ССП И ММФ,

САСРЕЂЕНОМ

ВАТРОМ

ПО МРТВОЈ СИЛИ

Члан Савјета Министара испред Савеза За Промјене, Мирко Шаровић, који се у економију и међународну трговину разумије као Мара у Криви Торањ у Пизи, одаслао је једну умирујућу изјаву.

Када, каже, прођу све процедуре, а то неће бити прије почетка наредне године, БиХ ће у ЕУ неограничено моћи да извози воће и поврће а ограничено рибу и вино.

Истовремено, каже још ведрије и полетније, на наше тржиште ће почети да стиже шећер, цигарете, говедина, крмци, млијеко, перад, кромпир. Све без царине.

Шаровић не каже да је то о неограниченом извозу Лаж. Као и о ограниченом. ЕУ црче чекајући наше вино. Све срчу из празне чаше.

Као што не каже, јер не зна, да је та Шареномика, Економика потчињења тржишта и уништења било каквог произвођачког маневра.

Уз то је и медије у Српској и у Федерацији, преплавила вијест да су Републици Српској дозначена прва средства из кредитног одобрења ММФ.

Федерација се не спомиње.

Јер је битно стално сугерисати како је Република Српска финансијски пропала, како се задужује и како ће Режим да падне сам од себе.

Нико неће морати ни Промјенама да мрдне.

Ну.

Иза тих вијести, црни се хоризонт ваља.

Споразум о придруживању и стабилизацији је споразум о тржишној и произвођачкој капитулацији.

ССП је за БиХ оно што је ТТИП од САД према ЕУ.

А споразум са ММФ је само даљи наставак апсолутног дужничког ропства, из којег се мало ко, од Држава, извукао, осим Мађарске.

Није само ММФ. Ту је и СБ. И ЕБРД. Спремни су, без проблема, дати кредите за аутопутеве. Да не би ушла Кина. И да имају инфраструктуру, коју ће Абориџини да отплаћују, за најезду својих роба из ССП.

Тај налет Морганизма је толико јак да од њега нема одбране.

Република Српска, као мало домаћинство, мора да тражи одбрану приручним и расположивим средствима.

Тај партизански начин економије укључује подршку здравом произвођачком сектору, у било којој области. Сеоским домаћинствима у пољопривреди, сточарству, воћарству и повртларству.

Иако је то ђаволски посао. Пошто ће ЕУ да нам на наплату шаље чак и кромпир.

Али одустајања нема. Јер је то начин преживљавања и опстанка.

Сљедећа Влада Српске, а касни се већ два мандата, мора да буде формирана на тој политици.

Сарајево ће продати сва подруча БиХ, не само српска. Јер, та Чадор Клика већ има темеље да се стамболизује, што Европу и ЕУ посебно не занима а што је Чадорашима довољно у њиховом сулејманисању.

КАКО ХАЈДУЦИ

ОДЛАЗЕ У ШУМЕ,

ТАКО НАМ

ДОЛАЗИ ММФ

Једна од најтежих турских ријечи, које живе на Балкану, јесте Емемефендија.

Једна од најразорнијих институција, која је директна посљедица Другог Свј Рата и побједе Америке, за земље које треба вагонирати, уништити и уколијенчити, јесте Емемеф.

Боље је да неку земљу двапут бомбардује Нато Пакт Алијанса него да једном падне у канџе Емемефа.

Данас стижу вијести да је Емемеф приступио Босни и Херцеговини. Делегација је разговарала са Владом Федерације. Предсједником Владе Ф, извјсним Новалићем, и односном министрицом, још извјеснијом Јелком.

Из небулозних фрагмената, у изјавама, домаћег пара, видљиво је да је главни задатак Емемефа у БиХ, да се не дижу тензије.

Ма. Закон о раду јесте поменут али није акцентиран. А Влада Ф је заинтересована за реформе.

Једина политика Емемефа, за коју је заинтересован, јесте Стенд Бај Аранжман.

Све друго њих не занима.

СБА значи Вјечно Буди Дужан.

А да ти, при томе, буде све горе.

Успутне приче о штедњи у јавном сектору, о либерализацији радних односа, и десетне других просерица које се могу чути везано за Емемеф, само су помоћни инструменти дерегулације свега постојећег, како би СБА могао да обави своју мисију.

Да је Маркс знао за ММФ, он би у Капиталу, на првој страници, написао да је Стенд Бај Аранжман, најмртвозорнији стадијум Капитализма. И закључио би да Капитализам никад неће пропасти.

Јер СБА траје док нека земља не падне на кољена. Као Грчка.

Многи знају суштину дјеловања ММФ а и других свјетских институција Територијалног Финансијеризма. Ну. Не желе да говоре и пишу о томе. То је познато интелектуално угузичивање.

Највећи дио Јавности и живља уопште, нема појма о чему се ради. Њима је довољно рећи да је то све добро за пут Интеграција.

Не знамо шта радимо али је то најбоље за оно куд не знамо да идемо.

Суштина је у томе да земље и земљице, попут БиХ, Србије итд, губе вријеме у цијелом том односу, не само са Емемефом. И баве се апсолутно економски неефикасним стварима.

Умјесто да траже политике које ће омогућити нова радна мјеста, оне морају да отпуштају и оно што има запослених. Умјесто да развијају нове начине привређивања, оне, кобива, реформишу оно што пропада и што је неспашљиво.

Сљедећи пут кад дође Емемеф, негдје, треба дојавити о постављеној бомби.

То је једни начин да се, на неколико часова, барем, истргнемо из мреже овог канџолока.

Други је Рад, Рад, Рад. А између Крв Зној Сузе.

ЕМЕМЕФЕНДИЈА

И РУСИ

Основни проблем Босне и Херцеговине и Српске, Србије и Хрватске, јесте у томе што, сви ми, видимо Европску Унију на Западу а она нас види на Југу.

Ми очекујемо да у чланству, и на путу чланства, будемо субјекти а они од нас очекују да будемо само територија.

У ООО, Општој Осмој Офанзиви на Додика, и Деветој на Републику Српску, дигла се КИМ, Кука И Мотика, на аранжман звани Руски Кредит.

Глупи босанци сматрају да се еуропејство, интегративност, реформативност, западњаштво, доказују противљењем Русији у свакој прилици. И Курцошењем, специфичним процесом који укључује ношење и пушење, према Бриселу, Нато Пакту и Емемефу.

Тај Емемефендија посебна је сторија.

Многи наш, овдашњи, економист, нарочито они који су се излегли у посљедњих четврт невијека, не знају улогу, мјесто и задатак ММФ у општем гологузичењу свијета.

Бићу кратак. Главни задатак и циљ Међународног Монетарног Фонда, али не само његов, јесте продуковање перманентне задужености земље, државе, односно што више земаља. Зато они имају, као најважнију технологију, тај Стани ба аранжман. Свака провинцијална будала одмах полети. Јест то добро. Али. Уз то иду и услови који разарају домаћу општу економију, социјалну стабилност и политичку структуру. Земља тако постаје Заморче, Пасторче и, на крају, Накурче. Тај ЗПН аранжман дефинитивно земљу предаје у руке Збигњева а он је просљеђује Финасијашим и Геокројачима. Имошсејебат.

Већ постоје земље које су се напрегле и охрабриле и исплатиле ММФ, јебале му ММ и кренуле да напредују.

Босна и Херцеговина и Српска су у тешкој ситуацији.

Најрпије, ово није једна економија. Ово уопште није економија. Друго, ово није никакво тржиште никоме и низакога. Треће, ово нема будућности, политичке и територијалне. Чеврто, најопасније, не постоји начин да се Република Српска сама ријеши Емемефендије.

Кретеноиди, бањалучки и сарајевски, галаме о томе како је руска камата већа. Нису кретеноиди. Они су наслови Достојевског. Када би се и провизорно прорачунале све посљедице ММФ аранжмана, не би видјели шта је камата, видјели би шта је Светог Петра Кајгана.

Русија не условљава ништа. Ево ти паре. Врати паре.

Српска, би, када би била сама, могла привући и друге финансијере из свијета. Који све више јачају. И не знају шта ће с парама. И не смао финансијере. Али ЕУ и Нато Бато, ЈСМ, не дозвољавају тако нешто ни БиХ, ни Србији, ни Хрватској. У забран се не улази. Ко смије пустити Кинезе овдје.

Ну. И овај Руски Кредит је први камен у Великом Зиду.