ДЕВЕТИ ЈАНУАР,
ДЕФАНЗИВА САРАЈЕВА
ЛАЖНА ОФАНЗИВА
БЕОГРАДА,
СРПСКА НА КОЊУ

 

Веома мала Држава може да се избори и бори.

Потребна је велика жртва,

и у крви и у понижењу,

и опстајући квалитет Народа.

 

Упркос Свесрпском Сабору, био је Дан Републике.
Упркос Сарај Чадору и Уставном Уду.
Дан Републике се не може зауставити, док смо живи овдје.
Територијалистички Нацисти Сарајева нису имали шта да кажу.
Све је остало на нивоу јетрвске платформе из друге Авлије.
Помињу Дан Републике који је забранио Уставни Суд.
Помињу Кривичну одговорност.
Диже се олињали Шмит, проституисани ОЕБС. Нисам хтио да се обавјештавам да ли је Амамб нешто рекла.
Хелез, Командант одбране Котлине, БиХ, Подунавске Конфедерације, Западног Балкана аишире, сликао се у НАТО бази у Рамштајну и рекао да је то порука Додику.
Оптужена је Србија да крши одлуке Уставног Суда БиХ.
Све то заједно, не вриједи ППЛВ.
Сви ти парааргументи су кориштени сто пута.
И, сада, шкрипе да се не могу слушати. Ко она осовина Дрвених кола, која је потпуно изанђала и Коломаст више не помаже, па данима шкрипи по Селу, док не пукне.
Сарај Чадор је у дефанзиви.
Не може бити Судских Пресуда, колико они имају апетита.
Тај неоотомански политички Дилетантиријум, мисли да Судске Пресуде могу да замијене Устав БиХ и Дејтонски Споразум.
Република Српска, треба само да настави својим путем.
Не постоји никаква међународно правна, дејтонска, уставна и божија препрека за Самосталност Српске.
Београд, пак, Вучићева Србија, такође не схвата Свијет и Вијек.
Вучић овим масивним делегирањем, и просерицама, покушава да лажно србује и тако замаже очи Србији за све што јој чини.
Република Српска не треба да прихвата такве аранжмане. То даје алате Сарај Чадору и Западашима, да оптужује Београд за Велику Србију поново.
То што Вучић не смије да помисли на Кавовац и Кавобаг, и што би се најрадије увукао у властити Шупак, то нема везе. Јер, Запад функционише на лажима. И ово им добро дође за покриће.
Не заборавимо. Вучић је ишао у Сребреницу. Тамо је каменован. Не од муслимана, већ од Служби које спречавају да Србија призна Геноцид. Да није каменован, Вучић би, по повратку у Београд, одмах званично, државно, признао Геноцид.
Когод признаје Геноцид, а Вучићев одлазак у Сребреницу је признање, мртав је за Републику Српску. Тако је и са Црном Гором. Морају деценијама да се перу.
Признање Геноцида је дозвола за уништење Републике Српске.
Ну.
Република Српска је из Деветог Јануара изашла јача.
Није то снага да се дижу Планине али јесте снага да се корача даље.