четвртак, 30. јул 2015.

МЕХАНИЗАМ,
МЕАНИЗАМ,
СУСТАВ
КООРДИНАЦИЈЕ

Извидићу, још, како се то каже на Брчком Језику.
Јер и Брчко Дистрикт је у Механизму Координације.
Што је неоспорна чињеница да је Босна и Херцеговина једна неозбиљна зајебанција.
Дистрикт је смишљен као начин да се територијално девастира Република Српска а нашта је Милошевић, као Дејтонска Српска Прилуда и пристао. Да је само на то. Ако Караџићу Срби требају да суде, то је зато што је издејствовао да Милошевић у Дејтону заступа Републику Српску.
Дакле, Брчко је Механизам Дезинтеграције и нема шта да тражи у Мехкоору Европских Интеграција.
Ну.
Сада имамо на столу Механизам Координације који ће послужити на путу за Брисел.
На први поглед, имаће исти ефект као и Милошевићев рат за све Србе у једној држави, као Сарајевско схватање Дејтона и као Пружена Рука на Балкану.
Циљ Мехкоора, Механизма Координације, јесте да се уважи ентитетска структура БиХ и побије вјештачка представа да је БиХ Држава и да има своје Државне Органе који воде Државну Политику. А да је Република Српка Санџак.
То је, за Републику Српску, гаранција да се неће нешто прихватити што ће бити девастација Дејтона, отимање надлежности Републике Српске и нова оловна плоча унитаризације.
За друге, Странце Усранце и Сарајево, то је само непотребан начин да се успори њихово потпуно финансијерско територијализовање, анектирање, БиХ.
Стога је и створен компликован механизам кроз који се може, због притиска, непажње, некомпетентности или због колаборационизма, провући и оно што треба и оно што не треба.
Како тај механизам изгледа.
·        Колегијум за Европске Интеграције (предсједавајући СМ, премијери Српске и Федерације, два предсједника влада жупанија и кантона, брчконачелник, министри финасија, у СМ, Српске и Федерације, Црнадак, руководиоци односних институција за европске интеграције)
·        Министарска конференција
·        Форум Политичких Савјетника, СТЈ
·        Комисија за Европске Интеграције
·        Радне групе за Европске Интеграције.
Испод је још цијели низ делегација, заједничких, које настају са циљем реализације и тртмртпрт.
Знимљив детаљ је у главном Механизму. Ако се о нечему неко ад хок тијело не може договорити, проблем просљеђује оном изнад себе. Умјесто да га враћа онима испод себе, на дораде.
Ту се крије механизам притиска и прања руку, односно скидања одговорности са себе.
Не знам да ли у Влади Српске о овоме воде рачуна.
Друга  битна свар јесте да нигдје није разрађен начин одбијања, од стране Српске, а и других, неког рјешења, у смислу коначне одлуке.
Треће. Поставља се проблем квалитета представника у цијелој тој бирократској лепези. Њихове национално-стратешке опредијељености и оспособљености. Те проблем, који Влада Српске мора да ријеши, сталног договора, инструисања и држања под контролом свих учесника, у сваком процесу  и на сваком нивоу.
Четврто. Инцијативу за формирање свих ових главних прагова Механизма покреће Савјет Министара или Предсјдавајући.
То није добро.
Владе Српске и Федерације требале су за свако тијело сачинити Споразум Страна о ад хок тијелима Мехкоора. Које тим споразумом почиње да дјелује а престаје да дјелује када обави своје задатке, такође Споразумом Страна.
Јер. Двадесетогодишње искуство Дејтона и Охаера нас учи да никад ниси сигуран да Фатин Чајник неће постати Парњача.
И један практичан савјет Влади Републике Српске.
Задужити неку групу да прецино евидентира синтагме које ће се бацати по Мехкоору и цијелом овом процесу. Са циљем одгонетања њихове суштине или демаскирања. И за сваку тражити стриктно објашњење.
Још прије покретања распада и ратова братства и јединства, почео је Терор Синтагми. На које нико није обратио пажњу, већ их је усвајао као властити знак еуропејства и интелектуалства.
А то је, у ставри, први корак Анексије и Капитулације.