ДА
НЕМА ВЈЕТРА,
ПАУЦИ
БИ
НЕБО
ПРЕМРЕЖИЛИ
Е, људино,
видиш, Вјетра одавно нема.
Јер ова је
изрека упамћена, од стране мене, негдје у добојској гимназији.
Не знам
зашто се данас сјећам ње.
Многи су Вијекови
пролазили у људском Незнању. Онда су се људи тргли, замислили, промислили, па
су вијекови пролазили у Знању. У Великим Открићима.
Након Другог
Великог Покоља, на сцену су ступили Велики Кројачи, Профитисти,
Територијалисти. И то је био почетак замирања Ума.
Све снаге
су бачене на такве као што су они који су зарађивали на бојним отровима, да се
преоријентишу на генетику, овисности, масовне заразе и слично.
Ум је
опремљен моћним компјутерима.
И зато то
више није Људски Ум.
Тај Ум ради
против људи.
И овог
трена, док користим овај интернет, радим против себе.
А у овим
малим, микросрединама, ствари су обогаћеније. Не само да се Ум користи против
Људи. Већ се и Људи користе једни против других.
Циљ је да
сви, полако, постанемо Нељуди.
Јер, чим се
повлачи Људски Ум, неко други заузима тај простор. То је као и вода и брана.
Овдје, од
85е, времена су све тежа и тежа.
Мада су
времена увијек тежа.
Само је
наша, мала, привидна, варљива, слика понекад таква да мислимо да су Времена
Боља.
А јавног и
написаног промiшљања о њима све је мање.
Више га и
нема.
Јер га је и
на самом почетку било мало.
А и то што га
је бiло,
употријебило се за оправдавање Распада Југославије, помоћу залагања за своју
демокатију а против туђег зла.
Умјесто Интелектуалаца,
у борбу је кренуо Анте Марковић.
Какав апсурд.
То је био и
задњи Укоп Интелекта.
Као друштвеног,
потребног, корисног и коректнивног, мада непрактичног, феномена.
Данас,
овдје у Републици Српској, па и у тој Насеобини БиХ, све је замрло.
Паучина је
премржила не само небо, вeћ и наше јутрошње балеге.
Нигдје Промишљања.
Нигдје Путоказа. Нигдје Писца. Критичара. Мислиоца. Филозофа.
Максимални домет
Ума овдје, сведен је на Аналитичара.
А то је,
спрам Интелекта, исто као и накурњак спрам Доброг Курца.
Гледам, као
стари намћорасти кретен, којег нема шта није јебало у животу, а нема чега се и
ја нисам најебао, да не кукумавчим над собом, данас, јучер, и вечерас ћу, како
се о тривијалним, дневним, политичким стварима, о Законима о Раду, о Усраним
Агендама, о Референдуму, изјашњавају аполутни малоумници, идиоти и кретеноиди.
Директорица
Привредне Коморе Републике Српске, каже да ће нови Закон о Раду донијети нова
радна мјеста.
То је за
стријељање.
Боље ћути и
буди сматран глупим, него проговори да то и докажеш.
Ну. То је
само ситница.
Није овдје
у питању Колективни Уговор, који је, као што мисли нај Будаламарк, оставштина
Титоизма, Јебо Га Тито У Дупе, овдје је у питању уништење сваке колективне
егзистенције. А са појединачном ће онда бити лако.
Ако неком
није јасно шта је данас Агенда или нови ЗОР, нека погледа у Грчку.
Она је
неколико фаза испред нас.
Ћутите. Ја
и даље држим час.
*
А и ово што
Инетелектуалаца, Ума, има међу нама, правда се да не жели политиком да прља
руке и главу.
Толико досеже
њихов Ум.
У усраним,
опасним, трагичним временима, смрдљиво је све чега се дохватиш.
Па, ипак,
мораш свако јутро да погледаш у своја говна, анђеле.
Мораш да
кажеш. Јер. Ако не кажеш сматра се да се слажеш. Без обзира што не схваташ или
се само правиш будала.
Нико се
никад није сакрио у своје мисли и своје књиге.
*
Мада мислим
да немам коме да се обратим.
Осим
Премрежама.
