ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ
ВЕЛИКА СУ МАНИПУЛАЦИЈА
КОЈА РАЗАРА
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
Стање је такво јер је Запад наметну правила Избора помоћу којих може да се манипулише.
▪ Исфорсирани су појединци, Начелници и Градоначелници са директним Избором и веома тешким Опозивом.
▪ Одборничка Скупштина је онемогућена да буде стабилна. И кад је стабилна, у сјени је Градо/Начелника.
▪ Градоначелник, и Начелник, има неодговарајуће велика овлаштења.
▪ Много је Странака у градској или општинској скупштини. Нема толико слојева Становништва, Идеја и Програма, које би они заступали. То су све приватни Бизмиси.
▪ У ситуацији када ниједна Странка, а то није ни могуће, не може да добије 50% + 1, у овим условима нестабилност је латентна.
------
□ У Републици Српској имамо разлику између Републичке Власти и Избора, у односу на два највећа Града.
□ Имамо разлику између Гласова највеће Странке и Избора Градоначелника.
Такво стање продукује
■ Волунтаризма,
■ Финансијску Анархију,
■ Самопромоцију,
■ Уништење Политичке сцене.
------
Република Српска мора промијенити Изборни Закон и своје Изборе организовати сама.
Они који се боје за своје П & Г, Позиције Гузиције, нека одступе.
Ко се боји да ће бити смијењен, нека поднесе Оставку.
Коме се не подноси Оставка, нека скочи са Моста.
Кад никог нема.
Једном се мора кренути, па макар запао у глиб доврата.
За наше услове, Градови су велики и тешки за управљање на овај начин.
► Градоначелника треба да именује, у Градској Скупштини, Странка која има највише Одборника или највише Одборничких Гласова.
► Градоначелник се мора редуковати на протоколарне овласти.
► Цензус мора да скочи на петшест процената.
► Странка која именује Градоначелника, именује и „општинску владу“, неку врсту Извршеног Одбора.
Тако се успоставља јединствена одговорност, одговорност на једном  мјесту.
► Питања о којима не може да одлучује Извршни Одбор без Одборничке Већине, треба редуковати на стратешка.
------
Стање у коме Странка са највише Гласова нема никакву Власт, није Демократија.
То је Манипулација.
То је Фалсификација Воље Бирача.
То је поништење већинског опредјељења Гласача.
За то не треба организовати Изборе.
Довољно је мало Уличне Анархије и неко се самопрогласи Градоначелником.

 

СРБИ, СРПСКА И СРБИЈА,
ИЗМЕЂУ, НЕ ДИРАЈ НИШТА
И ЦРТАЊА НОВИХ ГРАНИЦА

 
Статус Кво, у народу познат као Не Чачкај Мечку, гвожђа су за Српски Народ и њихово територијално и државно обликовање.
Цртање Нових Граница обичне су Замке од лика за мале животиње.
Дабоме да ће свако рећи да ствари стоје потпуно обрнуто.
Ну. Не стоје, нажалост.
Срби су увијек страдали у стању Нечачкања. Кад је Статус Кво.
Јер се уљуљкају, омлитаве, копне, не раде ништа за себе и у своју корист. Ако раде, раде у туђу корист а на своју шкоду.
Комунистички Статус Кво, једна је од најпогубнијих епоха Срба.
Мада је он почео формирањем Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.
Статус Кво, код Срба се још може превести и као Курац у ладној води.
Данас, након голгота Распада СФРЈ, када су посљедице по Србе трагичније него 45е, можемо, ваљда, видити куд то води.
Србија.
Тамо је политичка и државна трагедија.
Србија, кад кажем Србија, мислим на Вучића, нема стрпљења за дугорочну активистичку улогу у Националној и Државној Политици. Србији се жури да се ријеши Косова. Друкчије се не  може протумачити стално срљање, сад у Брисел, сад у Дијалог. Србија, као да не схвата однос снага у том процесу. Она је сама, сви су против ње. Она у тај процес иде без Русије и без 1244. Ни на Лоту не може да добије.
Република Српска.
Дошао је Хандке и тако нас разувјерио да смо живи зазидани.
Нико није уз нас.
Кад кажем Република Српска, мислим на Додика.
Сарајево живи у Илузијама Исламске Декларације.
Хрвати као оће Хрватског Члана Предсједништва а Сарајево као не да. У том процесу се држе Републике Српске. Колико морају. А и Српској је добро, да није Два један.
Србија глуми Српство.
Српска мора да је трпи.
Србија, овдје мало србује а не србује тамо гдје треба.
Република Српска такође показује нестрпљење. И стално упада у Замке. Те припајање Србији, те уједињење, те унија, те Статус.
Мислим на Додика.
Остали, сав божији Булументаријум, којем је Додик, као велики мрки међед, потро ограде, тарабе и плетере и омогућио им да, политички крезави, пасу млади купус и росну дјетелину, од чега се сваки дан улитају, јавно или ћутке, раде против Републике Српске. Били у Власти, били Опозиција.
Раде тако што или ћуте или су отворено пробосански оријентисани.
Индикатив је изјава извјесног Нешића који каже да Републику Српску ни једна Држава не би признала и да се треба држати Статуса Кво.
У том Статусу Кво, Сарајево ради против Републике Српске, никад не престаје.
Помињање уједињења, припајања, уније, са Србијом, такође ради против Републике Српске а јача БиХ. Мобилише и уједињује све оне који не знају шта ће са собом и са Сарајевом, па се, онда, постројавају против Републике Српске. Чиме се јача Босна и Херцеговина.
Република Српска треба да сваког дана ради на Самосталности. Да ради против неуставних институција БиХ, и тако разара вјештачку, неуставну, недејтонску БиХ, да се повезује са Херцег Босном доклегод јој то користи.
Статус Кво или извикивање Уједињења, треба оставити потпуно по страни.
Тај процес ће трајати неколико деценија.
За то није довољан један Додик. Ни сљедећи Додик.
Потребно је већ сада одгајати кордоне, од Пјетлића, преко Кадета до Првотимаца.
Иначе ће вам инсталирати Малу Мајмунчад, као у Бањалуци.
Коме су рекли да каже да је Економски Патриотизам најважнији.
Јебеш, дакле Државу и Нацију.
Ја, кад се обогатим, ја сам Патриот а и сви сте са мном Патриоти.
Осим тога Патриотизам је ријеч Босанског Језика.
*
У националним и државним пословима, није добра Онанија и Боранија.