уторак, 28. јул 2015.

ДА НЕМА ВЈЕТРА,
ПАУЦИ БИ
НЕБО ПРЕМРЕЖИЛИ

Е, људино, видиш, Вјетра одавно нема.
Јер ова је изрека упамћена, од стране мене, негдје у добојској гимназији.
Не знам зашто се данас сјећам ње.
Многи су Вијекови пролазили у људском Незнању. Онда су се људи тргли, замислили, промислили, па су вијекови пролазили у Знању. У Великим Открићима.
Након Другог Великог Покоља, на сцену су ступили Велики Кројачи, Профитисти, Територијалисти. И то је био почетак замирања Ума.
Све снаге су бачене на такве као што су они који су зарађивали на бојним отровима, да се преоријентишу на генетику, овисности, масовне заразе и слично.
Ум је опремљен моћним компјутерима.
И зато то више није Људски Ум.
Тај Ум ради против људи.
И овог трена, док користим овај интернет, радим против себе.
А у овим малим, микросрединама, ствари су обогаћеније. Не само да се Ум користи против Људи. Већ се и Људи користе једни против других.
Циљ је да сви, полако, постанемо Нељуди.
Јер, чим се повлачи Људски Ум, неко други заузима тај простор. То је као и вода и брана.
Овдје, од 85е, времена су све тежа и тежа.
Мада су времена увијек тежа.
Само је наша, мала, привидна, варљива, слика понекад таква да мислимо да су Времена Боља.
А јавног и написаног промiшљања о њима све је мање.
Више га и нема.
Јер га је и на самом почетку било мало.
А и то што га је бiло, употријебило се за оправдавање Распада Југославије, помоћу залагања за своју демокатију а против туђег зла.
Умјесто Интелектуалаца, у борбу је кренуо Анте Марковић.
Какав апсурд.
То је био и задњи Укоп Интелекта.
Као друштвеног, потребног, корисног и коректнивног, мада непрактичног, феномена.
Данас, овдје у Републици Српској, па и у тој Насеобини БиХ, све је замрло.
Паучина је премржила не само небо, вeћ и наше јутрошње балеге.
Нигдје Промишљања. Нигдје Путоказа. Нигдје Писца. Критичара. Мислиоца. Филозофа.
Максимални домет Ума овдје, сведен је на Аналитичара.
А то је, спрам Интелекта, исто као и накурњак спрам Доброг Курца.
Гледам, као стари намћорасти кретен, којег нема шта није јебало у животу, а нема чега се и ја нисам најебао, да не кукумавчим над собом, данас, јучер, и вечерас ћу, како се о тривијалним, дневним, политичким стварима, о Законима о Раду, о Усраним Агендама, о Референдуму, изјашњавају аполутни малоумници, идиоти и кретеноиди.
Директорица Привредне Коморе Републике Српске, каже да ће нови Закон о Раду донијети нова радна мјеста.
То је за стријељање.
Боље ћути и буди сматран глупим, него проговори да то и докажеш.
Ну. То је само ситница.
Није овдје у питању Колективни Уговор, који је, као што мисли нај Будаламарк, оставштина Титоизма, Јебо Га Тито У Дупе, овдје је у питању уништење сваке колективне егзистенције. А са појединачном ће онда бити лако.
Ако неком није јасно шта је данас Агенда или нови ЗОР, нека погледа у Грчку.
Она је неколико фаза испред нас.
Ћутите. Ја и даље држим час.
*
А и ово што Инетелектуалаца, Ума, има међу нама, правда се да не жели политиком да прља руке и главу.
Толико досеже њихов Ум.
У усраним, опасним, трагичним временима, смрдљиво је све чега се дохватиш.
Па, ипак, мораш свако јутро да погледаш у своја говна, анђеле.
Мораш да кажеш. Јер. Ако не кажеш сматра се да се слажеш. Без обзира што не схваташ или се само правиш будала.
Нико се никад није сакрио у своје мисли и своје књиге.
*
Мада мислим да немам коме да се обратим.

Осим Премрежама.