ЗОРИЦА БРУНЦЛИК

У УМЕТНИКЕ,

НАЦИОНАЛИСТИ

У ЧЕТНИКЕ,

СРБИЈА

У НЕСРЕТНИКЕ

Маказе Времена немају само две наоштрене полуге.

Имају их безброј.

У њима се тешко снађе и Јединка и Нација и Држава.

А њихова особина је да се лако и брзо тупе. Па не режу и не секу прецизно, већ кидају, ломе, прејаглавају, тако да се више не види оштра линија између одсечака, откидака, отпадака и окорака.

НДД Сфера, Нација Држава Друштво, која дође у ту фазу, тоне све дубље и дубље, обала је све даља и даља, небо све тање и тање.

Када је Време сасекло Србију, и Србе, у бившој СФРЈ, Србија, и Срби, се нису најбоље снашли у Времену Хиљаду Маказа.

Тај несналазак Србије коштао је Све Србе, изван ње, истребљења, изгона и уништења.

Осим Републике Српске.

Стога је, данас, важно не полетити одмах за Србијом. Стати, размислити, сачекати. Гледати себе, свој Опстанак и своју Самосталност.

Синоћ гледам тужну судбину Србије.

На Теве Пичк.

Иду Пичкове Звезде.

Жири је састављен по принципу Три Шаторуше, Једна Школарка и Један Народни Богомданизналац.

Тако је и све и у целој Србији.

Тако је и у другим земљурцима Сфрјишта. Али ме они не занимају.

Та Школарка, омражена је од почетка рада Великог Народног Жирија.

Коло воде Шаторуше. Преко земље Србије.

Народни Богомданизналац седи на крају. Буди и ти ту.

Зорица Брунцлик, из Српске Забављачке Странке, синоћ каже Истакнути сам уметник ове земље.

Њене Маказе Времена су стале оног тренутка када је Мира Марковић ставила цветак у косу и све певаљке погласила Уметницама.

Јер јој је то требало да њеног мужа и њену политичку технологију приближи широким народним масама, сексуалишући им, масама, матере уздуж и попреко целе Србије.

Зорица Брунцлик је од тада Уметница.

А онда се накотило те Уметности да су почели сву Србију да воде на јавно певање.

Огромна друштвена снага је те Зоричине реченице Истакнути Сам Уметник Ове Земље.

Али је и огромна истина о општем обезвређивању и употреби Појединца у лику Зорице, Уметности и Земље.

Те Маказе Времена, по којима Војници штрајкују због недостатка оброка, док Америчани бомбардују по Србији а Власт руши по Београду, док се Начелник Генералштаба вода по поплављеним насипима, док се народ слуђује Изборима, док је Косово за столом добрих односа са Србијом, а док Пинк пева, лаже и очи маже, док Зорица Брунцлик постаје Истакнута Уметница а Дара Сиса Мара председница НАНУ, Напредњачке Академија Наука и Уметности, ако се не зауставе, исецкаће Србију на фронцле, на шните, на конфете.

Само здрави Национални, Државни, Јавни критеријуми и скале могу да зауставе те маказе.

Иако су оне већ насекле сву поплаву фронци. Од Јелене Милић, Главне Уметнице Нато Пакта у Србији, до пиљежи опозиционих странака које ни уличним голубовима не могу да ремете посао а камоли Концерну ВАВ. Власт Александра Вучића.

И њих, Здраве Националне Критеријуме, сада је тешко васпоставити. Јер. Здрав Националист је аутоматски Четник, Фашист и Антиевропејац. Неко Светски а Србијански, безвредан је јер га са две три лажи уништиш таблоидно. Неко ко је Национални Издајник, на Власти је. Црква, у служби је. Али не својој и своје Пастве, већ у Служби Власти.

Јавност је пасторче. Не Демократије и Нације, већ Таблоида.

Такав Конфузоријум Вредности, стаће на страну Зорице Уметнице. А не на страну Александре Радовић.

Као што је већ стао на страну Александра Вучића. И као и много пута пре њега.

Зашто. Зато што је сличност, скоро једнојајчаност, између Зорице Брунцлик и Александра Вучића, огромна и неподношљива.

Као што је она синоћ цмиздрила у Жирију тако и Вучић цмиздри у Јавности, већ годинама.

Као што је она против Школарке, условним рефлексом, тао је и он против Здраве Националне Србије.

Очито је да Српски Конфузоријум Вредности законито избацује на површину такве таленте.

И да су Маказе Времена све тупље и тупље.