ЗАШТО ЈЕ ПАО

ПРОБОСИЋ

Мада се дуго и држао.

Босић ништа није лошији од других Лидера Политичких Странака. Само ни у чему није бољи.

Њихове болести су увије исте. Само су им домети различити.

Понекад могу да припомогну разне околности, и изванстраначке. Али наплата се никада не може избјећи и плаћају је и Лидер и Странка.

Околности које ти иду на руку, а ниси их сам стварао, плански и са Странком, увијек су прескупе.

Ево зашто је пао.

● Младен Босић Чистилац.

Чистио је све око себе, склањајући конкуренцију. При томе је избјегавао да се он појављује на Изборима, осим једном, јер је инстинктивно знао да му је то јама из које се не искаче.

Своју унутарстраначку демократичност глетовао је пружањем шансе другима, да се кандидују. Рачунајући да ако побиједе, он постаје још моћнији Лидер а ако изгубе, они ће, а не он, на леђима носити тај крст минуса.

Таква политика довела је у једном времену до стабилизације Српске Демократске Странке. Била је то стабилизација пред буру.

У тој бури Есдеес је остао без неких традиционалних тотема. Са којима се странка и у локалу и у Народној Скупштини, поистовјећивала.

● Младен Босић Дезорганизитивац.

Послије успјеха, боље речено Есенесдеових поклона 2012е, па и послије резултата 2014е, мада је тада већ било касно, није ништа подузео да од Есдееса начини Организацију.

Та политика Есдееса, одраније, издигла је Обрена Петровића и Мићу Мићића у недодирљивце.

Прави Лидер је требао да увиди да такви Капиталци Локала не дозвољавају страначкој организацији да профункционише у њиховим, великим, општинама али и да се тај синдром преноси на цијелу Републику.

Уз то, требао је да увиди да не можеш, ни као Лидер, ни као Странка, бити републички играч ако не играш барем Финале у Бањалуци. Ако немаш јаку одборничку листу у Приједору. Ако те нема у Требињу и у Зворнику.

Твоју кућу неће изградити сусједов зид који се срушио јер је зидан накриво.

● Младен Босић Компромитивац.

Компромисни Политички Примитивац.

Примитивно схватање Политике, провинцијално, призмено, аматерско, увијек чека Компромис, ко озебо сунце. А Компромис је свуда исти. Само да га ставим мало. С тим што у тим сферама може да буде ужитак, а у Националним и Државним, трагедија.

Младен Босић најбоље зна. Превише је Компромиса навукао на главу и турио подасе.

● Младен Босић Непрогамитивац.

Кад си Лидер мале политичке странке, можеш да мандатима препјеваваш старе пјесме.

Кад си Лидер Велике Политичке Странке, ти мораш да правиш оригинале. За фестивале. Гдје те чека Жири Избора. Јавности. НДД Сфере.

Босић за толике године није успио ништа да формулише као Политички, национални, Програм Српске Демократске Странке. И свој.

Повремена кукњава о томе како је Есенсде ушао у њихову реторику, дисфункционални је поремећај.

● Младен Босић Програмопримац.

Све што је имао од програма, примио је од других. Од Странаца Усранаца.

Чим је изјавио да он има мисију да сруши Додика, ја сам га премјестио у ормарче са сцрним политичким флором.

И све друге парапрограме примао је од странаца. Па је не само Додика, већ и цијелу Републику Српску, он и његови, криминализовао.

Што је довело до двије ствари. Прво. Људи у Српској су се осјетили пониженим. Ако ти и повјерујемо да је Додик криминалац, нисмо сви ми. Зашто се толико бориш за власт у Реублици у којој је све криминал и све је пропало. Друго. Сарају је милоугодно да неки Србин облати Републику Српску. А они ће да сједе крај Миљацке, и на Илиџи, у Белом Оделу.

● Младен Босић Пробосанац.

Улетио у трокуке ко клен.

Од тројца БИЧ, Босић Иванић Чавић, Босић се највише и најдубље пробосанчио. Предавањем на Сарајевском ФПН. Будалаштинама типа Република Српска није у опасности. Бакир и Додик играју Глуво Референдумско.

● Младен Босић Нагасаки.

Иза њега је мало остало у Есдеесу. Из чега се може регрутовати Лидер. И креативни тим који ће формулисати Политички Програм, Националну Стратегију Есдееса и стварати Организацију.

Ну.

Све је законита посљедица.

Радован Караџић није знао да буде Лидер и није знао да уопште постоји Политичка Странка. Након слома Есдеесове гарнитуре чупавијех прса са којих висе чварци и чесна бијелог лука, наишла је манипулативна, ситношићарџијска гарнитура.

Тако је Чавић Српску Демократску Странку принио Сребреници а Босић је принио Бакир Сарај Чадору. И Америчкој Амбасади.

Сад је питање опстанка.

Јер се Есдеес спустио на дно које је сувише ниско и сувуше мекано да би се могло одскочити.

А посла још има. За било какву озбиљну реорганизаију, платформизацију и технологизацију, потребно је уклонити Обрена и Мићу, нпр.

Најизгледнија им је постлагумџијска никшићијанска фаза.

Одакле вам је Лидер, ђе буде, ђе живи. Јој, чекај да се сјетим, заборавио сам

ЧОВИЋ И БОСИЋ,

КРАХ ЕУРОПЕЈСТВА

И ПРОБОСАНСТВА

Човић је у овај мандат ушао са намјером да ријеши питање Хрватског Стоног Града и Хрватске Изборне Јединице у Федерацији.

У ту сврху је узео дио мозаика Власти у Заједничким Органима и пристао да буде амбасадор добре воље за сумануто и безизгледно Еуропејство.

Уз понеку мутну радњу. Типа Попис. Што му није донијело користи. Ни у Бриселу, ни у Сарају, ни у Српској. Али, Драги Латин најбоље зна.

Ни један од та два стратешка циља није остварио. Све је исто, само Лагумџије нема. Па је реално претпоставити на нема једне Политичке Будале која ће другу кандидовати, као Комшића што су.

Младен Босић, није имао никакве циљеве. Њему су све припремили, организовали и подметнули. Он је ту политику, коју не разумије, превео у шему електроинсталације, гдје је након свих отпорника, кондензатора и интегралних кола, излазни напон био Власт у Републици Српској.

У ту сврху је прихватио да буде једини, у БиХ, промотор Пробосанства. Јер то нису ни Бакир ни његова СДА. Исламска Декларација није Пробосанство.

Па је, то Пробосанство, реално у БиХ колико и Човићево Еуропејство.

У ту сврху, Босић је прихватио и прљаве послоте. Типа Кила Злата. Јер су му налагали да ће то покренути лавину и срушити Власт у Српској, што њему и Сазапу није пошло за руком на изборима, а он ће, Босић, да се појави У Белом Оделу.

Сада их је, и Човића, и Босића, Бакир Син једним потезом заобишао, пребрисао и елиминисао.

Ну. Разлика је између Човића и Босића, велика, непреболна.

Човић има у рукама позицију Члана Предсједништва, Босић једва у рукама држи позицију Предсједника СДС. Човић има иза себе Хрватски Народ, Босић нема ни пола Есдееса. Човић има Жупаније и Мостар, Босић нема ни Мићу ни Обрена.

То се показује и данас, након ручка у Барки.

Човић је јучер рекао да је то све за Мачков Реп. Данас је састанак са Изетбеговићем.

Босић је јуче, као увријеђено политичко дериште, кукако како проводаџије праве тајне свадбе, како СДС неће учествовати у томе и како им је, натамоњима, милији и дражи Кочничар. Од лопате угља коју убацују у горионик локомотиве. Та лопата угља је Босић.

Јер је већ у пламену. Ено, цврка га стоји.

И шта сад. Ништа. Босић нема с ким да разговара. Једино да га прими Шаровић или Пандуревићка.

Добро што цврка стоји Босића, већ што је то понижење и цијелог Есдееса. Који никакве користи нема од тог цијелог пројекта Пробосансва. Њих двоје, троје, се окористило положајима у Сарајеву. Да је барем неко добио да буде кандидат за Градоначелника Бањалуке. И то су морали да дају Чавићу јер му је Међузај то дужан. За сав минули рад против Режима Српске. Добро, Есдеес још воли свог бившег предсједника. Има и тога.

Ипак.

Ово ја, мало, нако, Босића.

Рачун из Барке још ни изблиза није коначан и готов.

БОСИЋ

НА ЧЕЛУ

КОЛОНЕ

Али, пошто се десет година врте укруг, пристиже задњег. Па, ако се круг прекине на правом мјесту, може лако остати на зачељу.

Предлажем да Босић 14ог маја изађе и на Бореновићев мегафон подвикне Ово је мала фуснота за Републику Српску а Велика Историја за Младена Босића.

Имао сам ја још идеја за то пијарисање Босића.

Много сам размишљао о томе. Кад му Сарајево не жели да помогне, морао би неко. Њима је било битно га брендују као Пробосанца. А он има још толико потенцијала.

Штета што је прошла зима. Ја бих му организовао Босићев Марш. Снијег, вијавица, пуца и леденица од смрзавања а камоли врбе поред ријека, а Босић иде напријед и само напријед. Док се у даљини свијетли Мисија. А онда мушки груби глас спикера, одлучно и са висине, а на страни, да не смета главном утиску, каже Босићев Напријед. Три Срки Ускличика.

Или. Родна јабука, савиле се гране па им подбацили говорнице, да не попадају, а под јабуком сједи Босић и замишљеним далеким погледом диктира проглас. Стенодактилографкиња Дабарчић. А испод црвеним буктећим словима Трезор Ноћас Мора Пасти.

Онда, Босић, крупни план. Загледан у даљину. Кадар се шири, у позадини Брчко Дистрикт сав у сјају и љепоти. А Босић, кроз одлучно стиснута валовита уста проциједи Крећем На Бањалуку. Сугестија је да оставља амерички рај, Брка и то, а иде у мрску режимску трактористичку Бањалуку. Јер га зове Мисија и Просвјетљење.

Послије тога још слика њега и Црнатка, у Штабу Ослобођења. Над великом картом Републике Српске. Црнадак је неопходан. И као представник коалиционог партнера али и као једини који може једним погледом обухватити цијелу карту. Као онај нови самсунгов телефон, СТЈ.

Ну.

Ни ја, генијалац, мирко с којотовски, не бих баш много могао помоћи Босћу.

Након неког времена, никоме од њих се више не може помоћи.

Јер. Босић ради по инструкцијама. Сараја и Странаца Усранаца. Зато је рекао да има Мисију. Али су га они тако програмирали да је сам себи и анласер и мотор.

Да није тако, радио би за Српску Демократску Странку. А њу нигдје, ни он, нити ко, не помиње.

Помиње се Народ и Рушење Власти.

Штагод мислио о Есдеесу, то не личи на њих.

У години избора би било логично да се Странка ставља у први план. Да она води политичку акцију Протеста.

Али, Босић то не смије, или не схвата, да Странку треба приближити људима. Народ је Народ. Њему не треба ничија помоћ. Нарочито не отварање очију у погледу Ослобођења. И сличних вјерских мисионарских синтагми.

Црква и Политичка Странка си сличне институције. И могле би једна од друге да понешто и науче. Странка више од Цркве. Мада се у пракси догађа обратно. Црква је више научила од странака.

Људи гласају за Велику Политичку Странку јер јој вјерују. Њен задатак је да их не изневјери и да им каже у шта вјерују. При томе се мора држати искуства Цркве. Онај у кога вјерују не хода испред вас. Тако ни Господ није испред њих. Он нема Црне Лимузине и Велике Дворце. Пошто људи вјерују у њега, Црква може да прави и грешке.

Странка, пак, временом, остане по страни, као вјерујући медијум, а испред се испрси лидер. Па почне да проповиједа. Мени вјерујете. Ја имам Мисију. Босић. Зато нигдје нема Есдееса, и осипа се. Главни су Босић и Незадовољни Народ. Ослоњени један на другога. Има таквих иступа и Додик. Зато је све мање Есенесдеа пред људима. И Иванић. Зато му је странка спала на Бореновића.

Ако се те трансверзале Политичке Вјере поремете, Странка ће скупо платити сваку своју грешку.

Тако ће и од овог јевтиног политичког трилера Протест Контрапротест, штетовати и СДС и СНСД.

Много више Есдеес.