СВЕ ЋЕ ТО,

МИЛА МОЈА,

ПРЕКРИТИ

РУЗМАРИН, СЊЕГОВИ

И УСТАВНИ СУД НАШ

Пошто су Охаер и Високи Представник, нешто осипљивили.

Ситуација Цикризе, у коју је доспјела БиХ, само је наставак апсурда у коју је Федерацију претворио Сарајевски Политички Круг, Унитарно Отоманско Бошњаштво и Дркосерци из Западних Амбасада.

Не ради се, дакле, о нечему новом.

Бошњаци су, само дигли галаму због тога што не могу да доминирају Хрватима у Дому Народа ФБиХ.

Иако је ФБиХ Федерација Бошњака и Хрвата. И они би требали бити равноправни у том Дому.

А то што никада није формиран Клуб Срба у том Дому, овај пут ћу сматрати небитним. Јер је то посљедица фамозне Конститутивности Свих Свуда, која није ни измишљена због Срба, и Хрвата, већ само због Бошњака, како би растакали Републику Српску.

Мада је занимљиво питање, Како Бошњаци, који толико воле да живе са Србима у истој држави, не дају им да се одвоје, не чешу се ни по гузици због Срба, колико због тога што им испод шапа измигољују Хрвати.

Цикриза је дошла на најплодније могуће тло.

Више се не зна шта је од Апелација усвојено, шта није. Шта је Перспективна Уставна Имовина а шта може у Приватизацију.

У шуми одлука Уставног Суда БиХ, који је постао Писац По Тараби, ЦИК се није могао боље ни снаћи.

Мало овога, мало онога.

Бошњацима, и горе побројанима, смета Попис из 2013е.

Па, више нико и не сматра да се треба обратити Уставном Суду.

Сви, већ, износе тврдње да ће то поништити Уставни Суд.

То само значи да ће се све растезати и развлачити и да ће се тешко доћи и до Савјета Министара.

Сада би неки Шешељев Радикал, из златног доба тог Џелепа, рекао да је то зато што је дошао ред на Србе, да владају Државном Владом.

Али није.

То је зато што муслимани, Бошњаци, Сарајчадораши, Турци Отоманци, мисле да је, увијек, ред на њих.

И што се увијек уздају у Уставни Суд БиХ.

Јер тамо столују три Странца која, са њима чине Надгласавајућу Већину над Србима и Хрватима.

Тако ће, вјероватно, бити и овај пут.

Што ће то, даље, да одваја Хрвате од БиХ, и што ће и тиме БиХ да постане још немогућнија, то није брига Сарај Чадора.

ВЈЕЧНА ЖЕЉА

САРАЈ ЧАДОРА

ДА СРБИ И ХРВАТИ,

КОЈИ СЕ ЗАДЕСЕ

У ЗАЈЕДНИЧКИМ

ИНСТИТУЦИЈАМА,

НЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ

НИКОГА

ЦИК БиХ је донио одлуку о начину бирања Дома Народа у Федерацији БиХ. Одлуком Пет За и Два Против.

Та одлука се темљи на Попису 2013е. А не на Попису 91е, за који се хватају Унитаристи, под изговором да он важи док се не оствари Повратак.

Отоманска Реалност Сарај Чадора не може да прихвати чињеницу да је Повратак остварен кад људи престану да се враћају, јер не желе да живе овдје, јер су установили живот на неком другом мјесту.

Мада ја мислим да би Попис из 91е требао да важи све док се било који покојник, који је отишао из БиХ, и није хтио да се врати, не довезе овдје и укопа на неком од Државних Гробаља.

Главни аргумент, поред сулуде тврдње о Неуставности те одлуке ЦИК-а, јесте то што ће ХДЗ имати већину у ДНФБиХ, и што ће, са СНСД, имати већину и у Дому Народа ПС БиХ.

Тако Срби и Хрвати треба да плате цијену тога што је Сарајевски Политички Круг неспреман да има једну јаку Националну Странку и што форсира Лафо Грађановштину и Тишу Љевичарство, па је СДА, годинама у паду а остатак сцене се конгломератизује.

Дабоме да је нормално да ХДЗ БиХ има већину у Дому Народа ФБиХ, и да, са СНСД, има већину у Дому Народа ПС БиХ.

ХДЗ је у Хрвата побиједио, као што је СНСД побиједио у Српској.

Сарајевски Политички Круг, Амбасадни Здруг и Сарај Чадор, жељели би да Србе и Хрвате, у Заједничким Институцијама, представљју они који их не представљају.

Да у ЗајИну буду само они Срби и Хрвати који не представљају никог.

Комшићи, Иванићи, Босићи, Мектићи, Шаровићи...

Да је Унитарна Клика окружена све Ибрахимом до Ибрахима. Ибрахим Паргали.

И да сви они могу да буду заклани кад се коме ћефне.

Битно је, само, да се правиш да спаваш. Онда, ниси крив.

СТАНИВУКОВИЋ,

БАЛАВИ ПРОДУКТ

ХАЈКЕ НА ПОЛИТИКУ

КАО ПЉАЧКУ

Државни Удар, који је изведен у Бањалучком Одбору Педепеа, незабиљежен је у осебујној традицији и хималајским досезима вишестраначког живота код комунистичких и православних Срба.

Ну.

Он је објашњив једном простом, малом, чињеницом.

Партија Демократског Прогреса није Политичка Странка. Није чак ни Партија. То је само, инострано индукована Братија.

Удружење које у свом саставу има Иванића, Бореновића, Црнатка... не може да буде ни Странка ни Партија.

Сада је ту Братију преузела Бањалучка Братија.

Млади Станивуковић је болестан од нарцисоидне представе себе кроз политику.

Што је саставни дио свакога ко се бави Политиком.

Али, што подразумијева још цијели низ особина. Које он, судећи по саставу материјала из прве уградње, нема и неће никада имати.

Јасно је да се ради о продукту намјере да се одређена група људи домогне Бањалуке као Рудника Новца.

Станивуковић, и други Станивуковићи у Политици Српске, инфицирани су свеопштом хајком Странаца Усранаца о томе како је Политика Корупција. Како је Политика Криминал. Како је Политика Пљачка. Како је Политика Привилегија.

Што бјелодано одсликава покојна Америчка Амбасадорица у БиХ, која је милион пута, досад, изјавила како Политичари у Српској не раде у интересу Грађана.

А Грађани Српске су бирали те политичаре, у узастопним налетима.

Станивуковиће, који су велики Клан, и који нису сви истог презимена, а претпосављам да ће им се у наредном периоду, прикључити још неки Џеповци, као подршка и подјелиоци евентуалног плијена, не мотивише Политика, Бањалука, Република Српска... њих мотивише Новац.

Шапа на Рудницима Новца.

Када су у Бањалуци били јаки Радикали Војислава Шешеља, имали су велики број донатора и спонзора, међу бањалучким Бизмисменима и Бензисменима.

Али, Одбор, Организација и то, били су у рукама „Политичара“. Б&Б су се, једном, побунили. Пожељели су да учествују у одлучивању. Ко ће шта, ко ће гдје, ко ће колико. Тада им је, потцјењивачки, саопштено, Ви сте Донатори, сједите у ћошку и немојте сметати.

Сада се гоблен преокренуо.

Донатори ће да буду Политичари.

То је позадина цијеле тужне и смијешне Сторије Станивуковић.

А у политичком, страначком смислу, то је посљедица чињенице да у Бањалуци нема Јаких Странака, осим СНСД-а. А и он је, како видимо, рањив.

Станивуковићи су осокољени дејством Новца који је у овим изборима у Бањалуци, па и у Изборној Јединици, начинио чуда. Само зато што Страначке Организације нису постојале или што нису довољно изграђене.

СНСД у наредној години мора да Организацију у Бањалуци дигне на ниво који ће бити недодирљив за Новац, Кројаче, Службе и Аналфабете.

ЗАМКА

У ПРЕДСЈЕДНИШТВУ БиХ,

ЗА СРБЕ И ХРВАТЕ

Пошто Џафер Паша и Вето Комшић, неће пријећи у његову Скупштиску Већину, Додикове импровизације у Предсједништву БиХ, већ сада се могу оцијенити као сувишне.

Дабоме да је важно питање Заставе, и у Кабинету, и у Предсједништву, дабоме да се Федерацији јебе за њену Заставу, дабоме да Џаферовић воли Љиљанушу, дабоме да Комшић не зна шта је Застава...

Али, о Застави Републике Српске, у Заједничким Институцијама потребна је процедурална акција, која, онда, може служити и за кочење или уцјењивање.

Импровизација није потребна.

Додик не смије да се у Предсједништву понаша као локални дриблер који је дошао у Велики Клуб и одмах почео да протура крозноге.

Јер. Сарајевска Раја не занемарује Тактику.

Шта је циљ и како ће дјеловати Џафер Паша и Вето Комшић, у ове четири године.

◘ Заједнички Циљ је истурити Додика на вјетрометину и тако, код Странаца Усранаца, подјаривати климу главног проблема у БиХ.

◘ Циљ Џафер Паше је даља девастација Хрвата и њихова сатанизација. Како ХДЗ БиХ, тако и Хрватске.

◘ Заједнички Циљ је ваљање Човића у катран и перје, како би Комшић имао и други мандат. Који не треба њему, али треба Сарај Чадору.

◘ Џафер Паша ће избјегавати да Србује. Он ће, пошто има Комшића узасе, два против једнога, глумити принципијелност, интересе Државе БиХ, Еврпски пут, Нато интеграције...

◘ Вето Комшић ће стално да мијења пелене Грађановштине и тако скида Хрватско питање са дневног реда.

◘ Обадвојица, и Џафер и Џељко, неће радити али ће чекати, да посрћу, и посрну, Хрвати а и Додик. Други ће радити у том циљу.

Стога Додик мора темељно да припрема своје активности и циљеве, тактику и стратегију. За доба када је Предсједавајући, и за доба када је Подсједавајући.

Његов Кабинет, као и сви његови Кабинети, још од оног Предсједника Извршног Одбора Скупштине Општине Лакташи, није дорастао тим задацима.

Додик увијек, све успијева сам.

Али. То му неће помоћи за Пад.

У томе ће му обилато помоћи други.

Он, дакле, мора створити тим који ће да дјелује у Репубици Српској, јер горе може да има шест савјетника.

Тај тим мора да буде стручна, политичка и стратешка подршка. Нека врста Владе.

Јер, Предсједништво је Извршни Орган.

И, тај Тим не може да се склапа као Влада Републике Српске. Мало Наталије, Мало Алена, један Марку, један Јанку, један из Фоче ал да је Хрват...

УПЕТЉАЛИ СЕ

КО ПИЛЕ

У ДЕЈТОН

Сарај Чадор и Странци Усранци су Босну и Херцеговину тако упетљали у Сарајунитарне и Натотериторијалне апетите, да већ двадесет пет година живи ко Пиле у Кучинама.

Под сталном чињеницом да БиХ није требала опстати у авнојевским границама, али је морала јер је то била једина изгледна нада да се без Рата униште и протјерају Срби, може се рећи да је Дејтон смишљен, као нека врста копије дијелова Америчког Система и Устава, по равноравности ових Нација, коректно, да је Српска остала јер је већ била Држава, са Парламентом, Војском и Територијом.

Али. Холбруковштина је обећала Сарају да ће током мира да се девастира Република Српска и да ће БиХ бити унитарна грађанска Сарајкратија.

У ту сврху је Сарај Чадор одмах ујаловио Хрвате.

Сад се дошло дотле да у БиХ постоје два проблема.

Непремостива.

◘ Република Српска.

◘ Волунтаристички девастрани, паралелни, Дејтон, и његов Устав, до те мјере да се претворио у лавиринт из ког нема излаза.

Свакод дана је то видљиво. И у ситницама и у капиталним стварима.

Оно што је наметнуто и из Сарајева сигерисано и суфлерисано Високим Представницима, отело се било каквој демократској и парламентарној контроли.

Нико ништа не може Агенцији ОБА, и другим „полицијским агенцијама БиХ“, Суду, Туилаштву, ВСТС, Уставном Суду, Савјету Министара, ЦИК-у, Попису 91, Вијећу Народа у Реублици Срској, СИПИ, Граничној Полицији, УИО...

Практични унитарни муслимански волунтаризам, адиран из Америчке Амбасаде и ПИК-а, осим Русије, достигао је размјере  у којима може да ради ко шта хоће и да предлаже шта хоће.

Као што је случај са сада актуелним начином конституисања Дома Народа у Федерацији БиХ.

Тај Дом, више, једноставно, није могуће конституисати а да Срби, Хрвати и Муслимани буду равноправни.

Није могуће, јер већ постоји Комшић.

И све испод се захтијева по том истом принципу.

Није могуће, јер се одступило од основне дејтонске чињенице да је Федерација, босанским језиком речено, Већи Беха Ентитет, Држава равноправних муслимана и Хрвата.

Зато и јест Федерација.

Оно шт је јасно, јасно је да ће било каква одлука коју донесе ЦИК, бити мучење и бити на штету Хрвата.

Као што је и све друго, досад било.

Или унитарно или на штету Срба и Српске.

ЂОН РЕВОЛУЦИЈА

И ВУЧИЋ, КАО

ПОСЉЕДИЦА

НЕНАЦИОНАЛНОГ

СТАЊА СРБИЈЕ

Јебем ти Револуцију. Нисам се волико наодо у животу.

Србија је у тешком Апсурду. Жива је зазидана. Не може ни напријед, ни назад. Ни тамо, ни вамо.

Опозиција, како то, у Србији, недефинисано звучи, отпочела је са Шетњама по Београду.

Које прете да постану традиционалне, СТЈЖ.

Апсурд Србије је то што тај опозициони чин, само јача Вучића.

Зато је он, данас, изјавио да ће пружити прилику Опозицији да се покаже на Изборима.

Мисли на ванредне Изборе.

Што је понижавајућа изјава.

Вучић, тако, анималним инстинктом, иде на слабљење конкуренције у станишту.

Ну.

Апсурд је апсурд. А шта је Проблем Србије.

Проблем Србије је Нација.

Која је тако слаба да не може да произведе адекватну Политичку Артикулацију за себе.

Не може да произведе Националну Српску Странку.

То СНС није. Он није ни Странка.

То нису били ни Радикали, СРС.

Они су били Национални Дивљаци чије дјеловање је изшло на руку Западу и Губарима Србије.

То није била ни Слобина Партија. То су само српске Лагумџије и Рачани.

Тако долазим до кључне чињенице.

Није Вучић, у Србији, ништа узурпирао, ништа уништио.

Он је, само, посљедица Ненациналног Стања Србије.

Зато је и оваква Опозиција.

Опозиција Ђона.

Шетња је само домократска драперија која Вучићу, или било ком Вучићу, служи за демократске игроказе и мале и експерименталне сцене.

На којима се једном Монструму супротставља једна Карановићка.

Шетње Опозиције су фарса Петог Октобра.

На, крају, питање је и жели ли Србин, као Нација, да ствара Велику Националну Странку, која би побиједила на Изборима.

Уназад неколико деценија, Србин није показивао ту жељу.

СРЕБРЕНИЧАРИ

Њемачки Амбасадор у Београду поручио да Србија треба да масакр у Сребреници призна као Геноцид.

А појављује се и београдска слика Жена у Црном како држе слова Сребренице.

Та Хистерија Геноцида, која траје од завршетка ратова у БиХ, наткрилила се над ССС, Србима, Српском и Србијом, из веома практичних међународних, поробљивачких разлога.

Та папагајска какофонија има неколико циљева.

◘ Србију потврдити као Агресора у БиХ.

◘ Србе у БиХ учинити Агресорима. Јер Агресори не живе у тој Земљи

◘ Припремити оправдање за изгон Срба из БиХ.

◘ Одузети Дејтонско право на постојање Републици Српској, јер је Геноцидна Творевина.

◘ Вјечно Србију држати у уцјени. Чак и када нестане Срба и Српске у БиХ.

*

Све је то, мање више познато и јасно.

Али, једна добровољна нагузничка, плаћена Србија, једна Мањина, и даље влада Србијом.

Њу подржавају Титини Братствојединствонци, они који не знају шта су Хрвати и мусимани чинили Србима у Другом и у овим ратовима, који једва знају за Крагујевац. Али, то су, бре Немци, то нису наша браћа муслимани и Хрвати.

Подржавају их необавијештени романтичари и љубитељи свега страног, модерног и бољег од нашег, јер смо ми најгори.

Република Српска се против Лажног Геноцида у Сребреници бори колико може.

Али. Главни циљ је Србија.

Србија, пак, вучићевски јалова и љигава, не бори се уопште.

Није довољно да Премијерко изјави неком страном медију да није био Геноцид у Сребреници.

Она нема Српског Ауторитета за то.

Ну. Гледајући и Власт и Опозицију, и то је пуна шака браде.

Та тужна и мучна Тортура Сребреничара, трајаће све док се у Србији не створи јака Национална Странка. Странка Државног Националног Интереса Србије.

Тада ће се, ваљда, пробудити интелектуални, културни и  правни сегмент Србије, истражити све аспекте и побити право било ком Суду, нарочито противсрпском политичком, да уставновљава шта је Геноцид.

Или сам превише оптимист.

Кад гледају, мирно, како се даје Косово, даће и Сребреницу и Републику Српску.

СРПСКА

ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА

ПРЕШЛА ЈЕ БОГАЗ

ПРЕМА ШИКАРИ

Иди у Шикару, усијеци притке.

Јер. Дебла су у Шуми.

Вјештачка тема, за све, не само за СДС, да ли ће Скупштина Странке изгласати неповјерење Говедарици, или ће он сам поднијети Оставку, сада је небитна за Српску Демократску Странку.

Српска Демократска Странка се могла спасити након Локалних Избора, да је промовисала Националну Политику, какву такву, па је дограђивала, или се, у мало мањој мјери, могла спасити у ноћи послије Избора, мало предзору, да је Вукота Говедарица поднио Оставку.

Сада је брод у таквом стању да је рупа више него воде.

Говедарица са свим тим нема много везе.

Осим што не схвата ништа од Политике и што његов Главени Лонац није капацитиран за ту Функцију.

Да је могао ишта да схвати, не би прихватио да, након Босића, преузме Странку.

Босић је кључ пропасти.

И Пробосанска Политика, коју је тако наивно прихватио и наметнуо Есдеесу.

Која јој стоји ко Крмачи Луи Вуитон.

Сада су сви потези Говедарице, и Есдееса, изнуђени.

Сада, штагод чине, остављају рупе иза задње ноге.

Чак и у најбољој и најздравијој комбинацији потеза, Есдеес се неминовно своди на Романијско Семберски Покрет.

А ако Миличевића западне мјесто Предсједника Странке, то ће, само, значити да су она двојица мудрија и да не желе да се приближе Рупи. И да се, што је много погубније, наставља тихо уништење.

Говедарица није могао, а она двојица, Миличевић, поготову, такође неће то успјети, да схвати да Странка није Мрежа Мојих Људи по Феудима.

Гајиш Интересе.

Све не можеш задовољити и залити.

Некога ћеш зајебати.

А неко ће тебе зајебати.

То је ко лишћем драче поклапати буре воде, које вучеш коњским колима.

На првом вагашу оде пола воде и цијели поклопац.

Дакле, Есдеесу преостаје да се што прије преобрати у Регионални Окуп.

Који неће бити присутан у Бањалуци, Добоју, Зворнику, Требињу.

Па ни у Српском Сарајеву.

ОДЛАЗАК

МЛАДЕНА ИВАНИЋА,

ОДЛАЗАК ЈЕ

ЈЕДНЕ НЕПОСТОЈЕЋЕ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

А ако избор руководства Представничког Дома, од СНСД, ХДЗ и СДА, наговјештава и такву структуру већине, већине коју ће сачињавати страначки изборни побједници из Три Нације, онда је то навјештај једне реалније, дејтонскије, троножне, тронационалне БиХ.

Истина, Младена Иванића је наслиједио Жељко Комшић, нови Члан који не представља никог.

То ће коштати Бошњачку Политичку Позицију. У Федерацији, прије свега.

Као што је улазак Младена Иванића, коштао Српску Демократску Странку. Распада и губитка 50.000 гласова.

Младен Иванић је био вишедеценијски покушај да се од Републике Српске начини Овца Јаловица.

Он је политички феномен јер је на тај начин толико дуго опстајао на МЕС БиХ.

Зато је тако и завршио.

Није прошао у Дом Народа.

Одлазак Политичара је увијек Казна.

Или зато што је нешто урадио.

Или зато што је нешто погрешно урадио.

Само је за Младена Иванића, Награда. Јер није урадио ништа.

ЉУДСКА ПРАВА

НА МИГРАЦИЈЕ

ИЛИ ПРАВА ЗАПАДА

НА УНИШТЕЊЕ

ДРЖАВА И НАЦИЈА

Актуелан је Маракеш.

Треба да се донесе Декларација која ће Миграције прогласити Људским Правом.

Реални Историчари знају да су Људска Права, Невладине Организације, Цивилно Друштво... одавно планирани као Инструменти Запада у најезди на остатак Свијета.

То је Кока Кола у ринфузи.

Тако је Србија добила Лезбачу за Премијера.

Која није ни у СНС, побједничкој Странци.

Која, дабоме, има сва права ко и друге жене мужјаци. Али нема већа, нарочито не у посебним сегментима као што је Политика.

А она је, ипак, Премијер. Као да је свака друга жена у Србији Лезбијка. Па, гласала за њујга.

Сада се Миграције желе прогласити Љуским Правом.

Пошто је са Истополним Браковима добар дио посла завршен.

То је мало закшњели посао јер су мигрантски таласи већ преплавили и разјединили Европу.

Посао је требао да иде обрнутим редослиједом.

Најприје је требало Међународну Јавност сензибилизирати, јесам трендиран и суптилан, јелде, па организовати УН и то, да се то људско право на Миграције призна акламацијом запета овацијама.

Онда нападнеш Либију, Ирак, Сирију. И, наравно, Иран.

Потом, они сви дођу у Европу Ко Људи. Са Правима.

Ти добијеш Земљу, Европа добије Багру.

Која уништава Земље Европе.

Европа и јесте проблем јер је то Цивилизација Националних Држава.

Које су се, Државе, показале пресудним за одржање Нације. Много важније него, рецимо Пирамиде или Макчу Пикчу, каколионо.

Дакле.

Сада Запад ретроактивно тражи своје право да изазива Миграције.

Знајући да Европа не може направити никакав Трампов Зид против тога.

И онај један који је имала, Берлнски, није знала очувати.

Европа, као и мале Нације са Руба, треба да, под вођством Мађарске оснује Покрет Права Државе.

Да се заштити.

Јер. Нацицонална Држава је основно Људско Право.

Она омогућује сва Права.

Ако немаш Националну Државу, немаш права ни упишану Аутобуску Карту.

Ми, овдје, имали смо наук.

Запад је разбио Југославију, генерисао међунациналне покоље, из БиХ произвео Мигранте... само да би добио Територију и да она не оде Русима.

Реците Мртвима и Избјеглима, Расељнима, Протјеранима... да се уздају у Маракеш.

ДУХ ЗАСТАВЕ

ПОЧЕО ДА ЈЕБЕ

ДУХ ДЕЈТОНА

Један мали дио Босне и Херцеговине, Сарајево, од Деведесетпете, не прихвата реалност.

И жели ту илузију да претвори у Отомански Унитаризам.

То је сав проблем БиХ.

И једини узрок њеног будућег Распада, Подјеле, Раскрвљења или Мирног Разлаза.

Сарајево, под чим подразумијевам Сарај Чадор, Бошњачки Политички Круг, Интелектуални Убуђали Кајмак, Ахмедије, Једну Макро Амбасаду, никад није схватило и прихватило да БиХ постоји искључиво као Државна Заједница, као Државни Облик, састављен од два Ентитета.

Три Конститутивна Народа нису никад ни признали јер су Хрвати, отпочетка, пристали да, у Федерацији БиХ, играју њихову Унитарну Државну Игру.

Па су их, у Федерацији БиХ, која је почела као Муслманско Хрватска Федерација, потпуно потчинили и понизили. А, касније, и у цијелој БиХ.

Сарајево је, тако потпуно заборавило, уставно затурило, политички забацило, Федерацију, као Ентитет.

Остао јој је још само, на врату, Мањи беха ентитет, како су, из понижења, звали Републику Српску.

Само дилетант отоманске провенијенције, новосокачки аналфабетски политикоид, није схватио да ће то да произведе Српски Рационални Национализам у Републици Српској.

Он није могао да дође од СДС-а. Јер је Есдеес био осакаћен чињеницом да није успио, а није ни могао, да прерасте у Политичку Странку. И оптерећен кривицом Ратних Злочина које су њему, Србима и Српској, навлачили у слојевима.

Зато је дошао из СНСД-а.

Додик, сада, сајамски, фестивалски, демонстрира тај Рационални Национализам Српске.

Застава, обезбјеђење, Кабинет у Српском Сарајеву...

Тај процес неће донијети неке спектакуларне резултате.

Али ће легитимисати захтјеве Републике Српске.

Као што је то учинио Референдум, 2006е.

Откопаће Дејтонски Споразум који је замијењен Сарајским Ћеифом.

А Сарајски Ћеиф је БиХ претворио у Ћенифу, из које Република Српска већ четврти мандат, жели да изађе.

И да се представи као Уставни Дио БиХ.

Ако већ, и засад, не може као самостални.

Треба очекивати свакојаке контраофанзиве. Од покушаја да се СНСД, опет, изузме из Власти у Заједничким Институцијама, до режираног насиља око зграде Предсједништва.

Али се не смије поклекнути.

Барикаде морају остати до краја.