ПОСЛИЈЕ ДОГАЂАЈА У ЦРНОЈ ГОРИ,
СЉЕДСТВЕНЕ СУ ЛИТИЈЕ
„НЕ ДАМО ШЕШИР“

 
Искуства постсоцијалистичког, новодемократијског, преконоћно либерализованог државног свијета, немилосрдна су.
Умјесто стега Социјализма, дириговане државне филхармоније, настала је Саморазарајућа Држава.
Она се различито манифестује. Али су посљедице исте.
Једна од технолошки најуспјешнијих Саморазарајућих Држава, формирана је у Србији.
Србија се разара
-        Територијално,
-        Национално,
-        Економски,
-        Суверенитетски,
-        Ресурсно,
-        Војно
-        Медијски
-        Интелектуално...
Јавни Застори којима се то прикрива, шаролики су. Од непрестане тврдње да је Србија против Замрзнутог Конфликта, до декларисања сваке западне мраке, Нашим Пријатељем.
Можемо вољети и не вољети Комунизам и Демократију.
Ну, разлика односа према Држави, иде у корист Комунизма.
Симболички, Комунизам је правио Језера, Демократија даје Језера.
Јасно је да Саморазарајућа Држава Србија не може да остави Српску Прсавославну Цркву по страни од свог посла.
Није је ни Комунизам остављао.
Ну. Комунизам се држао Достојанствене Коегзистенције.
Вучићева Србија се, као и према свему, држи Понижавајуће Коегзистенције.
Вучић ће понизити сваког ко дође у дотицај с њим. Од начелника Генералштаба у поплавама, до Медија.
Према Српској Православној Цркви се примјењују два једноставна и такође разарајућа правила.
1.      Пусти Паре у Цркву
2.      Пусти Цркву у Јавност.
И све си обавио.
Тако су Храм и Стефан Немања, прекрили сву разарајући улогу Вучићеве Србије у према СПЦ.
Вучић је имао огроман утицај на Избор Патријарха.
Добио је Патријарха који се може оцијенити као Буловић 2.0.
Дабоме да се утицај не може тако лако детектовати.
Али, ако не можемо то, можемо погледати ко је, претходно, нападан и сатанизован.
Тако је, нпр, Григорије расколчен јер је речено, Екуменист.
Порфирије, који је изабран, није Екуменист.
Та смрдљива медијска поњава, дабоме, нема Образ и не може да се зацрвени, нити да га чува.
Тај Екуменизам, о чему причају они који појма немају, а нарочито они који воле да пуше Западу и цијене агресивни ислам због комшијске баклаве, није нека мањкавост. Порфирије је столовао у срцу Католичке Цркве на овим  просторима. Шта је друго могао.
Овдје у БиХ, Хришћанство ако се на неки начин, политички, не уједини, биће протјерано до Агресивног Ислама.
Једина замјерка, која је реална, и која га, Патрирјарха, открива, јесте то што је био државни службеник, на челу РЕМ-а.
Ако је инфициран, ту је инфициран.
Зна се и шта мисли о Косову.
Али треба сачекати шта ће да ради поводом Косова. Ако буде хвалио Вучића, као почивши Иринеј, онда ће моја ознака трехнолошког напретка бити потврђена.
Свеједно. Вучићева Србија је обавила перфектан посао у Избору Патријарха.
Иако је Владичанска Већина на другој страни.