ОД СЛОБОДЕ,

ЧЕТРДЕСЕТПЕТЕ,

ДО НАДНАЦИОНАЛНОГ

И НАДДРАЖВНОГ

ТОТАЛИТАРИЗМА, ДАНАС

Европа је, након Побједе на Нацизмом и Фашизмом, над Њемачком, била Континент невјероватне Слободе, Заноса и Полета.

Данас је Европа Мјесто Безвоље. Уклето Буњиште Нација. Тамница Рђалих Држава.

Сви који су били Фашисти и Нацисти, њихови колаборанти, јатаци и помагачи, на једној су страни.

А све Жртве Нацизма, Њемачке, на другој су, проскрибованој и окаљаној страни.

У Москви, данас, само су Русија, Србија и Јевреји.

Темељно питање је како се Слобода претворила у Таму.

Да би то схватили, прво треба да схватимо да је Хитлерова Њемачка, Њемачки Нацизам, Пројект Запада. Није то Нацизам ради Нацизма. То је Идеологија Запада да се искоријени Русија и завлада огромним пространством и богатством.

Запад би мирно гледао да је пао Стаљинград и, потом, цијела Русија, СССР.

Укључили су се кад су Руси кренули од Стаљинграда, на Запад.
Да су калклулисали, види се по томе што су закаснили у Берлин.

Стаљин није имао снаге да наметне раскомадавање Њемачке.

Данас би Свијет био поптуно другачији.

Нато Пакт се, вјероватно, никад не би формирао.

Дакле. Није Хитлер. Нацизам је продукт Запада.

Пад Берлинског Зида посљедица је Феранцуске грешке. Француске Упишуље ушле су наивно у Заједницу за угаљ и челик. И тако омогућили, касније, Њемачкој да завлада Европском Унијом и Европом.

И да дави све оне државице и нације које је сатирао и Хитлер својом ратномм машинеријом.

Њемачка је, данас, генератор Избјегличког Деструктивизма над Хришћанством Европе. Она је, данас, Главни Фронт против Русије. Она је, данас, главна испостава Глобалног Америчког Фашизма.

Никога не треда заварају нијансе.

А, због чега и како је дошло до Таме на мјесту Слободе.

Два су процеса битна.

◙ Западна тоталитарна девастација Држава. Тај вал међународних корпорација, интернационализма трговине, наметање западне културе која је безвриједна и тривијална... па све до НАТО Пакта, ММФ, Свјетске Банке.

Многе државе су више добровољно пристајале на те процесе него што су пристајале изнуђено.

Сва достигнућа Марксизма, Класичне Њемачке Филозофије и Економске Мисли, одбачена су и заборављена. Тиме је заборављена и Држава и Нација.

◙ Интеграције. Сваке врсте. Од Интеграције у НАТО Пакт до Европских Интеграција. А није случајно стално оживљавање синтагме Евроатлантске Интеграције.

Европске Интеграције, данас, уништавају све пред собом.

Бриселска бирократија је неумољива. Не можеш ући док се не одрекнеш свега што имаш. Од Надлежности Државе до Породице.

*

Излаз и спас је у Јакој Националној Држави.

Ако буде Трећег Рата у Европи, он ће се, опет, водити против Њемачке, за спас Националних Држава и Нација.

НАЦИОНАЛНА ДРЖАВА.

КАКО ПРОЧИТАТИ

ПРЕКРЕТНИЦУ.

КАКО НЕ ГЛАСАТИ

ЗА НАЦИОНАЛНОГ

МУДОКЛАПЧИНУ.

Прекретница, свачија, нема рекламу, не осваја тржиште, нема онај пијар. Прекретница није мачија вељача, па да по силном мрњаукању на смрзлој цаклини, знаш да ће га неко убости. Прекретница ти ништа не говори, док се добро не одмакне од тебе, деценију или двије. Онима глупљима и уопште склоним пропадању, треба цио вијек.

То опште национално онанисање глатке и влажне огуљене врбове гране, дјелује уживајуће, чисто, у својој нетакнутој бјелини, у узбуђеној влажности. Али. Брзо прође, грана се осуши и почне да тамни, некако на рђу вуче. Прикрила је прекретницу, што јој је и био циљ. Па, до сљедећег пута.

Тако је Србима прошао цијели двадесети вијек.

Мало су онанисали са  Краљевином Срба Хрвата Словенаца. Мало су онанисали са Компартијом, Пролетери свих земаља. Подобро онанисали са Братством и Јединством.

Бојали су се да размишљају шта ће и како ће кад умре Друг Тито.

Тито се борио колико је могао. И ногу је дао. Што ни у Седам офанзива на Партизане и НОВЈ, није. На крају је морао да умре, знајући да ће и Србија, и Кумровец, да оду у курец.

Онда су Срби онанисали са погледом у свијет. Пао Берлински Зид.

Па су онда онанисали на велико археолошко отриће српског аматера археолога Војислава Шешеља. Карловац Вировитица Карлобаг. Сви Срби у Једној Држави.

Срби нису протумачили прекретницу Пад Берлинског Зида. Нису схватили да је СФРЈ, њихову млађу и љепшу сестру Краљевине СХС, држао Хладни Рат и Биполарни Свијет. Нису схватили да ће, кад свијет постане Униполарни, и то у рукама најцрњег зла у овом дијелу пулсирајућег свемира, поплава прво подавити гушчиће и пачиће. Мале Нације.

Сада се појавио Трамп.

Ми, Срби, како погађате, онанишемо.

Само нек је Билу Цркла Крава.

Та побједа Трампа, данас је, свему Свијету, нека врста Прекретнице. Наде. Мамца. Варке. Без обзира што је Америчко Друштво тако отровно да никада више неће бити Камилица. И што је мање важно којом цјевчицом на ово или на оно мјесто ће да испоручује отров.

За Србе Трамп не треба да буде одушевљење. Треба да буде путоказ. Јер и он говори о Националној Држави. О јакој Америци. Иако тамо нема Америчке Нације. Као што постоји Српска Нација.

Срби у Републици Српској и Срби у Србији треба да схвате да је ово позив, школско звоно, за велики двочас Националног Спаса.

Српску и Србију треба очувати, спасити.

Изгубљено се не може вратити.

Не може се ни Косово вратити.

Али се на непристајању на његов губитак, може Србија Градити.

А, јака Србија највеће је зло за Шиптарско Косово.

Као што је јака Српска, највеће зло за унитарно Сарајево. И Османски Бошњачки Круг.

Ко треба да прочита Прекретницу.

Сви.

Избори су та читаоница.

Треба гласати за оног ко је нешто учинио за Националну Државу. И требају да гласају сви.

Никад не треба гласати за оног ко је знак твоје мржње према неком другом. Нити за нога који је свет као Свети Сава, а ништа није урадио и нико га не подржава а нарочито сви.

Ако мислите да то треба да ураде Вучић, или Додик, онда дркајте ону врбовину.

Сад ће, поред ријека и језера, да испупају и излистају нове гране. Биће колико оћеш.

МОНСТРУМ

ИНДИВИДУАЛИЗМА

НАД НАМА

Територијализму је, тој најмрачнијој и најмасовнијој куги откако је Цивилизације, највећа препрека Колективитет.

А Колективитет се најефикасније руши фронталним форсирањем Индивидуализма.

Индивидуализам не постоји, као преовлађујућа појава, у цијелој људској историји. Не постоји у Филозофији. Не постоји у Политици. Индивидуализам у Економији, као Свако има шансу, као Либерализам, као Приватна Инцијатива, лажна је прекривка најцрњег Економског Тоталитаризма.

Индивиуализам не постоји у Вјери, Сили па чак ни у Умјетности.

Данас је форсирање Индивидуализма, од стране Морганизма, Финансијерских Територијалиста, достигло размјере неодбрањивости. Отворено је Сто Фронтова. Лезбијке. Хомосексуалци. Зелени. Секте. Енвеојци. Цивилно Друштво. Права Мањина. Тероризам.

Тероризам је крајњи, супротни, пол, форсирања хомосексуалаца.

И једни и други траже невидљива права. Права која им нико не брани. Права која они не умију да артикулишу. Права која се на тај начин не могу остварити и задовољити.

Генерисање сваковрсног Индивиуализма није у сврху и на корист Појединца.

Већ у сврху уништења и на штету Колективизма.

Јер на Колективизму почива Цивилизација. Колективизам је изњедрио Државу, Нацију, Вјеру, Силу, Територију, Јаког Појединца.

Све оно у чему Појединац може да бивствује, да се остварује и да постане већи од осталих.

А све су то смртни непријатељи Морганизма и Финансијерског Територијализма.

С напоменом да се Морганизам и ФТ данас појављују као Нато Пакт, ММФ, Свјетска Банка, Европска Унија.

Индивидуализам је удар на човјекову егзистенцију.

Ако би М&ФТ, и З&ФТ, као њихова практична демонстрација, успјели да развију и прошире Индивидуализам по својим жељама, био би то Крај Цивилизације.

Индивидуе би тумарале Свијетом у предхордском друштвеном поретку. Тада би монструми Морганизма и Финансијерског Територијализма, за које је Сорош сликовница о Маши и Меди, имали на длану неколико милијарди људи за своју корист.

Имали на длану њихове судбине. Њихово тићење. Њихове потребе. Њихову потрошњу. Која им је најважнија. Њихову немоћ, која им је најдрагоцјенија.

Индивиуализам није болест којом се инфицирају само небитне јединке. Обични људи. Она се инсталира и у политичке лидере, економске експерте и лажне националне вође. У апарат војске и силе, у правду и вјеру.

Дјечије болести Колективитета омогућују такво инфицирање. И омогућују да се одмах, од дјечијих блести, пређе на болести некрозе ткива, канцерогена, галопирајуће сушице и трајног губитка имунитета.

Индивидуализам без Колективитета отвара пут Тоталитаризму без ограничења.

Најезди Индивидаулизма, толико привлачног слабом појединцу, дезоријентисаној јединики, завараном конзументу, медијонекритету, обавезни су да се супротставе темељи Нације и Државе. Дакле, Институти овразовања, власти, економије и права. Али и извандржавни институти. Вјера, Интелект, Култура. Дух.

ДРЖАВА

КИНА

Кинески Парламент је усвојио Антитерористички Закон.

Што значи да Кина процјењује да ће Невладина Америка Киту да употребљава и у Китају.

Антитерористички Закон је узбудио и Америку па је Обама послао поруку Си Ђин Пингу да га је Мишел погледала попријеко.

Си није ништа реко.

Антитерза у Кини је проблематичан за Амере и Запад јер предвиђа употребу војске. Тузмено и у иностранству.

Предвиђа контролу Интеризмета и приватне комуникације. Контролу Медија. Предвиђа ометање страних компанија. Предвиђа удар на Слободу Медија.

Све то је виђење Запада.

Стигла је вијест да нека француска новинарка неће моћи да обнови акредитацију. Као што је, раније ускраћена некоме из Ал Џазире.

Што ме весели. Јер, то и нису новинари. Како из ускуства знамо. Да ли је новинар Кристијан Аманпур. Јест мој кур.

Шта, дакле, ради Кина.

Кина се од Амерчког Зла брани Државом.

То би требао да буде наук и за мале.

Мада они имају проблема са државним капацитетима. Али, и њихови непријатељи нису увијек велики као кинески.

Стратфор, приватна обавјештајна служба, предвиђа слабљење Русије, слабљење Кине, слабљење Њемачке. У неком наредном времену.

Та информација се пласира нако. Као занимљивост. Успут се каже да су све досад погодили.

Очито је да Кина, а и Русија, зна шта предвиђа Запад.

Ми мали, који смо полетјели за Демократијом, ко кезме за мелом, нисмо стигли да знамо.

Сад се чешемо и по гујици и по глави.

Али. Штагод радили, овај вијек ће бити Вијек Успона Националне Државе.

Или ће Свијет пропасти.

КРВ,

ЈЕДИНИ

СВЈЕДОК

ПРОТОКА ВИЈЕКОВА

Дабоме да свако Зло узнемири још нешто мало људи што их је остало на Земљи.

Није их мало остало зато што су Људи постали зли, већ је Зло њихов стални пратилац, од постанка, па су навикли на њега. И мирно у њему учествују, некипут као Жртве, некипут као Зликовци.

Крв зла и Зла крв, увијек су исте. Само им се имена мијењају.

Сад је то савремена ријеч. Тероризам.

Тренутна цивилизација памти Зло до Средњег Вијека. И документовано је.

Али, од памћења неће бити много помоћи док се не схвати да је Зло неуништиво. Само је промјењљиво. Као Енергија.

И док се не развиди да је Зло произвело и неких добрих тековина. Које су требале да га сузбију, уторе, учине барем мање дивљим а више контролисаним.

Једна од тих тековина је Држава и све што уз њу иде. Углавном Национална Држава.

Савремени зликовци већ скоро цијели вијек настоје да униште Националну Државу. Прикривајући то свакојаким изговорима. Данас је за то надјевена модерна ријеч. Глобализација.

Савремени Зликовци не желе да владају између држава. Желе да владају над државама, а ако је могуће, и све ће учинити, да владају и без држава. Директно над људима.

То се релативно лако постиже.

Доларима. Демократијом у облику Пљачке. А ако никако не може, онда могу једне државе да се увуку у уништавање других држава па се, на крају, дође до уништавања и једних и других.

То је данас случај са Француском. Са Европом. Сутра ће бити случај са свима другима.

Људи ће убрзо да схвате да ће се морати поново подијелити. Да би опстали. У пећине. У Државе.

Јер само као Државе могу регулисати односе у Свијету. И контролисати једни друге па и Зло.

Доклегод неки невидљиви Демократа, Нобеловац, Предсједник, изиграва Регулатора, а он то није, већ неко стотину пута иза иза иза њега, Зло ће неконтролисано да се разиграва по свијету.

Зло је и овдје било. И није нам постало наук. Зло је и сада овдје.

Само у понизном прихватању Политике Регулатора. У прихватању уништавања своје Државице. За што ће, само, неко бити помилован по коси.

Да би Велико Зло појело Мале Народе. Да не сметају на путевим Крви.