2499.
ДА ЈЕ ГАВРИЛО
БИО МУСТАФА,
АУСТРИЈА БИ
НАПАЛА ТУРСКУ
 

Туњо Филиповић је непојмљиво реално говорио о Гаврилу Принципу, аустроугарској окупацији, почетку Првог Свјетског Рата...

Из чега ја закључујем да је Туњо један Обичан Србин. А видјећу како ће се даље понашати. Можда је и Агресор.

Случај Гаврила Принципа, историјски је, и историографски, потпуно јасан. Али, овдје, на Булкану, у Насеобини, у Накази, у такозваној Босни и Херцеговини, служи само за расплод мржње и даље сукобљавање.

Сарајевски однос према Гаврилу Принципу, нихилистички је и ирационалан. Јер, то је непунољетник који га је прославио. Не улазећи пуно у његове националне релације, тадашњи однос снага и улоге или неулоге тајних служби, стварне пориве Беча и зрелост пропасти једне епохе, Гаврило Принцип и Сарајевски Атентат могли су бити један од магнета Сарајева

Дабоме да разумијем да је то нереално. Јер. Сарајево је кренуло у Жртву Мира и жедно чекало свог агресора. У том сценарију нема мјеста за Србе па ни за Гаврила.

Први циљ Жртве Мира јесте истребљење, изгон и нестанак Срба из Свете Државе Босне. Сама синтагма Алије Изетбеговића, За Босну и Херцеговину ћу Жртвовати Мир, јасна је једнонационална и једновјерска порука. Босна и Херцеговина је Територија. Да је рекао За босанскохерцеговачке народе ћу жртвовати мир, или За суживот ћу жртвовати мир, разумјело би се и било би другачије.

Али Жртва Мира била је за Територију.

Стога данас долазимо до апсурда да муслимани,  Бошњаци и Сарајлије говоре о хиљадугодишњем трајању Босне и Херцеговине а не желе да напросто уваже чињеницу да је Гаврило Принцип пуцао на окупатора за слободу те земље.

По логици Хиљадугођа БиХ, морао би у Сарајеву бити слављен као један од њених бранилаца. Шехида. Крв Ти Јебем.

Ну. Зарад истребљења Срба, Сарајлије ће скинути чакшире и поклонити се окупатору. И споменик му подићи. А Гаврила шутнути међу Србе, терористе и агресоре.

То не треба да чуди ни Туњу ни нас. То је само наставак овдашњег историјског муслиманског бауљања.

Не знам куд сам, не знам откуд сам.

2446.
ИЗ
САРАЈА
НЕШТО
НОРМАЛНО
 

Одавно тврдим да Мухарем Баздуљ, сарајевски књижевник и новинар, с оба ока стоји на земљи. То и није неко чудо. Књижевници су добри људи. И ја својим рођеним очима стојим на земљи. Само. Моје су очи крволочне. Јер. Једном сам се опекао. Мислио сам, не треба долијевати уље на уље а ватру на ватру. Не мора око за око, зуб за зуб. То су будале, проћи ће зла времена. Оће курац. Ако будалама одмах не избијеш око, они ће теби избити и чеп из гузице. А не оба ока.

Зато је Баздуљ Чудо Сарајева.

Читам његове реалне реченице о Првом Свјетском Рату. О Аустроугарској. О Младој Босни.

Супротне општем правилу, већ одавно, да је Гаврило Принцип, српски терорист, агресор и србијански плаћеник. Још мало па ће бити и гнусни геноцидаш.

Сарај, та културна, политичка и нетолерантна коњушница двадесетпрвог вијека, нема ни толико поштовања према себи и историји, да коректно и реално опише, предочи, представи и обиљежи догађаје који су директно везани за тај град.

Фотографија која је изашла у јавност, на којој Адолф Хитлер, на босанском језику Хићо, тријумфално нацистички гледа плочу са именом Принципа, коју су му донијели из Сараја као ратни трофеј, понизила је Сарајево до крајњих граница.

Добро што су Србе слали у Јасеновац. Али што су Хићи слали поклоне.

Ну. Историјски, фотографија Гитљера и Ћирилице на мраморној сарајевској плочи поништава сав четвртвјековни труд Сараја.

Јер. Ако је Принцип Терорист, онда је Хитлер позитивац. Ако Принцип није позитивац, што ће му име као поклон Хитлеру.

Сарајево није на саставу цивилизација. Није мултиетнички пункт. Сарајево је на расцјепу цивилизација. Оно је мултиетничка црна рупа. До те мјере да је само постало Расцјеп.

Та расцијепљеност константна је.

Док се ликује над Томашицом, као највећом масовном гробницом у цијелој БиХ и Сјеверној Африци, истовремено се све чини да се нигдје у Сарају не пронађе ни српска перушка. Све се чини да се нико не оптужи од Бошњака. За ратне злочине. О томе данас пише ВНЛ.

Као да су муслимани у рату само пили кахву и, покаткад, грицнули рахатлокума.

Оно оружје у Тешњу је такође српско. Остало иза Гаврила.

Злочин у Приједору је неопростив.

Гледано са оба ока, то је посљедица Алијине Политике Жртве Мира. Коју је платио недужни цивилни свијет. Али је јасно да је умјесто муслимана у Томашици лако могло да буде само Срба. Било је питање времена. Ко ће кога прије.

Гледано историјски, Сарајевски Атентат и Томашица су јединствен слијед. Сарајевски Атентат послужио је за покушај уништења Србије и Срба. Принцип Терорист, данас, служи за уништење Српске и Срба.