ТОМПСОН СВИРА КУРЦУ

А БАБА СЕ ЧЕШЉА

Празнина Политичког Живота.

Клуб Хрвата у Вијећу Народа Републике Српске, протестира што је мало Хрвата у Полицији Српске.

А оних који играју пикадо по кафићима, готово и нема.

ОСЦЕ Мур шаље некој министрици одговарајућег кантона да није за Двије школе под једним кровом. Свира Јајцу. Само раван кров, не може ни удвије воде. Лоше утиче на суживот. А и који ће курац Хрвати у Јајцу, Бугојну и то.

Марко Павић зајебава  Петра Ђокића. Кад ниси успио да продаш Љубију, мораш да поднесеш оставку.

СДП прапочившег Лагумџије, затражио од подијељеног мостароначелника да забрани концерт на коме ће Томпсон да пјева и свира за помоћ Хашкој Шесторици који су добили све јединице. 111 година робије.

И све се то догађа док Федерика Могерини, та Сиротановићка лопатања Брисела по Западном Балкану, организује Вечеру За Мир. На Балкану.

Бављење другима, чак и у Политици, само открива властиту Празнину.

Наша политичка свијест жели да остане јединствена на вишеслојно подијељеном простору. Југославија се није распала на шест република и једну покрајину. Распала се на много више комада.

И ми морамо да прихватимо чињеницу да све што је изван нас, јесте ствар неке друге државе, неке друге нације, неке друге вјере, неког другог интереса.

И да ми не треба, нити можемо да на то утичемо.

Не можемо чак ни неке еуропске поене да скупљамо. Не можемо тиме да доказујемо своје вриједности.

Ако смо против Томпсона, не значи да смо на правом путу. Нити да нешто постижемо. Ако је Блајбург један од стожерњака данашње Хрватске, Томпсон је потпуно законита појава.

Наши Хероји су туђи Злочинци.

И тако у светри смјера.

Двије школе под једним кровом нису никакве подјеле. Само су доказ да ту неке нације још има у траговима.

Томпсонов концерт није никаква Усташија. То је доказ да у БиХ постоје Три Нације.

Јер Сарајево не прихвата друге аргументе.

Тако да је све то, и Мур, и СДП, и Могерини, само курцу свирала.

И зато се Баба, Живот, чешља.