И СРБИЈА

И ВУЧИЋ,

ИМАЈУ

ИСТОРИЈСКУ

ШАНСУ

АЛИ НИ ШАНСА,

НИ ВУЧИЋ, НИ СРБИЈА,

НЕЋЕ НИ РЕПОМ МРДНУТ

Без обзира да ли је тачно да је Вучићу и Тачију у Вашингтону понуђен нацрт споразума са двије варијанте и технологијом Узми или остани у Санкцијама, или је посриједи један предспин за нову Вучићеву фазу, набачена лопта да он мало србује пред Изборе, па да након убједљиве побједе, настави са  политиком слуђивања Србије и Срба и капитулантском пиздинском плачипиздљивошћу типа На Косову сада немамо ништа, сада, пред Изборе, Србија и Вучић, имају историјску шансу.

Да стану на Коту Одбране Државе.

Ну.

Ни Србија ни Вучић, неће ту шансу искористити.

У океану Вучићевих изјава, евидентирано је да је рекао да је већина у Србији за Замрзнути Конфликт Косово али да он не припада тој већини, а и ако није рекао, тачно је да не припада, што је само добар начин да каже да ради мимо демократског става Већине и мимо Устава.

Усљед чега Вучић може тако да ради.

Зато што ту исту Србију, Већину, која је само анкетна, нажалост, Косово не занима.

Њу не занима ни ко влада. Ни шта ради. Ни нашта ће то изаћи.

Тако је још од Краљевине СХС.

Данашњу Србију више занимају Парови и Задруга, него све остало.

Зато Жељко Митровић купује Вилу од четири и по милиона еура.

Да је, барем, ону Њиву Ораницу, са десет хекатара, за сто хиљада еура, купио неки Србин.

Вучић би требао, на њему је одговорност, а не на тој већинској анкеташкој Србији, да, сада, прије Избора, искористи шансу и обзнани да прекида све преговоре и разговоре, да је Косово Србија и да ће тако и остати. Али ће Србија чекати да се скупе сви предуслови и услови да се то и државно и законски санкционише.

Дотад ће, унутра и вани, предузети све уставне, законске и међународноправне кораке, да Косову загорча и онемогући живот.

Нема, више косовског транспорта преко Земље Србије, ако немаш Србијске таблице и документа, нпр.

Санкције ће, дабоме, услиједити одмах.

Али, за Санкционаше могу да се уведу реципрочне мјере.

Србија ће да се пати.

Дабоме, да ће да се пати.

Али, она се пати и сада.

И Вучић ће је, на основу 55% које добије на Изборима, патити још више.

Србија се може квалитетније окренути Кини и Русији.

Кина ће у Србију инвестирати јер јој то скраћује Један Пут и премјешта њене интересе у Европу.

Срби ће јевтино радити код Кинеза.

Ако неће, нека иду у ЕУ. Или нека јевтино раде код оних којима Вучић даје бенефите.

Нека гледају Задругу.

Вучић ништа од тога неће учунити.

Ни пред стрељачким стројем.

Јер је стотпут рекао да нема шансе да Србија призна Косово а да ништа не добије.

Не зато што је Вучић Српска Пичка или Болесник за влашћу, већ зато што је савршен продукт те већинске анкеташке Србије.

Која зна да нема тога што би могло да се добије за признање Косова и Амутацију Срца Србије.

Продук Србије која ћути, којој је свеједно, која се не чеше низашта.

Зато је Косово и дошло довде.

Зато је дошао и Вучић.

Који ће ту остати.

А Косово, нажалост, неће.

Нити ће са Косовом стати.

У СРБИЈИ,

АКО ДАРАБУБАМАРА

МОЖЕ ДА БУДЕ ЗВЕЗДА,

МОЖЕ СВЕ

Читам, јуче, Пет Дачићевих Принципа спољне политике Србије.

Дачић је, иначе, Вучићев министар који сад може да буде Министар унутрашњих, сад иностраних дела. Садпасад.

Иначе један од двојице највећих носилаца Велике Награде Хага.

Само је мало мање, него Вучић Шешељев боравак у Хагу, Дачић искористио Милошевићев.

Дачић је конструкт поставио овако.

А – Одбрана Косова и Метохије

Б – Односи са Руском Федерацијом

В – Пут ка ЕУ

Г – Партнерство са Америком

Д - Политика Војне Неутралности.

Заобићи ћу синтагме и формулације и њихово значење, односно могуће варијације значења. Као што је релација Односи и Партнерство. Ограничићу се само на кратку анализу међусобних односа ових пет делова мозаика.

► Б и Г искључују А.

► А подразумева много више од Б.

► Г је неспојиво са А и Б.

► Г не познаје и не признаје Д.

► В није могуће са А.

► АБВГД су маска за Признање Косова и Чланство у Нато Пакту.

Пошто Дачић говори Вучићевим језиком, Вучић још нема времена да пише песме за Дару, јасно је да је ово наставак досадашње праксе и политике у којој Косово неумитно иде ка својој столицу у УН, својој Војсци и Признању од стране Београда. Ако нешто од тога не иде, онда се истиче претња припајањем Албанији.

Јасно је да Вучић озбиљно говори када каже да ће све завршити у овом мандату и да се више неће кандидовати.

Против оваквог спољнополитичког Мозаика Србије нема ко да уставе.

Отпор постоји само у дијелу Српске Православне Цркве, углавном, ван Србије, и у виртуелној јавности немоћног Србског Национализма.

Сви други, од Медија, Опозиције, Интелигенције и Проституције, редом подржавају Вучића.

А ако га не подржавају и не воле, волели би да он то уради, да њима та ужарена лопта не падне у шаке.

Сто Долара за Певаљку. И две Рубље нако.