АКО МИСЛИТЕ

ДА СТЕ ИЗГУБИЛИ

СРЕБРЕНИЦУ,

ИЗГУБИЋЕТЕ И БиХ

Та Сарајска Феноменологија Отоманске Власти не може се анализирати кроз апаратуру класичне западне филозофије, нити, пак, кроз ортодоксаријум марксистичко-социјалистичких поставки и практикаријума.

Да би се она схватила, као и много важнија оригинална Отоманска Владавина, потребно је схватити Доба. У коме се Оригнал одвијао и којег је, истовремено производио.

На тај начин се може анализирати Сребреница.

Сарај је, баш као и бројне Паше Стамболске, чадоровао на Миљацки, а кад је лијепо вријеме и има Арапа, и на Илиџи, и из тог свог Чадор Сарај производио Доба у које је умотавао Сребреницу. Одлазећи једном годишње, правећи велико Позориште на малим и менталним сценама Сребренице, то је вјештачки произведено Доба доводио у Сребреницу и хранио је њиме, како би она, Сребреница, до сљедеће године, могла да припомогне стварању новог истог тог Доба.

Та путујућа недогађајућа Слика Чаршије говори о способности, односно о неспособности исламског свијета, на овај начин пониженог, осакаћеног и онемогућеног, од стране својих полиитчких, вјерских и криминалних Паша, да ствара НДД Сферу. Нацију Државу Друштво.

Дабоме. Да се у цијелој тој Андрићевској Пројекцији није догађало ништа. Нарочито не за обичног човјека, муслимана у Сребреници. Ни за Сребреницу.

Јер је Сарај Чадор, у много већој мјери него што сада кука за њом, Сребреницу и Човјека Муслимана, новчио за своје кесе дуката и драгуља.

При томе није имао непријатности да то једнако чини и над главама мртвих, прије свег мислим на невине жртве, жртве које нису имале оружје и нису носиле униформе, и над главама живих.

Сада су, у овим Изборима, фиранге пале.

Па Сарај Чадор кука као је Изгубљена Сребреница. Како ће Србин владати у Сребреници. Како је СДА издала Сребреницу. Како је то напад на Сребреницу која је Сјећање.

Сребреница је само трагедија, као и свака друга босанскохерцеговачка. Трагедија Алијиног Жртвовања Мира за БиХ.

Сарај Чадор је Сребреницу, као Политичку Унитарну Сторију, склепао послије рата. Послије њеног стварног догађања. Као инструмент Лажи, Вјештачке Жртве, као плагијат Српске Агресије и као указање Српског Геноцида.

Овогодишњим изборима, све су те, и друге, слике и приказе попадале. Људи у Сребреници, Људи Муслимани, и изван Сребренице, не пристају више да буду Црвене Пластичне Столице Хариса Пашовића.

Тако ће пасти и Босна и Херцеговина.

Пашће у Реалност.

Као што је у Реалност пала и Сребреница.

А ниукакве српске руке или влаинњску власт.

Пашће Босна и Херцеговина јер је, такође, саздана на Лажима, на Вјештачким Жртвама, на немогућем Унитаризму, на Плагијату Агресије и на Укази Српског Геноцида.

Само ће њен пад бити много тежи него пад Сребренице.

Сребреница је пала предноге својим људима.

БиХ ће се распасти, растројчити, раздвојити.

Стога не прихватам да је у Сребреници побиједио Србин. Побиједиле су странке са својим кандидатом.

Срби, Хрвати и муслимани, онако како их Сарај Чадор схвата, само су побиједили кад је почео рат. Односно кад је почела Алијина Жртва Мира.

МАЛЕ СУ РАЗМЈЕРЕ

ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ

ПОДРШКЕ

САРАЈЕВСКОЈ

СРЕБРЕНИЦИ

Особина сладуњавих, неприспјелих и слабовидних лидера и политичара, као и заслијепљеног, обманутог и записаног народа, јесте да никад не виде њиву на којој су, ватру у којој су и колац на коме су.

У таквој су ситуацији сада и Сарајевски Политички Круг али и масовни муслимански живаљ, индоктриниран, задојен и обасут записима о Жртви, о Геноциду, о Агресији. О Србима који им пију крв из олука.

Невидљиви механизам је створио пројект Геноцид Сребреница.

Да је то непобитно тако свједочи чињеница да је неколико година прошло док није кренуо цунами Сребренице и Геноцида.

Он је дат у руке СПК, вођама вјере, нације и патриотизма у Сарајеву, да га користе и котрљају даље. И гдјегод га откотрљају, пројектантима ће бити добро.

Злочини у БиХ не могу бити мјесто помирења заборава и сличних нељудских илузија.

Али могу бити опомена, достојанство и незаборав.

Злочин у Сребреници не користи се ни у једном од тих смисала.

Користи се, од стране СПК и Вођа ВНП, искључиво за уништење Републике Српске, поништење Дејтонског споразума и дугорочни прогон Срба из БиХ. Као што су прогнани из Хрватске.

Пројектанти, страни фактор, Сребреницу користи И Шире. За управљање Србијом, потпалу Балкана, застрашивање Европе.

Том страном фактору Сребреница је само једна од петарди.

Сарајевском Политичком Кругу и бошњачким Вођама Вјере Нације Париотизма, то је једина полуга на коју могу да се ослоне у сварању Унитарне Једнобосанске БиХ.

У тој несразмјери важности крију се велике опаснсти по ово подручје. Све до новог рата.

Егзалтирани сарајевски политичари, медији и сва друга јавност, требало би, након свега, мирно да анализирају овогодишњу Сребреницу. И све чињенице, посљедице и дугорочности.

Што они неће, нити могу, учинити.

1.

Нико важан од играча у свијету није био у Сребреници нити јој је дао третман. Америка и Енглеска, Кина и Русија. Француска и Њемачка. То што је дошао прозукли Клинтон и још прозуклија Олбрајт, то је више понижавајућа политичка нота него подршка. Америка се, у ствари, ограђује од Сребренице. Сами сте то радили, сада и идите тамо. Само нек вас пазе да не помрете на врућини.

2.

Велика Британија је лансирала Сребреничку Резолуцију знајући да ће она пропасти. То је, у свари, имало два циља. Један мали и један велики. Убризгавање стероида СПК и Вођама ВНП. И даље сукобљавање са Русијом.

3.

Та политичка и вјерска, нација је на Најзадњем Мјесту, стероидизација Бошњака, односно њиховог вјерског и политичког вођства, ради против њих и зато је пројектована. Ако ико усрља, ко Срби, ко будала, у нови рат, усрљаће Бошњаци. Не народ, већ њихово вјерско и политичко вођство. Мада је мртва трка са Шиптарима у Македонији и на Југу Србије. А срљаоци у рат увијек, на крају, плате највећу цијену.

4.

Након свега.

СПК и Вође ВНП у Сарајеву, требали би реално погледати размјере и домете, и оно мало путоказа којих им је остало, и разабрати да бјесомучна и једносмјерна Сребренизација, води у велику опасност опстанка БиХ. А без БиХ...