АКО МИСЛИТЕ

ДА СТЕ ИЗГУБИЛИ

СРЕБРЕНИЦУ,

ИЗГУБИЋЕТЕ И БиХ

Та Сарајска Феноменологија Отоманске Власти не може се анализирати кроз апаратуру класичне западне филозофије, нити, пак, кроз ортодоксаријум марксистичко-социјалистичких поставки и практикаријума.

Да би се она схватила, као и много важнија оригинална Отоманска Владавина, потребно је схватити Доба. У коме се Оригнал одвијао и којег је, истовремено производио.

На тај начин се може анализирати Сребреница.

Сарај је, баш као и бројне Паше Стамболске, чадоровао на Миљацки, а кад је лијепо вријеме и има Арапа, и на Илиџи, и из тог свог Чадор Сарај производио Доба у које је умотавао Сребреницу. Одлазећи једном годишње, правећи велико Позориште на малим и менталним сценама Сребренице, то је вјештачки произведено Доба доводио у Сребреницу и хранио је њиме, како би она, Сребреница, до сљедеће године, могла да припомогне стварању новог истог тог Доба.

Та путујућа недогађајућа Слика Чаршије говори о способности, односно о неспособности исламског свијета, на овај начин пониженог, осакаћеног и онемогућеног, од стране својих полиитчких, вјерских и криминалних Паша, да ствара НДД Сферу. Нацију Државу Друштво.

Дабоме. Да се у цијелој тој Андрићевској Пројекцији није догађало ништа. Нарочито не за обичног човјека, муслимана у Сребреници. Ни за Сребреницу.

Јер је Сарај Чадор, у много већој мјери него што сада кука за њом, Сребреницу и Човјека Муслимана, новчио за своје кесе дуката и драгуља.

При томе није имао непријатности да то једнако чини и над главама мртвих, прије свег мислим на невине жртве, жртве које нису имале оружје и нису носиле униформе, и над главама живих.

Сада су, у овим Изборима, фиранге пале.

Па Сарај Чадор кука као је Изгубљена Сребреница. Како ће Србин владати у Сребреници. Како је СДА издала Сребреницу. Како је то напад на Сребреницу која је Сјећање.

Сребреница је само трагедија, као и свака друга босанскохерцеговачка. Трагедија Алијиног Жртвовања Мира за БиХ.

Сарај Чадор је Сребреницу, као Политичку Унитарну Сторију, склепао послије рата. Послије њеног стварног догађања. Као инструмент Лажи, Вјештачке Жртве, као плагијат Српске Агресије и као указање Српског Геноцида.

Овогодишњим изборима, све су те, и друге, слике и приказе попадале. Људи у Сребреници, Људи Муслимани, и изван Сребренице, не пристају више да буду Црвене Пластичне Столице Хариса Пашовића.

Тако ће пасти и Босна и Херцеговина.

Пашће у Реалност.

Као што је у Реалност пала и Сребреница.

А ниукакве српске руке или влаинњску власт.

Пашће Босна и Херцеговина јер је, такође, саздана на Лажима, на Вјештачким Жртвама, на немогућем Унитаризму, на Плагијату Агресије и на Укази Српског Геноцида.

Само ће њен пад бити много тежи него пад Сребренице.

Сребреница је пала предноге својим људима.

БиХ ће се распасти, растројчити, раздвојити.

Стога не прихватам да је у Сребреници побиједио Србин. Побиједиле су странке са својим кандидатом.

Срби, Хрвати и муслимани, онако како их Сарај Чадор схвата, само су побиједили кад је почео рат. Односно кад је почела Алијина Жртва Мира.