У СРБИЈИ, МАЛОМАЛО
ПА ПАПА.
ПА ПА, ПАПА.

 
На овим просторима, гдјегод долази Папа, долази да Запишава Територију.
Био је у Хрватској.
Био је у Бањалуци, два километра од усташког злочина над цицилима у Дракулићу, којег је водио њихов поп.
Био је у Сарајеву.
Није био у Бањалуци јер воли Србе.
Нити је био у Сарајеву јер воли муслимане.
Сада се, избором, Порфирија загребачког за Патријарха, у тамошњим круговима актуелизује питање Папе. А то преузима и либерално обезнањени и обезгаћени Београд.
Да ли ће Порфирије, као да је Порфирије Хрват, Загрепчанин и Еуропејац, олакшати долазак Папе.
Укључује се и Јован. Он каже да је Иринеј рекао да треба много разговарати прије доласка Папе. И да мисли да ће са Порфиријем лакше да се разговара.
Несвети Рајко мисли да са Папом не треба уопште разговарати и да не треба да долази у Србију.
Није требало формирати ни заједничку Комисују око Степинца.
Шта Српска Православна Црква може ту да постигне.
Ништа. Степинац је за Загреб, Степинац. И ту се ништа не може промијенити.
Може се само промијенити Србија.
Као што је, самим увлачењем у ту Комисију, промијењена њена позиција.
Радите са Степинцем шта хоћете. Прогласите га за Светог, за Замјеника Бога, извадите га из гроба и именујте га за Папу.
Какве везе то има са Православцима.
Папа, ако долази у Србију, долази због Војводине.
Надам се да ће Србију, једном, Памет ухватити и да ће схватити.