ДУГ ЈЕ ПУТ,

КОЊИ МОЈИ,

ДУГЕ СУ ТЕ ПУТИНЕ,

ДО СКУПШТИНСКЕ

ТРИ ЧЕТВРТИНЕ

Вишедеценијска површност у Политичком Раду у Србији, још из времена Тита, дошла је на наплату.

Вучићев Напредњачки Булументаријум има три четвртине Народне Скупштине Србије.

Претходно је та површност, коштала Српски Народ у Хрватској, у БиХ, на Косову, у Црној Гори.

Сада је Мечка сјела у Народну Скупштину.

Та површност је дио српског генетског политичког аналфабетизма.

Србину је лакше утјерати ужарену ћускију у гузицу, него педаљ озбиљности о Сранкама и Изборима, углаву.

Србин ће све да научи. И Комунизам. И Краља. И Партизане. И Четнике. И Кошарку. И Одбојку. И Ватерполо. И Тенис. Али о Изборима и Странкама, неће никад ништа.

Најприје је раширена масовна будалаштина како су Комунисти били узурпатори, незналице, тортураши. Па је, потом, раширена масовна свијест о томе да су Политика, Странке и Политичари, криминал, пљачка и непотизам.

И једно и друго, уз помоћ Запада.

Да је то постало дио масовне свијести, видљиво је по двије баналне појаве.

Сви нападају Вучића за криминал. Као да сви Бирачи Србије раде у Крим Полицији. Њима се, у ствари, јебе за Криминал. То није Политичка Тема. Није ни национална.

Сви мисле да је довољно да се појаве на друштвеним мрежама или негдје, и да оснују Странку. Иду на Изборе. А скупљају потписе по тротоарима. Мисле да ће људи да гласају зато што сам бре леп и паметан.

Озбиљне Политичке Странке, морају да се граде десет година.

Оне су обавезна имовина Државе и Нације.

Озбиљна Политичка Странка је Културно Добро.

Можете мислити да је Политика курва, криминал, пљачка, незналаштво... можете мислити шта хоћете.

Ну.

Политика је Управљање НДД Сфером. Нација Држава Друштво, дакле.

Ако нећете озбиљно да радите на Странкама и у Политици, то препуштате Болесницима, Аматерима, Намјесницима, Сјецикесама, Издајницима.

Тај вишедеценијски неозбиљан рад у Србији, довео је до губитка Косова. Довео је до губитка све и једне Институције у Политичком Систему. Сада је довео и до губитка Народне Скупштине.

Тиме је омогућено Западу да организује уличну анархију, кад хоће, јер има изговор о узурпирању, и сруши Вучића, да би намјестили још бољег, за њих. А оних 62,5% који су гласали за СНС и они који увијек апстинирају, то ће мирно гледати, као Задругу. И сутра, гласати за новог Западног Намјесника.

То је Политичка Површност.

До чега се, сад, дошло. До тога да је од Опозиције, а и то је питање, најјачи Шапић, човјек који није Политичар. Дачић се и прије и сада, нуди као најодвратнији Нудигуз.

Они који су бојкотовали Изборе, такође су саучесници Пропасти, са Вучићем. Такође су Издајници као и он.

Србијска Политичка Сцена, нажалост није способна да створи, роди, Националног Вођу, Водећег Политичара, новог, неукаљаног, она ће родити хиљаде Сергеја, али једног Националног Вођу, не може.

Такав би морао да окупи људе, и да четири године преорава Србију, од општине до општине, од куће до куће, да окупља људе за политичку борбу, за здраву НДД Сферу.

Једном, када се успостави Мрежа, она ће се ширити. Она ће јачати.

Могло се то урадити и прије десет година. Које је већ појео Вучић.

Сада им је дао четири нове године.

За те четири, не може се изградити побједничка Странка. Али се може обавити пола посла.

Којег, нико, дабоме, неће ни започети.

Најкраћа Политиколошка Анализа је, Није крив Вучић, крива је Србија.

А Срби плаћају.

2526.
ОПЕРАЦИЈА
ЦВИЈАН
 

Рано је почело. Што значи и да може да се не заврши добро. Свака каријера, па и политичка, мора да има вријеме за свој завршетак.

Аца одлучио да у Српској Напредној Странци буду избори. Аца је, иначе, сав изборан. Одлучио је он и за изборе у Србији, само ужива да ужива у крчкању. Кад је одлучио да буду избори у СТЈ, Србијанској Тајкунској Јазбини, онда се није шалити.

Србијански медији су препуни констатација типа Цвијан иде у политичко самоубиство. Када је обзнанио да се противкандидује Свевучићу.

Не бих то гледао баш тако партизановски. Црнобијело.

Јер Цвијан зна, за себе, ко је и шта је. И то нема везе са тим да ми, највећи дио нас, не знамо.

У цијелој анализи је важно да ли је Аца кренуо у изборе у странци, која је чланствено, невјероватно нарасла, на четири стотине хиљада, да би добио плебисицитарне овације, сличне онима које би добио Меси кад би изашао три минута прије краја а након десет постигнутих голова, и тако јавности Србије скинуо и посљедњу мрену пред опште ванредне изборе у којима ће потући све живо. И мртвог Деда Милојицу.

Ако је тако, онда је Цвијан озбиљна прича. Педро ће да виси али ће прије конопца начинити велике посјекотине у дугом процесу изношења унутрашње анатомије и показивања апсолутистичких жлијезда Напредњака. Једног Напредњака.

Дабоме. Никоме није ни био циљ да Цвијан побиједи за предсједника СНС. Циљ је да што дуже цвили јер то оставља дубоке и далекосежне трагове.

Стога Цвијана треба гледати само као Процес. Који је, дијелом, посљедица унутрашњег страначког цунамија којег је након побједе предузео Аца, а, дијелом, одговор србијанске тајне ложе за моћ, паре и преваре.

Ако је, пак, Аца имао намјеру да консолидује нараслу странку и процедуралише своју и друге позиције, мада је то неизведиво без, барем, подсвјесне жеље да се ојача и властита Надмоћ, морао је другачије да каналише ствари и да омогући природно кандидовање више страначких актера за мјесто предсједника. Тада цвиљење Цвијана не би било толико убједљиво и погубно.

Ако ме питате ко је моћнији, у овом тренутку, Мишко или Аутобус, односно Власт Ацина и Србија Цела, без размишљања бих рекао да је то Мишко. Моћ капитала и позиција, грађењих деценијама, веома лако се трансформише у супраефективне полуге, релеје и зупчанике. А моћ Велике Странке, енергија Лидера и Потребе Србије, веома тешко се склапају и у неколико дрвених точкића.

Кад би ме питали у чијој би кожи радије био, у Мишковој или Ациној, знам. У јањећој. Блејиш и чекаш Први мај. Њихов први мај је далек, мукотрпан и неизвјестан.