слично
обрнута ситуација је у Србији.
Тамо
постоји Хиљадугодишња Српска Повест али се настоји, свим силама, заборавити,
потиснути, ако треба и поплавити.
Форсира се
само Јасадашњица.
Јасадашњица
је посебна врста личног распростирања по народу и привремено заузетој
територији, посебна врста јавне диктатуре.
Њоме и
одустајањем од Старих Српских Вредности, настоји се у први план избацити Кратка
Будућност.
До 22.
године ми смо у ЕУ. Најдаље до 25е.
Изјављује данас
Вучић.
Тако се сва
Повест Србије своди на шест до осам година.
То се
промовише као врхунски циљ.
Као што је
у Хрватској врхунаравно достигнуће да би Туђман био задовољан.
Та прошла и
будућа краткоћа, говори само о једноме.
Садашњица је
недостојна НДД Сфере.
И Човјека.