САВЈЕТ
ЗА
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ:
ЧУВАЈТЕ
СЕ
ДОБРИХ
ПАРА
И
ЛОШИХ ЉУДИ
А најчешће
иде једно с другим.
У САД су, у
изборној години, заокупљени Трампом и парама. Пошто је тамо независно судство
укинуло ограничење донација инокосних и корпорацијских лица Политичким
Странкама, стање је, отприлике, Лова до крова, кандидати до пода.
Што више
долара то су им кандидати све лошији. Чак је и у републиканским редовима
наступила паника и општа дезорганизација у покушају да се спријечи да кандидат
буде свиленокоси Доналд Трамп.
Порука је
јасна. Ни паре не могу да истрпе све будале.
Анкете међу
бирачим говоре да огроман број људи мисли да је превише пара у кампањама и
изборима.
Немају, у
ствари, шта да мисле. Тамо странке и кандидати објављују ко је колико и коме
дао.
Обични бирачи
осјећају нешто друго.
Њихове одлуке
на Изборима, њихова воља, њихова подршка неком кандидату и полиитком програму,
немају никаквог одјека, касније, када прођу избори о када се забијели кућа.
Стога није
могуће уочити никакву разлику између власти Буша, Клинтона, Обаме. Као што неће
бити разлике кад у Бијелу Кућу дође Хилари или Трамп.
Демократичност
америчке кандидатурске и предсједничке кампање је у томе што можеш да причаш
шта хоћеш а кад се Забијелиш, радиш како ми кажемо.
Овдје, пак,
Интерресорна Радна Група, како то бриселски звони а буквашки јечи, припрема
промјене Изборног законодавства. При крају свог рада шаљу сигнале да
револуционарних револуција неће бити.
Пребирући по
искуствима са тим законодавством, предлагао сам, званично и писано, а и
инокосно писао, да, поред осталог, треба укинути лимите донација, које су
послије нешто повећани, али увести обавезу да Политичка Странка сваког мјесеца
објављује донаторе и висине. Мада ти подаци постоје у ЦИК-у.
Уз повећање
контроле црних фондова код странака, то би значајно допринијело прегледности. Странке
не би добиле више пара, можда и мање, јер многи не воле да се истичу.
Али би било
јасније ко кога подржава и онај ко је дао значајну донацију, не ону реда ради
коју даје свима, био би обиљежен као неко ко очекује противуслугу, касније када
Странка дође на власт.
Радећи четири
изборне кампање у СНСД, без Главног Изборног Штаба и Креативне Агенције, држао
сам се правила да ни једна марка не прође кроз руке већ све кроз рачуне. Због тога
је СНСД плаћао и казне јер се прекорачила дозвољена потрошња по бирачу. Али и
то је боље од црне лове.
Када се
паре пусте међу људе, можеш дићи руке и од људи и од пара. Паре кваре и паре а
не само људе.
У нашим
условима, то су аматерски нивои, у односу на америчке. Јер тамо капитал управља
Америком, бирајући и предсједнике и креирајући политику у свијету и туземно,
још од прије Првог Свјетског Рата.
Али паре
код нас могу да буду разорније. Јер не посоје такве стеге, процедуре, кавези и
сила, као у САД.
У нашој
политичкој артикулацији капитал, преко тајкуна, мајкуна, бизмисмена, профитера
и феудалаца, већ је дошао до права кандидовања што је пола посла и самог
бирања. Он директно утиче и на кадровску организациону страначку структуру. На састав
бирачких одбора и посматрача.
То је поуздан
пут одвајања одлучивања од чланства, бирача и грађана.
Једино изградњом
квалитетне, разуђене, процедурисане хоризонталне организације и кадровске
технлогије, Политичке Сстранке могу да се одбране од примитивне најезде прљавог
капитала који жели да се трансформише у политичке одлуке.
