НЕОВИСБА ХРВАТСКЕ

КОНЦЕНТРИСАНА ЈЕ

ЕНЕРГИЈА УСТАШТВА

Зато се не треба узбуђивати поводом актуелних догађаја око Јасеновца. И свих оних прије тога.

Када је разбијена Југославија, нестало је заједничке скале вриједности, прогреса и ретроградних тенденција. Хрвати су, тако добили право да буду Усташе, муслимани да бирају између Муџахедина, Бошњача, Патриота и Босанаца, Срби да буду Четници, Шиптари да буду Нато База.

А за сва та права и изборе, свачије, платиће Срби.

Мањи дио су отплатили. Нема их више нигдје на простру Бивше Југославије. Осим што су се окупили у Републици Српској.

Јасеновац. Историјски доказ да су Хрвати, иако се радило о њиховој Независној Држави Хрватској, фашистоидно и истребљивачки нистројени према Србима. Јасеновац је и тужна, несхваћена, најава протјеривања Срба са свих тих југословенских простора.

Није само Друг Тито и Комунизам био благонаклон према Хрватима а поводом Јасеновца.

Била је и Србија.

Јер ту није страдавао живаљ из Србије. Страдавали су Срби Хрватске и Срби Босанске Крајине, некадашње Врбаске Бановине. И остали Срби, кадгод их се могло транспоровати. И Јевреји, Цигани и Хрвати Комунисти.

Тако је данас Јасеновац Ода Неовисној Хрватској.

Неовисна Хрватска је настала на Усташтву. Да није, не би протјерала пола милиона Срба.

Јасеновац више није симбол логорског уништења Срба.

Он више не занима ни Србију, ни Европску Унију у којој је Хрватска.

Република Српска је остала усамљена иако је најближа том стратишту. Иако су нека српска мјеста, која су данас у Републици Српској, тек седамдесет и неке прошлог вијека достигла број становника који су имала прије Јасеновца.

Република Српска треба достојно да обиљежи Градину. Јер је то на њеној територији а припада том усташком комплексу злодјела.

На тај начин ће обиљежавати и Јасеновац.

Од Србије се, на жалост, не може ништа очекивати.

Њој је важнија СРебреница од Јасеновца. Сарајево од Косова. Брисел од Војводине.

Ако Брисел буде захтијевао Србија ће, њена политичка артикулација, у хору да пјева За Дом Спремни.

Република Српска треба обиљежити Градину јер је то симбол Опстанка. И све своје потезе пропуштати кроз призму Опстанка. Опстанка Републике Српске и Српског Народа Овдје.

Горки окус историје у мислима, треба да буде вјечни наук.