ЈАХОРИНА

ТРЕБА ДА БУДЕ

НАЦИОНАЛНИ ПРОЈЕКТ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

А не да буде препушена на милост и крволочност локалним дрипцима, републичким дрипцима и регионалним дрипцима.

Сад, кад се сезона смирила, вријеме да се хладније размисли о свему. А не да се то користи да би се, под маском помоћи Јахорини и спашавања Јахорине, она дала некоме кога Јахорина занима колико и посљедњи бабин зуб. Као Фабрика Дувана у Бањалуци Бугарима.

Јебо Те Бугарин.

Министарство Трговине и Туризма у Влади Републике Српске, једно од традционалних Лелемуд Министарстава а на чијем челу нису Бошњаци, обавило је неке разговоре са србијанским предузећем Скијалишта Србије. Па би некако Јахорину утрпали, поклонили, будзашто дали, зависно од тога како ко схвата Државу а како себе.

Не знајући да су Копаоник и Јахорина неупоредиви.

И да би једнако лоши резултати били да Копаоник дају Јахорини, као и Јахорину Скијалиштима Србије.

Влада Републике Српске мора Јахорину узети у своје руке. У најужој сарадњи са општином. Народна Скупштина мора донијети законе у вези са Јахорином. На дугорочној основи а не на краткоџепној.

Јахорина је драгуљ којег друге земље немају. У њу вриједи да се улаже и кад не враћа паре.

Главна окосница Концепта Јахорине мора да буде

·        Масовност

·        Приступачност

·        Домаћи гост

·        Ниска цијена

Потребно је, дакле, зауставити локалне будале који би да граде задања у стилу некад златног Сент Морица и слично. Горе је већ сада много мртвог капитала и улудо бачених приватних пара. Добро. До њих су дошли приватно а то значи и полузаконито. Ну. Држава их мора спријечити, ако им то већ не може одузети, да их бацају у блато.

Масовност подразумијева ниске цијене и логистику. Као што је увођење редовних зимских аутобуских линија из гравитирајућих градова Српске, паркинге, обогаћење понуде и вансезонску искориштеност.

Пројект Јахорина треба да искористи Федерално Сарајево и да га доведе на Јахорину. Јер оно и сада долази. Да искористи Београд, Нови Сад и Загреб, јер они и сада долазе. А то подразумијева озбиљан посао.

Који не може да обави аматерски локални менаџмент, Скијалишта Друге Државе нити приватници који лупају паре у хотеле.

У том смислу, садашње приватнике треба опорезовати, односно натјерати да учествују у заједничком пројекту.

Ако се не крене са Пројектом Јахорина, и они ће, приватници, врло брзо пропасти. Само неки ће таворити.

Држава нема права да да Јахорину било коме. Чак ни да је прода за Суво Злато.

То је породични иметак.

То је име које треба користити за пропагирање Републике Српске као мјеста љепоте и природе.

Пројект Јахорина може да буде тест који ће доказати да Република Српска може да буде Самостална Држава. Јер Самостална Држава мора да управља својим иметком.

И будала зна све подијелити по селу, разбацати и онда чекати, у туђој биртији, ко ће ти назвати бога и платити чокањ брље.