ЛАНА ПРЛИЋ

У БОРБИ ПРОТИВ

БИРАЧКЕ МАФИЈЕ

Ако у БиХ има 5.000, најмање, Бирачких Мјеста, на којем у Изборном Дану ординира 25.000 Чланова Бирачких Одбора, зашто, онда, Опозиција, четири године дрви да су неких 16 министара и дватри предсједника, криминалци, диктатори, режимлије и пљачкаши.

Шта је тих двадесетак окорелих Криминалаца у односу на кордоне тих фаланги од 25.000.

У тим Бирачким Одборима, дабоме, нису сви Криминалци.

Али је довољно да буде један и онда морају и остала четири. Ако хоће да направе посао.

Бирачки Одбори су најслабија тачка цијелог Изборног процеса и механизма.

Мада се годинама за Изборне Крађе окривљују Странке и Паре.

Али то није могуће промијенити. Јер чим се крене у промјене Изборног Закона, дође се до Промјена Дејтона.

Иако је крађа у Бирачком Одбору, Кривично Дјело, то у БиХ, правно и правнички, никога не занима.

Али, све занима који ће се Попис Становништва примијенити.

Стога је извјесна Лана Прлић, посланик СДП-а у Парламенту Федерације БиХ, морала сама да подноси Кривичну Пријаву против пет чланова БО на њеном БМ. Њој су украли Глас који је дала за себе.

ЦИК је неким чудом пристао на поновно пребројавање и утврдио Крађу.

Умјесто да је Прва Петорка одмах била похапшена, Лана је морала да пресавије табак.

Што значи да већ неколико мачкова имају спреман реп.

У Бањалуци, и не само у Бањалуци, и не само у Случају Вукота, Бирачки Одбори су обавили посао. Они су му дали Гласове. Нису све Гласове Вукоти дали Бирачи.

Али Бањалука нема толико Лана.

Стога бих ја, да сам барем Марков Шарац, отворио Логор под именом Голи Одбор. И улогорио све Чланове Бирачкх Одбора.

Па, који се опере, добије четврт љеба и паштету, и иде кући.

БИРАЧКИ ОДБОРИ,

НУКЛЕУС

ИЗБОРНОГ КРИМИНАЛА

И КОРУПЦИЈЕ

Непромјењивост Изборне Регулативе у БиХ, њена централизација и њена одвојеност од реалног живота и праксе, прешла је границу нефункционалности и истрошености, с једне, и криминала и коруције, с друге стране.

Сада је та регулатива извор болести које трајно оштећују политичко друштво у Републици Српској. И БиХ.

Заобилазећи све уочене мањкавости Изборне Регулативе БиХ, оне које утичу на стварну или вјештачку демократичност, на реалан одабир, на спору или брзу инсталацију власти и примјену резултата избора, на међунационалну комедију, као и занемарујући низак изборни праг, компензационе листе, беспотребну могућност бесконачног броја учесника, странака и кандидата, потребно је погодити у срце главног генератора зла.

То су Бирачки Одбори.

Бирачки Одбори су тијела која дјелују на бирачким мјестима. И не треба их мијешати са општнским изборним комисијама, нити доводити у везу.

Бирачке Одборе, практично, именују Политичке Странке, предлажући чланове према унапријед добијеном броју мјеста.

Регулатива каже да сви добијају мјеста у БО без обзира да ли на том подручју имају кандидата и странку или немају.

Стога постоји слој лопова који пред изборе формирају странке, или их ревитализују, само да би добили мјеста у БО и да би их продавали великим странкама.

За тај фиктивни систем ЦИК зна али не подузима ништа. Вјероватно и не може да подузме.

Оне поштеније Политичке Странке размјењују мјеста у Бирачким Одборима. То се ради тако да нека странка предложи кандидата за БО из странке са којом размјењује, као свога.

БО, који воде биралишта, заједно са акредитованим Посматрачима, и који броје гласове, уз присуство Посматрача, те састављају записнике, једини су сигуран и калитетан пункт гдје се купују гласови. Или договарају, што је једнако криминално. Јер за куповину директно од бирача треба велики систем и много људи, треба до свакога појединачно доћи. И треба много више пара.

Ко је довољно луд да гледа изборне резутате по бирачким мјестима, лако ће уочити криминал. Тамо гдје је неки кандидат, који никад није крочио у неку општину, на бирачком мјесту добио трипут више гласова од других, или тамо гдје су кандидатски парови, често се ради у двојкама, добили на много брачких мјеста скоро идентичан број гласова, или тамо гдје су лидер и кандидат добили идентичан број гласова, или тамо гдје је прошао неко за посланика а није могао проћи на начелнка, плаћена или договорна крађа очиледна је.

Све се то ради помоћу записника. Мада су могуће и нијансе, креације и друге умјетности.

Изборну Регулативу немогуће је промијенити јер се у најмању ситницу настоји одмах провући Унитаризација и Бошњачка Доминација у БиХ.

Тако да изборни закони постају легло криминализације Политичких Странака и изборног криминала.

Постају легло увођења готовинског црног капитала у Изборни Процес.

Постају вратари пуштања тајних манипулатора на политичку сцену, оних који дају кеш за куповину записничких гласова и који одређују ко ће представљати бираче. И који ће, четири године, утицати на одлуке скупштина.

Постају креатори цијелог низа, читавих слојева, неизабраних народних представника.

Постају покровитељи лажираних побједа и изборних резултата и на највишим нивоима.

3162.

ЕНО ДРУГА

ЧЛАНА

БИРАЧКОГ ОДБОРА

Има да се на раскрсници, на којој се нађе, одмах заустави саобраћај а семафори да почну трептати од среће.

Да поносно прође за ту прилику црвеном зебром, уважен као да носи седам кила комунистичког попрсног ордења.

Управо су наступили Дани Бирачког Одборења.

Предлажу се чланови Бирачких Одбора. Распродају се мјеста у Бирачким Одборима. Купују се. Нуде се. Размјењују се.

То је посљедица изборног законодавства у Босни и Херцеговини и Републици Српској.

Којег је, одавно, и у другим сегментима, требало промијенити. Али пошто је политичка сцена у заједничким институцијама неразјашњива, не зна се ко је у колизији а ко у коалицији, то је немогућа мисија.

Углавном. Главни проблем је што мјеста у Бирачким Одборима припадају свима једнако на цијелој територији Дејтона. Па нека странка која не живи на том подручју, у Прцпиздинцима, нпр, добије мјеста као и домородачка владајућа.

Код доронамјерно непоштених актера Изборног Процеса долази до размјене мјеста између странака. Али код недобронамјерних, либерално и тржишно оријентисаних накупаца, долази до продаје мјеста у Бирачким Одборима.

Ђонобразовани дрипци чак формирају странке и шријављују се на изборе само да би продавали мјеста у Бирачким Одборима.

Бирачки одбори би морали бити као и општинске изборне комисије, само у ад хок статусу. Да се формирају нестраначки и плаћају од скупштина у локалним заједницама и да одговарају пред законом на основу заклетве. Мада би им требало уградити и по једну тонску камеру на чело и на потиљак. За сваки случај.

Ну. Све то није највећи проблем.

Проблем је што се тржишна мјеста у Бирачким Одборима наставе тржишно понашати све до потписа записника.

То значи да се у много фаза Друг Члан Бирачког Одбора може претворити у Робу. Може се продати. Може се наплатити.

А наплаћује се све. Одсутно присуство. Учешће у свегрупном договору. Крстићи. Такозвани Преференцијали. Цјелоноћно бденије. Кад видиш да нема резултата са неког бирачког мјеста, знај да су у току интензивне финансијске трансакције. Јебо токијску берзу.

О тој Одборној врсти крађе гласова писао сам у посебној епизоди.

Сада је потребно додати само чињеницу да ће, закључујем по општем теренском хаосу, бити крваво гркљанско миловање унутар страначких листа. Јербо је међустраначка, односно међублоковска, подјела дубока и ту сарадње и мућке тешко може да буде.

Ако се коме буде дало, на основу Личних Гласова, када се објаве резултати, радног мјеста кандидата и јавног поднебља, моћи ће да се закључи какви су резултати постигнути у Данима Бирачког Одборења.

Који нису јасни највећем дијелу страначких номенклатура. А јавности поготово. Јер спадају у ред Старих Страначких Заната.

Само високотехнолошке силицијске долине, страначке структуре у појединим општинама, разумију о чему говорим.

А моја савјетница за Листе, Компензације и Бирачке Одборе, затражила је од мене двије ствари. Да послије избора добије шифру и да прије сљедећих ангажује предизборног експерта само за Бирачке Одборе.

Море комотно.