ДОДИК

УБИВА

АМБАЖБАХУ

Шта је основни проблем у Обрачуну код ОК Амбасаде, између Додика и Амбице Кормак.

То што је Додик усамљен а иза Амбасаде и Амбасадорке стоји Бакир Изтебеговић.

Бакир Син је овдје смијешни лутак.

Иза Амбасаде и Амбасадорке стоји Амерички интерерс према исламском свијету.

Милиони страница је написано о Дејтону, о слову, о духу, о његовим циљевима, о прљавим намјерама, о правој држави босни, о европским интеграцијама на дејтонском путу и дејтонском уставу на бриселском путу.

Дејтон је, дабоме, употријебљен да се заврши рат у БиХ.

Главне ствари, које су требале, биле су постигнуте.

·        Разбијена је Југослвија

·        Формирана и очишћена Хрватска

·        Србија проглашена побијеђеном и припремљена за отимање Косова.

БиХ је у тој ситуацији постала онај кућни суд који можда још може да служи. Из старог циганског извикивања Крпимо шерпи, лонци, лавори.

Дејтонски споразум скрпио је БиХ. Држава Српска, коликогод била дивља и ессдеесована, унијела је своју комплетну државност, територијалност, устав и политичке институције у БиХ. Била је приморана на то.

Американци су и тада мислили да од БиХ треба направити друкчију државу. Али нису имали  времена и Русија је била јак играч на Балкану. Сјетимо се како су Руси журли да са својим моторизованим снагама, послије Дејтона, први стигну на Косово.

Касније се однос снага промијенио на штету Русије.

Србија је бомбардована.

Русија није могла да учини ништа.

Данас, Русија види да са Србијом, у овом политичком мозаику, не може да учини много. Да би задржала свој утицај на Балкану. Који је увијек имала и који јој је потребан. А потребан је и Балкану.

Русији је једини квалитетан пункт на Балкану, данас, Република Српска.

Стога је услиједио Вето на Резолуцију. Стога је МИП Русије подржао Референдум у Српској.

Иако је АмбРус у БиХ мало лутао.

САД, пак, знају да је битка у Србији добијена. Барем док се не појави успавани српски нацонализам, у Србији. Потребно је још сломити Републику Српску. Јер ће то олакшати и посао у Србији, на дужи рок.

И Русији, трајно, затворити стратешка врата на Балкану.

Грчку ће спалити, ако требадне.

У тој ситуацији Амбица Кормак, у својим Независним Америчким Новинама, пише о Уставној Реформи.

Држи предавање о Америчкој Историји. А Незавинсне најављују двапутнедјељно писаније све до конференције о 20 година Дејтона која ће се, у аранжамну НН, организовати у Бањалуци.

Чим Незавинсе Новине нешто организују, то је на воду Сарајева.

Још не знам све, али се бојим да се то не претвори у политичко гиљотинирање Српске, баш у Бањалуци.

Ако се заврши овако како је Кормак почела, неће бити добро.

Америчка Амбасада у Сарајеву никад није одустала од Уставних Промјена.

Велико политичко самозаваравање је да је Америка за конфедерацију или федерацију.

Њој треба БиХ којом се може управљати у Сарајеву. На релацији Амбасада – Садашња Зграда Предсједништва.

Успут ће свима причати, интерно, како је Америка муслиманима омогућила државу у Европи. И како би ћутали.

Сада су издејествовали заобилазни пут. Неће ићи директно на промјене Устава јер се тиме увлачи много, и вањских, играча. Ићи ће се путем Изјаве, Реформске Агенде и прилагођавања на бриселском путу.

Амбица Кормак зато наводи како су Словенија, Хрватска и други, мијењали своје уставе на том путу.

Да. Али они немају Србе и Српску. Ни у својој кући ни на путу.

Што значи само једно. Устав треба промијенити на штету Српске и Срба.

Додик је са Референдумом о Суду и Тужилаштву, који су недејтонски, неуставни и наметнути, уз присиљавање да се за њих гласа у ПС у Сарајеву, иако ПС није мјесто за такво одлучивање, потковао коња у око.

Сада је кренуо отворено против Амбице Кормак. Наводећи много уставних, политичких и правних аргумената. Које она не разумије. И не жели да уобзири.

Проблем за Додика може да буде то што је остао усамљен.

·        У односу на Србију. Пружена Рука неће ништа учинити да потпомогне Српску и Додика.

·        У односу на Савез независних социјалдемократа. Јер се и ту осамио, што сам, што су га оголили, недавно је од себе одбио и Душанку Мајкић, за усраних 28.000 марака, и јер нико из страначког руководства неће га подржати и рећи нешто против Америчке Амбасаде.

·        У односу на јавност и опозицију којој би на првом мјесту требала бити Република Српска, јер је створена клима да си, у борби против Додика, увијек за оне против којих је он.

·        Уз то, прераним и исфорсираним манифестационим Сабором, умртвљена је страначка организација Есенесдеа и ту се тешко може очекивати значајнија помоћ. Електропосланици, Шефиди, Купопродајаши, Менаџфеудалци, нити имају организацију, нити се желе истрчавати.

Посљедица свега може бити даље заобилажење Додика. А то значи и власти и Републике Српске.

Треба имати на уму да је Русија учинила све што је могла а да је Србија, у овом времену, даља од Русије, у односу на Српску.

Додик мора имати подршку велике мобилне страначке организације и Јавности.

А и то су, бојим се, веома удаљени фактори.