УОБИЧАЈЕНА

БАЛКАНСКА

ДИЈАГНОСТИКА

- ПАРАДА

ГРАНИЧНОГ

ПОНОСА

У Европи, на Балкану, између Срба и Хрвата, на Блистоку, ништа се није промијенило за посљедњих Сто Година.

Само је Хрватска, и глупи Милановић, помислила да се граница Европе помјерила на Бајаково.

Није. Европа и даље третира Мађарску, Хрватску, Србију... као Предзиђе. Што би рекли Цивилизовани Западњаци Зокија Милановића. И повремено, са зидина, баце коју коску или какав отпад. За Барбаре.

Аматерски Гранични Рат Милановића и Вучића.

Милановић и Вучић не мисле на Хрватску и Србију. Мисле на изборе, на додворе. И користе Подворе. Као оно за сијено, гурнем ја теби, гурнеш ти мени.

Мађарска нешто више мисли на Мађарску. Као што је увијек и радила. Грчка не влада собом. Као ни Турска.

То је, дабоме, крајње поједностављена слика, која је важила и пред Други Свј Рат. И пред Први. Цијли један вијек.

Двије важне чињенице испливавају на видјело из цијеле ове Мигрантске Приче.

·        Србија је у подређеном, пониженом и неважном положају. Не ради се само о томе како се Курчић Милановић понаша према Србији. Користећи ријечи Барбари. Користећи пишајући израз Шарај. Инсинуирајући да је Србија правила тајни договор са Мађарском.

Ради се о цијелом третману. Од мађарске Жице и затварања границе, до односа Брисела, Берлина и Вучићевих пријатеља уопште.

Србија се у цијелој овој транснационалној и трансдржавној причи третира као приручни тор, некакав рурални господарствени објекат.

Србија је саму себе довела у ту позицију. Није крива Хрватска, Мађарска нити ЕУ.

И то још од Тадића и извињавања сваком ко наиђе путем. Зато је погубна институција Политичког Извињења. Она је сигнал, исто тако небитним и примитивним, да могу да се попну степеницу више.

Ту политику Бориса Тадића, наставио је интензивирао Вучић. Сада му се враћа његово понизно пузање по инаугурацији на Пантовчаку.

Само чекам кад ће га ударити понижење које је себи приредио у Сребреници у чијем је склопу и шаховски циркус кроз Кнез Михајлову.

·        Мигрантска тектоника прецизије одређује рејтинг Држава, а у том склопу и Нација, него било који банкарски рејтинг ризика, ниво Бидипија, обим извоза, стање на берзама или буџетска издвајања за војску и науку.

У овој кризи се све види. А то што примитивци, Балкански Педери, Милановић и Вучић, причају шта је било у Бриселу, шта је рекла Могерини а шта Меркел, ко је кога похвалио и одао признање, то су само нијансе девалвираних лидера.

Девалвираних, јер за Милошевића и Туђмана, ова двојица лажних међунационалиста обично су сеоско културно-умјетничко друштво.

Цијелу Параду Граничног Поноса платиће бирачи и у Хрватској и у Сбији.

Милановић ће добити дио десних националистичких, усташких гласова, што му је пријеко потребно јер губи у односу на Хадезе.

Вучић ће добити нешто гласова, јер их има много, али ће добити много више националног и националистичког мобилијара који недостаје његовој понизној гологузој политичкој фигури.

И нешто роба ће се покварити у камионима.

3398.

МИЛАНОВИЋ,

ЛИДЕР ИЗ

РЕТОРТИ

ЗА НАЦИОНАЛНО

САМОУНИШТЕЊЕ

Предсједник Владе Хрватске, Зоран Милановић, поручио је да не иде у Београд на регионални састанак предсједника влада са Кинезима.

Милановић је то правдао Шешељевим испадима о Хрватској, који су уоквирени у прохрватску резолуцију ЕП против Србије. Било би смијешно да у овој ситуацији идем у Београд. Рекао је тако нешто.

Ако некад будем пожелио да будем предсједник владе, прво ћу пожељети да будем Зоран Милановић. Предсједник а ништа.

Дванаест квартала Бидипи у Хрватској пада, као сисе у Северине. Која се некидан сликала, и обзнанила да спава гола, па се видјело, баш као и Хрватска, још да прода те цесте и да остане потуно гола чланица Нато и ЕУ.

Бидипи пада а Милановић у миру и срећи предсједава владом.

Милановић има двије неопходне особине за еуроатлантске интеграције.

И он је Свиленгаћа. Као и Јосиповић. Као и Колинда Кандидаткиња.

И он је ултра неактиван елемент. Са временом распада од неколико хиљада година.

Али синхронизован са околном еуропском ситуацијом, у мјери да је постао Резолуциопат.

Понаша се у складу са сваком резолуцијом.

Ну. Ствар је озбиљнија по Србију. А и по Босну и Херцеговину и Српску.

Хрватска, и њихови кордони Свиленгаћа, одњегованих и повијених пеленама у коридорима Нато пакта, и Милановић је био тамо а сада и Кандидаткиња долази из администрације Нато пакта, мислим да ће, ако побиједи, узети неплаћено, образац су лидера будућих чланица еуроатлантских интеграција.

Од њих се не очекује да нешто раде. Од њих се не очекује чак ни да лажу нити нешто обећавају. Живјећемо боље 2014е.

Друга ствар. Овакав однос према Србији, синхронизован између ЕП и Загреба, најава је односа према Србији и Београду, када, и ако икада, Србија уђе у ЕУ.

Прохрватска оријентација ЕУ задржаће се као крајња категорија.

Мисли ли Србија да ће уласком у ЕУ, између ње и Хрватске доћи до географског и физичког раздвајања. Дабоме да неће. Она ће остати ту. Да буде дежурни западни бич према Србији.

Пошто су то реалне перспективе, Србија би требала да размотри неподношљиву количину понижења која стиже са Југа, Запада и са Босфора. И да почне да конципира политику самосталнијег развоја своје економије и геополитичке позиције. То, дабоме, укључује Русију и Кину.

Јер и у овом претприступном пониженију, Србија нема ништа од економске помоћи, осим што је премрежена хрватским и њемачким интересима и аквизицијама. Нити се уважава њена геполитичка кота на Балкану.

2720.

ДО ГЕНОЦИДА

ДВА ПУТИЋА

Један према Београду, други према Загребу.

Сви се међусобно туже за Геноцид. Балканско проклетство међа дигнуто је на ниво међунационалних и међудржавних односа. Јер, кад се овдје прича о међи, не носи се канап и кочић, носи се Сикира на рамену.

Хрватска је једна од двије овдашње земље које деценијама уживају у Геноциду. И Агресији. То је зачин.

Геноцид и Агресија су двије ријечи које би требале да прекрију сва дивљаштва према једној регуларној и уставној земљу каква је била СФРЈ. Да прекрију сва отцјепљења. Да прекрију сва исфорсирана признања и генерисања међунационалних ратова. Да прекрију чишћење Срба. Да прекрију избацивање Српског Народа из неколико устава и територија.

Обје ријечи се вежу за Србе што потпомаже домаћој и страној пропаганди која окривљује Србе за све на свијету.

Да би опрала себе, Хрватска је тужила Србију за Геноцид.

Србија је онда тужила Хрватску. Исто за Геноцид.

Нико се није сјетио Јасеновца.

Сва та братска геноцидна суданија само је још један тужни застор који пада на позорницу историје и живота Јужних Славена.

Тако ће бити још дуго. Умјесто заједничког живота, падаће заједнички црни застори.

Шта практично значи двооптужба за Бгеноцид и Згеноцид.

·         Продубљење српско-хрвтског неповјерења и мржње

·         Даљу поларизацију у БиХ

·         Оскољавање Унитарног Сарајева јер је и оно „жртва геноцида“

·         Слабљење угледа Србије и Хрватске на међународном плану

·         Даље блаћење Срба и Србије и унижење њене преговарачке позиције, рејтинга и кредибилитета

·         Успоравање Србије на Путу По Води (пут према ЕУ, што се тиче Србије, ходање је по води)

·         Скретање фокуса са Косова па Србија може једно вријеме неопажено да признаје Косово

·         Јачање деснице у Хрватској са нагласком на њено враћање на власт

·         Депресијацију Срба који су се задржали у Хрватској и потицај њиховом тихом одласку

Неразлучиво је колико су земље тужитељице биле упорне при тужбама и колико су биле вољне да их повуку, као и то колико је инострани тајни суфлерај, и интереси, утицао на овакав исход међугеноцидних излива љубави и патологије.

Сигурно је једино да је први корак, тужба Хрватске, била екстерно генерисана и да је имала и има своје циљеве.

SRBIJANSKO

NAIVNO

SLIKARSTVO,

PANSLAVENSTVO

I REGIONALIZAM
Ivo Josipović, predsjednik Hrvatske, boravi u posjeti Srbiji.
Neki vele da je to istorijska posjeta. Neki vele da je to izdaja. Tadić veli da će doći u Vukovar samo se nemojte češati od nestrpljenja.
Tadić je dobar čovjek. Mnogo bolji od Josipovića. Hladni svileni kompozitor to radi tehnološki. Da bi se išlo u tu EU treba pokazati dobrosusjedstvo, suradnju i regionalizam. Javili iz Brisela. Halo, Brisel, ne mora biti ljubavi i stvarne saradnje, neke revitalizacije Jugoslavije. Ne mora. Onda bok.
Tadić će doći i u Bešireviće, Vrtoče i Mišare i izviniti se, pokloniti, usvojiti rezoluciju, samo da ga ne požurujete.
Jutarnji list, zagrebački, donio je napis o posjeti Predsjednika Hrvatske Srbiji na dnu neke tamo strane. Politika, beogradska, donijela na naslovnoj strani.
Toliko i tako, otprilike, Srbija znači Hrvatskoj i EU.
Toliko, precizno, uveličano nerealno i nebeski, Srbija shvata svoju potrebu i suštinu saradnje sa Hrvatskom.
Ali nije gore ni sa Turskom.
Tadić odveo onog Recepta u Novi Pazar, da otvori neki Dom kulture, Turska je, inače, ovdje donosila kulturu u hordama, sunce ti jebem, simbolika ubija živu silu sasređenom vatrom na domet haubice, a, pošto se dobro dobrim vraća, odmah onaj Konstitutivni Zmuftija najavi ravnopravan dijalog sa Beogradom ili će biti Gori Sandžak, Topi se Srbija.
Srbijanci su još jedini nastavljači i praktičari sveslavenskog širokog naivnog prostodušnog pogleda na svijet i okolinu. Svi ostali Srbi su toliko najebali zbog toga da im ne pada na pamet da ni nešto tuđe prihvate za svoj glavni grad.
A Dobrica Tadić poručuje: Ako ja mogu prihvatiti Novi Pazar, prihvatite i vi Sarajevo.
Ja mnijem drugačije.
Kad ste već povukli učkur, gaće moraju spasti do kraja, kad ste povukli kraj vune iz priglavka, morate ostati bosi, kad ste počeli podjelu, mora se podijeliti sve do kraja. Glavni Grad nećemo dijeliti. Ne treba nam.
Dakle, hladni realizam kao politika.
To je potrebno Balkanu. Tako će se najlakše izvagati težina zala i dobrota koje smo jedni drugima načinili tokom tijeka povesti. Svaki kolektivni romantizam ovdje se zalijeva krvlju.
Stoga je dobro što je Josipović došao u Srbiju. Ali dva dana je puno. Srbijanci će se opet nebeski raznježiti. A to nije politika. Sjetite se hladnoće sintagme Kosovo Republjik. Ili ledene parole Danke Dojčaland.