КАКО РЕПУБЛИКА СРПСКА
ТРЕБА ДА МИЈЕЊА ИЗБОРНИ ЗАКОН
ВЕЗАНО ЗА ЛОКАЛНЕ ИЗБОРЕ

 
Потребно је затворити Листе, подићи Цензус на 7% и Начелника и Градоначелника бирати из реда Одборника.
Овим би се постигао огроман друштевни и легитимни напредак и одговорност.
◘ Странке би попуњавале листе након освојеног броја мандата.
Тако би се из страначког састава могао постићи већи квалитет избора, неке, чак, и дириговано усмјерити тамо.
Кандидовање за Одборнике не би више било ствар личног приградског и параурбаног егзибиционизма. У чему пролазе они који, на разне начин, скупе довољно личних гласова.
◘ Из игре би се избацили Бирачки Одбори.
◘ Странке би морале да одговорност подигну вишеструко у односу на садашњу.
◘ Одборници би се могли мијењати у току Мандата а заувијек би нестало мијењање страначких дресова и разни покрети, окрети и заокрети.
◘ Начелник и Градоначечник би, практично бирала увијек Већина у локалној скупштини. И он би био подложан лакој смјени.
Досадашњи систем са дуализмом, кохабитацијом, донио је огромне штете. Енергија се губила на неефективне компромисе, опозиве и разарање политичке сцене.
Подвала да је директан избор велика демократија, не пије воде. Јер, двијетри хиљаде гласова за начелника, није никаква Демократија. Изузетак је Бањалука гдје треба 50.000 гласова. Али великом манипулацијом и ерозијом политичке сцене, и у Бањалуци добијемо оно што данас имамо - Циркус.
◘ Овај начин би омогућио и квалитет Одборника и квалитет и стручност Градоначелника и Начелника.
Ово досад, таква обиљежја има само мјестимично.