КАКО РЕПУБЛИКА СРПСКА
ТРЕБА ДА МИЈЕЊА ИЗБОРНИ ЗАКОН
ВЕЗАНО ЗА ЛОКАЛНЕ ИЗБОРЕ

 
Потребно је затворити Листе, подићи Цензус на 7% и Начелника и Градоначелника бирати из реда Одборника.
Овим би се постигао огроман друштевни и легитимни напредак и одговорност.
◘ Странке би попуњавале листе након освојеног броја мандата.
Тако би се из страначког састава могао постићи већи квалитет избора, неке, чак, и дириговано усмјерити тамо.
Кандидовање за Одборнике не би више било ствар личног приградског и параурбаног егзибиционизма. У чему пролазе они који, на разне начин, скупе довољно личних гласова.
◘ Из игре би се избацили Бирачки Одбори.
◘ Странке би морале да одговорност подигну вишеструко у односу на садашњу.
◘ Одборници би се могли мијењати у току Мандата а заувијек би нестало мијењање страначких дресова и разни покрети, окрети и заокрети.
◘ Начелник и Градоначечник би, практично бирала увијек Већина у локалној скупштини. И он би био подложан лакој смјени.
Досадашњи систем са дуализмом, кохабитацијом, донио је огромне штете. Енергија се губила на неефективне компромисе, опозиве и разарање политичке сцене.
Подвала да је директан избор велика демократија, не пије воде. Јер, двијетри хиљаде гласова за начелника, није никаква Демократија. Изузетак је Бањалука гдје треба 50.000 гласова. Али великом манипулацијом и ерозијом политичке сцене, и у Бањалуци добијемо оно што данас имамо - Циркус.
◘ Овај начин би омогућио и квалитет Одборника и квалитет и стручност Градоначелника и Начелника.
Ово досад, таква обиљежја има само мјестимично.
 

 

ИЗБОРИ СУ,
И У КОМУНИЗМУ
И У ДЕМОКРАТИЈИ, НАКО.
САМО ЈЕ У КОМУНИЗМУ
ПОСТОЈАО СИСТЕМ.

 
Ако нешто хоћете да обесмислите, омогућите масовно учешће. Напримјер, пустите Публику на Терен, да игра фудбал, организујте Групни Секс, ставите хиљаду људи на љестве, да напредују.
То је случај са Америком. Сви имају једнаке Шансе. И сви пропадају.
У Кини нико нема шансе. Диктатура је општа. Комунизам прекрио небо. И Кина престиже Америку.
Систем, дакле.
Један од ефикасних начина уништавања НДД Сфере, тамо гдје доспије Запад, поред економског, јесу Избори.
Уситњавање Политичке Сцене и либералан Цензус довели су до огромног броја учесника у Изборима, поред Бирача, да је све изгубило смисао.
Политика је као и скок удаљ. Нема два рекордера.
Шта се догађа.
▪ Највећи дио Странака нема Организацију.
То значи да нема  ко да проводи њихово учешће у Изборима. Све се своди на писање кредом по тараби. Извисим своју слику на билборд или на бандеру, и мислим да је све завршено. Добро што мислим ја, већ то мисли и моја Странка. Још ако има упаљача...
▪ 99% Кандидата за Одборнике, на примјер, не зна зашта се кандидује. Шта ће да ради, кад прође и добије мандат.
▪ Осим оних који су већ били Кандидати и били Одборници, нико не зна шта се догађа, око њих, у тим Изборима. Избори су за њих, као онај Интернетов Мангуп Клауд. Неђе јест, ал нико не зна ђе.
▪ Сви су Кандидати и сви су Бирачи. Али нико никог не види. Људи мисле да Медији преносе Поруке. Па су задовољни ако им је негдје искочио неки Банер. Видио сам се у Изборној Хроници, СТЈЖ. Купио десет торби за Ђаке а није се појавио кад је то дјеци дато, да види маме и поприча са њима.
Човјек је Порука.
Кад је Зока Тегелтија побиједио, у Мркоњић Граду, први пут, побиједио је након обиласка цијеле Општине, уздуж и попријеко, не митинзима и шаторима, већ доласком до Људи.
Данас Кандидати туре своје име на Упаљач и неко га раздијели. Највише онима који немају никакве везе са Бирачким Мјестима и подручјем из којег је кандидован дотични јунак.
Или. Кандидатима се, преко Странке, обезбиједи неки огласни простор на медијима који немају везе са Бирачким Тијелом за јунака.
Највећи дио кандидата за одборнике може да прикупи гласове на једном, три, пет, Бирачких Мјеста. Све изван тога је недођија. То значи да морају да виде сваког Бирача на том подручју. Чак и туђег.
А они не виде ни Чланове своје странке.
▪ Велике Странке, добрим дијелом, широка је тема, генеришу овакво стање. И одговорне су за Демократију Анархије у Изборима.
Велике Странке користе Цензус и производе Мале Монструме.
*
Посљедица је да мали број одлучује у Изборима.
Одлучује се у Бирачким Одборима.
У име Учесника и у име Бирача.
Мањи него у Комунизму што је било.
Самоуправном Социјализму.  

 

КРАТКЕ ЦРТЕ
ПРЕДСТОЈЕЋИХ
ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 

● Без Великих Скупова.
У ствари, СНСД без Великиох Скупова. Јер, ниједна друга странка не може да их организује. А и да може, нико неће да им дође. То ће СНСД-у тешко пасти. Миле воли Скупове а Шефиди воле Милу.
Било је Есенесдеоваца, на стотине, из Радикалног Шаторског Крила СНСД, који су се, у мјесецу кампање, појављивали и на педесет скупова. Па, кад се сабере посјеста свим Шаторима, СНСД би у некој општини требао да добије 347.000 гласова.
Шатори су Миле Китић варијанта политичког наступа.
То је Бодљавина Једног Бака.
Велики Предизборни Скуп је нешто друго.
Са страначком сценографијом, заставама, прије свега, са породичном и ведром атмосфером, без ЈПП, Јела Пића Певаљки, утиче на спознају да је Гласач и Члан Странке припадник Политичке Породице, колективитета који нешто значи на тој великој, малој, политичкој сцени.
Такав скуп утиче на Подсвијест, што је инвестиција у будућност Странке.
Тај Велики Скуп не утиче на Бираче у тој општини, они су се већ одлучили. Али, слика са тог скупа утиче на друге Странке, у другим срединама. Оне губе сигурност и увјерење.
Једна слика од пет секунди, са Скупа од пет хиљада људи, моћнија је од пет хиљада ријечи.
СНСД ће ово морати да надомјести активизмом Организације.
● Билборди.
У овим Изборима ће добити на значају.
А, иначе, немају никакав значај. И то је још једно бацање пара. Као и Крканлук Шатори.
Нико не блеји у Билборде и размишља да ли да гласа за билбордованог, или не.
Билборди су лажни западни знак Тржишта.
Али. Кад су нам подвалили Лажно Тржиште, могу и то.
Странке ће њима настојати да надокнаде недостатак скупова. А оне друге ће тако саме себе заваравати.
● Телевизије.
Биће под притиском да објављују што више и тако, и оне надокнаде скупове.
А, оне ће, у тим хроникама, дајући исти простор и великој и малој странци, убијати људе у појам и гадити им Изборе.
Као и с помоћу разговорних емисија, у којима сви имају  по 50 секунди и 25 за реплику.
● ЦИК.
Они који немају ништа, они се уздају у ЦИК.
Они ће вам објаснити да је сва досадашња Власт заснована на преварама које је омогућио и покрио ЦИК.
Сада смо ми узели ЦИК у своје руке и сад ћемо срушити Власт без муке.
Ну.
Да би могао да користиш ЦИК, мораш бити бепсрекорно чист.
А немогуће је да уђеш у шталу и покидаш иза марве а изађеш миришући на Гучи Гилти.
Крађе Избора, тамо гдје их има, крађе су свих Странака.
ЦИК је ту само далеки гарант. Који користи законске могућности да не отвара вреће са гласовима на сваки трзај.
То, законски, треба омогућити. Али тако да ЦИК нема никакве надлежности. Већ, у Локалним Изборима, локална комисија а на општим, републичка и локална.
И то тако да свака група грађана може затражити поновно пребројавање. Пекар, Љекар, Шеф Станице, Поп и Подворница.
Уз присуство представника Странака и неког судског свједока.
Увјеравам вас да би тада Владајуће Странке имале много више гласова им пролазиле много боље.
● Кандидати и остала опрема.
Ако нема скупова, кандидати би требалом да неупоредиво више, преко организације, контактирају са Члановима и Бирачима. У Странци, која има Организацију, то се иначе и ради. Странке које имају само Мрежу, Мрежу Наших Људи, оне не могу на то да рачунају.
За ове Изборе у Српској, ако заокружим број Бирачких Мјеста на 2.000, потребно је, без детаља
▪ 1.900 Кандидата
▪ 4.500 Посматрача
▪ 2.000 Чланова Бирачких Одбора
▪ 2.000 Возача и Возила
▪ 10.000 Активиста Дана Избора, стационираних у неком простору близу Бирачког Мјеста
▪ 30.000 Активиста који ће да раде неколико мјесеци пред Изборе
*
И онда, почнеш да гребеш задњим ногама, Они нама краду.
Ако све то немаш, и Организацију, Избори се сами краду.