ДУХ ЗАСТАВЕ

ПОЧЕО ДА ЈЕБЕ

ДУХ ДЕЈТОНА

Један мали дио Босне и Херцеговине, Сарајево, од Деведесетпете, не прихвата реалност.

И жели ту илузију да претвори у Отомански Унитаризам.

То је сав проблем БиХ.

И једини узрок њеног будућег Распада, Подјеле, Раскрвљења или Мирног Разлаза.

Сарајево, под чим подразумијевам Сарај Чадор, Бошњачки Политички Круг, Интелектуални Убуђали Кајмак, Ахмедије, Једну Макро Амбасаду, никад није схватило и прихватило да БиХ постоји искључиво као Државна Заједница, као Државни Облик, састављен од два Ентитета.

Три Конститутивна Народа нису никад ни признали јер су Хрвати, отпочетка, пристали да, у Федерацији БиХ, играју њихову Унитарну Државну Игру.

Па су их, у Федерацији БиХ, која је почела као Муслманско Хрватска Федерација, потпуно потчинили и понизили. А, касније, и у цијелој БиХ.

Сарајево је, тако потпуно заборавило, уставно затурило, политички забацило, Федерацију, као Ентитет.

Остао јој је још само, на врату, Мањи беха ентитет, како су, из понижења, звали Републику Српску.

Само дилетант отоманске провенијенције, новосокачки аналфабетски политикоид, није схватио да ће то да произведе Српски Рационални Национализам у Републици Српској.

Он није могао да дође од СДС-а. Јер је Есдеес био осакаћен чињеницом да није успио, а није ни могао, да прерасте у Политичку Странку. И оптерећен кривицом Ратних Злочина које су њему, Србима и Српској, навлачили у слојевима.

Зато је дошао из СНСД-а.

Додик, сада, сајамски, фестивалски, демонстрира тај Рационални Национализам Српске.

Застава, обезбјеђење, Кабинет у Српском Сарајеву...

Тај процес неће донијети неке спектакуларне резултате.

Али ће легитимисати захтјеве Републике Српске.

Као што је то учинио Референдум, 2006е.

Откопаће Дејтонски Споразум који је замијењен Сарајским Ћеифом.

А Сарајски Ћеиф је БиХ претворио у Ћенифу, из које Република Српска већ четврти мандат, жели да изађе.

И да се представи као Уставни Дио БиХ.

Ако већ, и засад, не може као самостални.

Треба очекивати свакојаке контраофанзиве. Од покушаја да се СНСД, опет, изузме из Власти у Заједничким Институцијама, до режираног насиља око зграде Предсједништва.

Али се не смије поклекнути.

Барикаде морају остати до краја.