ТОМПСОН СВИРА КУРЦУ

А БАБА СЕ ЧЕШЉА

Празнина Политичког Живота.

Клуб Хрвата у Вијећу Народа Републике Српске, протестира што је мало Хрвата у Полицији Српске.

А оних који играју пикадо по кафићима, готово и нема.

ОСЦЕ Мур шаље некој министрици одговарајућег кантона да није за Двије школе под једним кровом. Свира Јајцу. Само раван кров, не може ни удвије воде. Лоше утиче на суживот. А и који ће курац Хрвати у Јајцу, Бугојну и то.

Марко Павић зајебава  Петра Ђокића. Кад ниси успио да продаш Љубију, мораш да поднесеш оставку.

СДП прапочившег Лагумџије, затражио од подијељеног мостароначелника да забрани концерт на коме ће Томпсон да пјева и свира за помоћ Хашкој Шесторици који су добили све јединице. 111 година робије.

И све се то догађа док Федерика Могерини, та Сиротановићка лопатања Брисела по Западном Балкану, организује Вечеру За Мир. На Балкану.

Бављење другима, чак и у Политици, само открива властиту Празнину.

Наша политичка свијест жели да остане јединствена на вишеслојно подијељеном простору. Југославија се није распала на шест република и једну покрајину. Распала се на много више комада.

И ми морамо да прихватимо чињеницу да све што је изван нас, јесте ствар неке друге државе, неке друге нације, неке друге вјере, неког другог интереса.

И да ми не треба, нити можемо да на то утичемо.

Не можемо чак ни неке еуропске поене да скупљамо. Не можемо тиме да доказујемо своје вриједности.

Ако смо против Томпсона, не значи да смо на правом путу. Нити да нешто постижемо. Ако је Блајбург један од стожерњака данашње Хрватске, Томпсон је потпуно законита појава.

Наши Хероји су туђи Злочинци.

И тако у светри смјера.

Двије школе под једним кровом нису никакве подјеле. Само су доказ да ту неке нације још има у траговима.

Томпсонов концерт није никаква Усташија. То је доказ да у БиХ постоје Три Нације.

Јер Сарајево не прихвата друге аргументе.

Тако да је све то, и Мур, и СДП, и Могерини, само курцу свирала.

И зато се Баба, Живот, чешља.

НА ВАРДАРОТ

СЕ КЕЧЕ

БЕЛЕШЕ

Моја стара геополитичка теза, због које је Збигњев Бжежински неколико пута ишао на кауч, код свог психотерапеута, а једном је позајмио и Хилариног, да Распад Југославије још није завршен, да још посла има и да ће се он завршити у Босни и Херцеговини, гдје ће попуцати границе између Ентитета а и оне унутар Федерације кантона и жупанија, гдје ће Сарајево остати Нитамонивамо, потврђује се и у догађајима у Македонији.

Ослободилачка Војска Косова, тај чудновати Балкански Исил, заузела је полицијску станицу уз границу са Косовом.

Очигледно је да је, кад су Албанци у питању, све диктирано. Тај живаљ се показао вема погодним за Америчке Диктате. И на тај начин је послужио као детонатор прецизно одређених експлозија по реубликама бивше Сфрј. Цијело вријеме Ратова између Братства и Јединства, Албанци на Косову су ћутали. Док Збигњев није рекао да се уљети.

Када је усвојена декларација о независности, хор отпјевао своје, проглашена Држава Војна База, Збигњев је опет издао наредбу. Да уљетиш у Македонију.

По свему, чека нас Америчка Деценија на Балкану.

А гдје су Американци, ту је или долар, или крв.

Обадањем Косова, односно, реактивирањем Ослободилачке Војске Косова, постиже се невјероватно много у цијелом региону.

Поред дестабилизације пола Македоније, отварају се бугарски апетити и аперитиви, инсталира се фитиљ на Југ Србије и на Север Косова. Уграђује се вибратор, велика хилтовка, у ствари, у Црну Гору, и забијају клинови између Црногораца и Албанаца. На шта Срби Црне Горе неће отати равнодушни и водоравни. Као ни они малобројни на Северу Косова.

Србија ће бити изложена бројним искушењима а многи од њенх потеза могу да се одразе и на Босну и Херцеговину, односно на Републику Српску.

Грчка ће, ионако искасапљена, морати да преживљава нове епидемије хаоса у сусједству што је само дио цијене за њену сарадњу са Кином и Русијом а и отварање могућности за нови гасовод према Америчкој Европи.

Превише вентила и прекидача на тако малом простору.

Ако Американци озбиљно започну процедуру Вељика Аљбанија, то може Европу држати цијелу деценију под конторлом, на краткој приузи, далеко до нормализације са Русијом и далеко од властитог економског просперитета. Што се покушава регулисати и наметнутим економским споразумом ТТИП.

Дугорочно гледано, могуће је да су иновиране америчке Студије Рата и Мира одредиле да се запосједне Европа за коначан обрачун са Русијом, без обзира што ће за то вријеме ојачати пакт Русије и Кине а и сама Кина.

За Србе је битнија прогноза да овај процес може даље смањити подручје на коме живе, даље им отуђивати властиту земљану колијевку, даље редуцирати сувереност и државност Србије, него када ће и како бити формирана Велика Албанија.

Велика Албанија, пак, геополитички је значајнија за Европски Лего него запосиједање Украјине од стране Нато Пакта. И за утицај Америке на Европу и Русију, дабоме.

Збигњев, Територијалисти Запада и Финансијаши Вол Стрита, прецизно су планирали све. А детаље, наравно, не знамо.

Ми, овдје, својим смо грешкама мало припомогли.

Поред грешке што нам је умро Тито, Срби су, нпр, погријешили што нису имали своје Студије Рата и Мира. Дугорочну стратегију. То срање са Меморандумом, послужило је само као изговор за гузичење Срба.

Биће занимљиво. Јер. Грешке се продужавају.