ПРЕДСЕДНИЧКИ

ИЗБОРИ СРБИЈА

УЧВРСТИЋЕ

СТАЈАЊЕ У МЕСТУ

Пошто смо видели да је Тома Николић био голуб писмоноша између Додика и Вучића, ред је да се озбиљно бавимо Председничким Изборима Србија. У мери у којој то може да утиче на Републику Српску и њен положај у међународно признатој Омеђини, Насеобини БиХ.

Николић, као голуб писмоноша. Јер је Додик, ту скоро, изјавио да Николић заслужује други мандат.

Била је то порука Вучићу.

Што могу да протумачим, сада када је порука примљена, отворена и уродила плодом, да Додик још увек, управља политичарима из Србије.

То што се њима то не свиђа, што не прихватају такав положај и што ризикују да, због пријатељства са Сребреничким Каменоломом, или са Девојком На Мосту, изгубе много Српства из Зобнице, не значи да не пристају на Рефу, када се све удвостручава а игра креће даље.

Тако је и, сада, Вучић, прагматично пристао на Рефу, јер Међудржавна Политика није лични однос.

Чиме је, Вучић, рекао да је погрешио око Референдума. И, неповратно, бацио део онога из Зобнице. А Додик је дао да се наслути да зна да је у предности, да му је Зобница пуна и да може да подржи Тадића, Николића, Вучића, Шешеља... Како буде одговарало Републици Српској.

Данашња формулација да ће Република Срска подржати кандидата Српскe Напредне Странке, значи само да ће подржати оно што каже Вучић. Јер, ако је Додик Српска, Вучић је СНС.

Мада већ лагано креће елиминација Николића, остаје чињеница да на Председничким Изборима, засад, сигурно могу да победе само Вучић и Николић.

У било ком од тих случајева, остаје Константа Вучић.

А то значи да Србија чврсто стоји у месту. Окренута Бриселу, безпоговорно, и Москви, невољно. Под прозором Нато Пакту и у вечерњој башти Доналда Трампа, чекајући да се Златокоса Лепотица појави на прозору и, тако, да наду свима, доле, лажно или стварно заљубљенима.

Моја прогноза је, од раније, да Вучић иде у Председничку Кандидатуру. Дојадило му да, више, патетише о ситницама, време је да постане Државник. Нервоза у Скупштини телоговори да му је достаа те зајебанције. Пошто је прејебао Тита, следи удар на Обреновића, Карађорђа, Марка Краљевића, видећемо.

То неће значајно утицати на положај Републике Српске. Јер, Вучић је изградио такву Ванинституционалну Моћ да може да буде и отправник возова на Ж. Станици Ваљево, ништа се променити неће.

Неће утицати на положај Републике Српске, и због тога што је није успела Вучићева политика пријатељства са Бакиром и Колиндом. А нису ни неки филозофи да би их он цитирао.

Стога је добро што се Вучић онако итао ногама на Референдум Српска. Тиме је за дуже време затворио врата и могућност да буде Фактор Мира, када је у питању Стамбена Зграда БиХ. А то се, Фактор Мира, с ове стране увек преводи као Јебаће вам Београд мајку ако не будете слушали.

Невољно подвлачење Рефа са Додиком слаби Вучића код Запада. А чува БиХ. Јер. Ако се прекину односи са Вучићем, са било којим Београдским Вучићем, то може значити зелено светло за дробљење Републике Српске, унитарном машином са клиновима на ваљцима. И контрамере Омске Самосталности Српске.

Стога се Службе, одавно, упињу да заваде Вучића и Додика. Да би Вучић, или неки други Вучић, ојачао, постао употребљивији. А Додик, и Српска, истрешени из Зобнице.

Република Српска је на Дејтонском Коњу док има пуну Зобницу Српства, много већу и много пунију него што је има Србија. И док има везе са Русијом и Кином.

Стога, Београд, Вучић, или неки други Вучић, не треба дневне потезе прима к срцу.

Треба се надати да ће се појавити, у Србији, неко ко ће умети то да искористи. За Србију. За Две Српске Државе.