ЈАСЕНОВАЦ

ОСТАО

СРПСКОЈ

Вјечно ће да лебди Туга изнад Јасеновачких Жртава Фашиста Хрватске.

Сам Јасеновац, почетак је Уништења Срба у тој земљи агресивног католичанства.

И тачка на крају те реченице.

Останком Јасеновца у Неовисној Хрватској, етнички стерилисаној и усташки рехабилитованој, симболично је закључено Српско Питање у Хрватској.

Срби нису никада значајније постављали питање Јасеновца. За вријеме Тита и Компартије, поготову.

Кад кажем Срби мислим на Српску Кружницу са Србијом у центру.

Данас је стање Србије опасно и по саму Србију а камоли за Српску Кружницу. У којој је још само Република Српска.

Данас у Србији су све Веберови Пријатељи, Фактори Региона, Хиперинтеграционисти. Али, безазлена Резолуиција о НДХ и о Јасеновцу, не може да уђе у Народну Скупштину Србије. Зато може да се признаје непостојећи Геноцид Сребреница.

Има их, у Србији, које лако могу инсталирати за Вођство Србије, који би за једну Сребреницу дали Три Јасеновца.

Србија никада више неће Хрватској поставити питање Јасеновца.

Хрватска ће све учинити да се Јасеновац умањује и заборавља.

Република Српска, као дио несретног гравитационог жртвеног подручја Јасеновца, као Држава на чијој земљи леже гробнице Јасеновачких Жртава, има обавезу да ту Душегупку достојно обиљежи и чува.

Република Српска треба у Градини подићи убједљив споменик. Тако да се то организује са највишег мјеста а не преко неке усране комисије неког министарства и преко пројектних бироа за паркове.

И од тог подручја, и манфестација уз годишњицу, Српска треба да начини Оду Слободе.

На другом неком мјесту, погодном за цијели простор Републике Српске, треба подићи такође убједљив споменик Војницима Рата Опстанка, Рата Настанка Српске, и цивилним жртвама.

Нема убједљивих Људи и убједљиве Нације, без убједљивих Споменика.

НЕОВИСБА ХРВАТСКЕ

КОНЦЕНТРИСАНА ЈЕ

ЕНЕРГИЈА УСТАШТВА

Зато се не треба узбуђивати поводом актуелних догађаја око Јасеновца. И свих оних прије тога.

Када је разбијена Југославија, нестало је заједничке скале вриједности, прогреса и ретроградних тенденција. Хрвати су, тако добили право да буду Усташе, муслимани да бирају између Муџахедина, Бошњача, Патриота и Босанаца, Срби да буду Четници, Шиптари да буду Нато База.

А за сва та права и изборе, свачије, платиће Срби.

Мањи дио су отплатили. Нема их више нигдје на простру Бивше Југославије. Осим што су се окупили у Републици Српској.

Јасеновац. Историјски доказ да су Хрвати, иако се радило о њиховој Независној Држави Хрватској, фашистоидно и истребљивачки нистројени према Србима. Јасеновац је и тужна, несхваћена, најава протјеривања Срба са свих тих југословенских простора.

Није само Друг Тито и Комунизам био благонаклон према Хрватима а поводом Јасеновца.

Била је и Србија.

Јер ту није страдавао живаљ из Србије. Страдавали су Срби Хрватске и Срби Босанске Крајине, некадашње Врбаске Бановине. И остали Срби, кадгод их се могло транспоровати. И Јевреји, Цигани и Хрвати Комунисти.

Тако је данас Јасеновац Ода Неовисној Хрватској.

Неовисна Хрватска је настала на Усташтву. Да није, не би протјерала пола милиона Срба.

Јасеновац више није симбол логорског уништења Срба.

Он више не занима ни Србију, ни Европску Унију у којој је Хрватска.

Република Српска је остала усамљена иако је најближа том стратишту. Иако су нека српска мјеста, која су данас у Републици Српској, тек седамдесет и неке прошлог вијека достигла број становника који су имала прије Јасеновца.

Република Српска треба достојно да обиљежи Градину. Јер је то на њеној територији а припада том усташком комплексу злодјела.

На тај начин ће обиљежавати и Јасеновац.

Од Србије се, на жалост, не може ништа очекивати.

Њој је важнија СРебреница од Јасеновца. Сарајево од Косова. Брисел од Војводине.

Ако Брисел буде захтијевао Србија ће, њена политичка артикулација, у хору да пјева За Дом Спремни.

Република Српска треба обиљежити Градину јер је то симбол Опстанка. И све своје потезе пропуштати кроз призму Опстанка. Опстанка Републике Српске и Српског Народа Овдје.

Горки окус историје у мислима, треба да буде вјечни наук.