РЕПУБЛИКА СРПСКА
ВОДИ ВЈЕКОВНУ БИТКУ
КОЈУ ЈЕ СРБИЈА ИЗГУБИЛА.
РАДИ СЕ О ИЗГОНУ ЗАПАДА
ИЗ ДРЖАВНИХ И
НАЦИОНАЛНИХ ПОСЛОВА.

 
Запад зна да је Србе, због њихових лаковјерних и братствених особина, лакше уништити ако су у заједници са другима, него ако су сами.
Тај рецепт је пробан са Краљевом Будалаштином, СХС, па са ФНРЈ. Српском Будалаштином.
Сада се тај рецепт настоји одржати у животу, у БиХ.
Необјашњив је апсурд да муслимани Србе оптужују за агресију, геноцид и злочине а да их желе трајно задржати узасе, у БиХ.
Објашњив је.
Ако се Република Српска осамостали, треба нападати на другу Државу.
Овако, кад су у Логору, можеш да их елиминишеш институционално, парламентарно, уставносудски, интеграцијски, европски.
То је западна формула уништења Срба.
Зато данас, Сарај медији имају наслов, Уставни Суд задња брана Сецесији, САД упутиле поруку Додику и Човићу.
То, САД, то је нека Чистачица у Амбасади или слично.
Али, Аге Сокаклије воле да оперишу са великим изразима.
А то, Уставни Суд, то је Суд гдје Странци и муслимани имају Већину над Србима и Хрватима, и када су заједно.
Република Српска, њен садашњи владајући Национални Монолит, од почетка се држи дејтонске синтагме, Два Ентитета и Три Конституивна Народа.
Та Синтагма, та поставка, ријешила је све у БиХ.
Јасни су уставни, дејтонски, механизми функционисања, надлежности и одлучивања.
Ако нећемо да уништимо Србе и Хрвате.
Ако хоћемо, онда је ту потребан Запад.
Запад, овдје, одлучује о Државној Имовини.
Запад, овдје, чува унитаристички Уставни Суд.
Запад, овдје, поништава Дејтонски Споразум.
Запад, овдје, форсира ЕУ и НАТО Интеграције...
Да није Запада, политика муслиманског Сарај Чадора то не би имала у својим Политичким Програмима.
Јер није реално, није договорљиво, није уставно.
Овако, Сарај Чадор се слаже, пуже и ћека. Ко и увијек у Историји.
Република Српска, када се бори против Уставног Суда БиХ, који није тројни, када се бори за своју Имовину, која је уставна и дејтонска, када се бори против одузимања надлежности, не бори се против Сарајмуслимана.
Бори се против Запада.
Бори се против тога да Запад води националне и државне послове Срба и Републике Српске.
У данашњем контексту, та борба је веће чудо него да се сутра појави Марсовац, поправи неки Ровер и сними поздрав Земљанима.
Јер, сви су се около, прва Србија, предали и подали Западу.
Само се лажно боруцкају против некога небитног.
Република Српска нема куда.
Ми се морамо борити до краја.
До потпуног ослобађања од окова Унитаризма, Бриселизма, Западизма.