БАУК

МУЛТИЕТНИЧНОСТИ

КРУЖИ БОСНОМ

И ХЕРЦЕГОВИНОМ

Никада у Босни и Херцеговини, нити простору који се раније друкчије звао, није било Мултиетничности.

У најновијем времену, Мултиетничност је, из Сарајева, лансирана као оправдање за Покоравање Срба и Хрвата.

Стварне Мултиетничности има више у Алијиној Исламској Декларацији него у Стварности БиХ.

Срби и Католици, нису овдје имали појма о Мултиетничности, док је нису донијеои Турци Османлије.

Отад се она почела нагло развијати.

Па су је захватиле и генетске модификације. Логори, Јаме, Дрине. Све за Србе, ништа за Врбе.

Потом су дошли Америчани.

Па одлучили да од БиХ склепају Државу.

Они не знају да направе Државу ни за своје Црнце.

Како би знали за Србе и Хрвате.

Можда су и имали добре намјере. Али су, послије, Амбасадне Ћенифлије, њихове, допустиле да се Сарај Чадор заљуби у Мултиетничност. До те мјере да више воле Жељка Комшића него Синба Кира.

Најновији изливи Мултиетничности Сарај Чадора одиграли су се, јуче, у Дому Народа Федерације.

Настрану то што нема ни Народа ни Федерације.

Јер, Хрватима се не да Једнакоправност, чиме су из Народа пребачени у Скупину Ф. А без другог Народа нема ни Федерације. То је Мераја. Још кад знамо да су Бошњаци више Вјера него Народ, онда...

Али, све то је битно за будућност и отварање очију.

Нема Мултиетничности у Земљи у којој су у било чему све муслиманске странке на једној страни.

Драго Пузигаћа, из Клуба Срба, одбио је да прихвати да се расправља о изборној територијализацији којом би Бошњаци владали Хрватима.

Онда су остали Срби у Клубу, Предраг Којовић, Славиша Шућур, Весна Сараџић и Драженка Субашић, покренули смјену Пузигаће.

Зашто.

Зато што једини долази из Хрватске Жупаније, једини живи међу Хватима, колико толико. А они живе, потпуно, међу Бошњацима.

Што није битно. Битно је да су их Бошњаци и изабрали за то. И тутнули им Ахднаме у шаке. И Главуше.

Све је то, дабоме, посљедица вјештачке Мултиетничности. Наметнуте Конститутивности свих на цијелом подручју БиХ.

Коју Америчани нису уградили у Дејтон, ни у његов Устав – Анекс.

Бошњаци су се дочепали тога и сада имамо проблеме.

На исти начин како Хрватима бирају делегате, представнике, бирају и Србима. И желе то да задрже.

Јер је то начин да владају Федерацијом и Хрватима, чекајући прилику да униште Републику Српску.

Ово је још један доказ да БиХ не постоји, да није могућа.

Остао је трачак да је могућа само као Хладна Конфедерација.

А то ћемо видјети послије Октобра.

Кад све стане.

Само што за блокаду неће бити одговорни Додик и Човић.

Већ Сарај Чадор.

3587.

ТРИ НАЦИЈЕ

У БиХ.

КОМУНИСТИЧКИ

ЦВЈЕТОПИС

ИЛИ

ХЛАДНА

КОЕГЗИСТЕНЦИЈА.

Да је у питању нека високоумна кампања за утицај на јавност, за њену корекцију или за дугорочно преокретање колективне и појединачне свијести, још би се некако и дало подносити.

Али ради се о најогољенијем балканоидном лажном одушевљењу Златном Кашиком. И још лажнијој осуди ситнице која угрожава нашу громаду Мултиетничког Тросвијешћа. Нације, вјере и културе.

Златна Кашика је феноменална самонародна лаж коју су лансирали комунисти и партизани, најављујући да ће послије рата, Кад Побиједимо, воз стајати код сваке окречене куће а сви ће јести златним кашикама.

Мултиетничко Тросвијешће је лажна сарајска скаска за странце и домаће мулце о томе како је овдје Мултиетничност све а само понеко искочи из тога раја. Њих, једно до два до три милиона.

Тако су се, у тим лажима, као два позлаћена артефакта искористила два потпуно наивна и небитна случаја.

Случај Срђана Алексића који је погинуо бранећи муслимана од пијаних четника, што уопште није тачно.

И случај мостарског средњошколца Анте који је рекао да се Бошњаци познају по текстури лица. И који је изазвао изливе згражања. Које уопште није реално. Јер није тачно да је то Антино познавање лица злочин свијести.

То је масовна појава.

Овдје једни друге не могу гледати.

Овдје је све горе и горе.

Никаква лажна згражања неће ријешити ништа.

Ратна тужна прича о двоје младих које су муслимански снајперисти убили на оном каменом мосту, Србина и муслиманку, лансирала се дуго, по комнистичком рецепту, дабоме, Боре и Рамиза у Приштини, да би се забашурила прича о Сарајеву које је у стању да убија младе људе низашта, тек онако, ради једне фотографије или три минуте телевизијске сторије. Успут се слагало да су то урадили Четници. Такозвани Срби.

Лагало се и тада на дуге стазе. Да би се сакрило да је Сарајево такво, нељудско. Као и сва Сарајева у БиХ. Које је такво остало до данашњих дана. Гдје се за један час могу скупити хорде које ће живог растргати  било кога, у кога се упре прстом. Случај Неле Фајронт.

Ако, дакле, имате такво Сарајево, зашто се чудити маљчику Анти у Мостару.

Зашто причати приче о одговорности медија, породице, политике, о томе да су млади људи слатки пластелин али кад упадну у руке старих, онда се обликују као најјачи отров.

Кад је цијела Насеобина таква. Кад је њена суштина таква. Кад је на том, на Мржњи, настала. И кад је на Мржњи и опстала.

Максимум који се овдје може постићи јесте да се потпуно призна, привати и уважи Маљчик Анте.

Да се разумне главе живи у Хладној Коегзистенцији.

Док се не стекну услови за Троподјелу.

Јер се, изгледа, никад неће схватити да је БиХ изгубила сваки смисао топлокрвног бића чином распада Југославије и признавања независне Хрватске као и признавања сподобе, БиХ, за самосталну државу.  

Босна и Херцеговина, Срби, Хрвати и Бошњаци живе у међународно признатом простору између Србије и Хрватске, чекајући сљедећи велики и прави Распад.

3391.

ЛАЖНА

МУЛТИЕТНИЧНОСТ

ЦРНА ЈЕ РУПА

БИХАЋКЕ

НАСЕОБИНЕ

Бихаћка Насеобина је Босна и Херцеговина, БиХ, Биха. Тако јој ја тепам. Након година крволочности према њојзи.

Иако је у Дејтону састављена о једне једнонационалне и једне једноипонационалне државе, пошто у Федерацији Хрватима ни у рату нису признали статус једнакоправности, ал лијепо бјеше кад су, из званичне Државе Хрватске, правили сраније у Сијековцу, у Мркоњићу и кад су Црни Вуци кренули према Бањалуци, одмах након неколико потписа у Паризу, кренуле су Лажи Са Миљацке. Држава Босна.

Да би лажи трајале дуже и биле увјерљиве за Странце Усранце, исфорсирана је и лажна сарајевска мултиетничност.

Срби генерали. Срби колумнисти. Ценерка СТЈ. Хрвати колумнисти. Чак. Градоначелници. Допредсједници. Ствар је узела маха. До данашњег дана Лажна Мултиетничност постала је популарнија од ГГГШ. Голих Гујица Гранд Шоуа.

Расими чекају у колонама да се упишу у Србе. У Сарајеву.

Болест је захватила и Бакира. И он је посегнуо за Лажним Србима. Он и Лажни Комшић. Да не гријешим душу.

Умјесто Власти Републике Српске у споразуме је уписао Лажне БИЧ Цареве. Босића Иванића Чавића. Они му представљају Србе. И Српску. Немам ништа против.

Само имам против да Лажни Еуропљанин Бакир и Опћенито Лажни Комшић одређују ко су представници Срба и Српске.

Тако је почео и Ефенди Иванић. Ја имам легитимно право да одеђујем ко ће из Српске ући у Савјет министара и у власт у Сарајеву. Па се, нешто, ушутио.

Какве неуставне будале иду на изборе.

Ја сам, међутоа, за даље форсирање те Лажне Мултиетничности.

То је најбржи пут у пропаст.

Есдепе и Златаган Лагумџија су најоочитији примјер. На том принципу ће пропасти и Бихаћка Насеобина. Само је треба пустити. И треба их подржати да формирају власт са Савезом За Миљацку.

Ја бих предложио да САЗАП Српске, Трио БИЧ Бојси, закупи неколико штандова у Сарајеву. Понесе оне табље Добродошли у Републику Српску и отвори књигу уписа у Србе. Има тих Расима чудо једно.

Сарајевска технологијка Лажне Мултиетничности потпуно је заслијепила Сарајевски Политички Круг.

Њихова плиткоумност, поптуно компатибилна са плиткоумношћу Пробосанског Есдееса, дошла је дотле да им Милан Шутало са Хаемеса, мој друг, и ја, морамо цртати како су њихови путеви баш чаршијски, како су погубни по опстанак БиХ и по цивилизацијски међунационални коегзистенцијални напредак.