ИНЦКО,

ЦРВЕНА ЛИНИЈА

 И БЕНЈАМИН

КАЛАЈ

Инцко је, у ствари, прешао Црвену Линију.

Јер је објаснио да је његов циљ, а и циљ других Високих Представника, Странаца Усранаца и Неких Америчких Амбасада, да БиХ буде анектирана толико дуго док се потпуно не исламизује и босанизује.

Исто то је радио и Бенјамин Калај.

Инцко једино још није стигао до набавке дрвених резбарија за печатаније арапским писмом на босанском језику.

Аустроугарска је имала посебне намјере са Босном и муслиманима. Дијелом су се оне уновчиле у Другом Свјетском Рату, када су муслимани, скоро потпуно, били на страни Фашизма. Који је био многоструко веће оваплоћење агресивног колонијализма и уништења од свих које је сањала и практиковала Аустроугарска.

Није се случајно ових дана појавила теза да је Атентат на Руског Амбасадора у Анкари једнак Атентату Гаврила Принципа. Баш када је и Инцко говорио о томе да је Додик, односно Српска, прешао Црвену Линију. Инцко, и други му, све њих сматрају Терористима. Они и Републику Српску виде само као једну Терористичку Ћелију. Желе да се разнесе опасана Референдумом. И све раду у том правцу.

У доба његовог претходника, Калаја, Црвена Линија је била замаскирана јер су Срби у том злу били потпуно потамничени. Нису имали Републику Српску.

Црвену Линију је сам повукао и прешао Гаврило Принцип.

Његова је Црвена Линија била линија Опстанка Срба.

Сада је та Црвена Линија Опстанак Српске.

Коју Инцко, и остали му, никако не могу да поднесу и дозволе.

Очито је Инцко, као и остали му, учен и брушен на искуствима и концептима Бенјамина Калаја.

Ситница једна је разлике. Анексија овај пут није од стране Беча, већ Берлина.

Стога Република Српска, опетујем, мора прештампати књигу Томислава Краљачића, Калајев режим..., и дати је на наук јавним посленицима, националним радницима и тихим стратезима Самосталности Српске.