НЕЗАКОНИТОСТ
И НЕУСТАВНОСТ
НАД СРБИМА, ТРАЈАЋЕ
ДОКЛЕГОД СРБИ ПОСТОЈЕ

 
Чињеницу су јасне.
И сви нормално живе са тим.
▪ Високи Представник, био верификовани или лажни, не може да доноси Законе у БиХ. То не стоји у Уставу БиХ ни у цијелом Дејтонском Споразуму.
▪ Суд БиХ који није уставан, не налази се у Уставу БиХ, не може да суди по „законима“ Високог Представника. А не може, и да се налази у Уставу БиХ.
▪ Уставни Суд БиХ, био уставно попуњен или непопуњен, мора да поништи цијелу ту линију противуставне активности.
Он то, дабоме, не чини и то није ни очекивано.
-------
Ради се о Нацистичкој Политици Истребљења Срба.
Која је, само формално, почела у Првом Свјетском Рату.
Од тада, траје и као нацистичко масовно логорско истребљење и као свака лажна доброта коју Запад, Нацистичка Европа, приреде Србима.
Ако су ово тешке оцјене, онда су физичке и територијалне посљедице по Србе мирисне љубичице.
Шмит, и цијели механизам иза њега, он је само један Усрани Шмит, ради оно што ЕУ ради Србији, уз помоћ Домаћих Издајника, оно што Млади Нацисти у Сплиту раде групици српских Несрећника које су дошли да виде неко српско коло, у некој забитој бараци.
Апелација Стразбуру, ништа неће промијенити.
То је Кадија те тужи, Кадија те суди,
Распад Југославије припремљен је и изведен незаконито, по Хелсинкију и противуставно.
Само да би се уништили и поништили Срби.
То су, углавном успјели.
Осим Републике Српске.
Зато она остаје највећи Нацистички Циљ.
Република Српска се мора држати Дејтонског Споразума, коликогд је он девастиран.
Јер он је један једини међународно-правни анкер за који се можемо држати.
На основу њега, можемо да се обраћамо Великим Силама.
Помогло, не помогло.
Али, треба да будемо приправни на сваки политички рат, или стварни, ако нас приморају.
Јер ће се Незаконитост и Неуставност над Српском и Србима Овдје, наставити.
Нико не треба да има улузија.
 
 

 

СРБИ, СРПСКА И СРБИЈА,
ИЗМЕЂУ, НЕ ДИРАЈ НИШТА
И ЦРТАЊА НОВИХ ГРАНИЦА

 
Статус Кво, у народу познат као Не Чачкај Мечку, гвожђа су за Српски Народ и њихово територијално и државно обликовање.
Цртање Нових Граница обичне су Замке од лика за мале животиње.
Дабоме да ће свако рећи да ствари стоје потпуно обрнуто.
Ну. Не стоје, нажалост.
Срби су увијек страдали у стању Нечачкања. Кад је Статус Кво.
Јер се уљуљкају, омлитаве, копне, не раде ништа за себе и у своју корист. Ако раде, раде у туђу корист а на своју шкоду.
Комунистички Статус Кво, једна је од најпогубнијих епоха Срба.
Мада је он почео формирањем Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.
Статус Кво, код Срба се још може превести и као Курац у ладној води.
Данас, након голгота Распада СФРЈ, када су посљедице по Србе трагичније него 45е, можемо, ваљда, видити куд то води.
Србија.
Тамо је политичка и државна трагедија.
Србија, кад кажем Србија, мислим на Вучића, нема стрпљења за дугорочну активистичку улогу у Националној и Државној Политици. Србији се жури да се ријеши Косова. Друкчије се не  може протумачити стално срљање, сад у Брисел, сад у Дијалог. Србија, као да не схвата однос снага у том процесу. Она је сама, сви су против ње. Она у тај процес иде без Русије и без 1244. Ни на Лоту не може да добије.
Република Српска.
Дошао је Хандке и тако нас разувјерио да смо живи зазидани.
Нико није уз нас.
Кад кажем Република Српска, мислим на Додика.
Сарајево живи у Илузијама Исламске Декларације.
Хрвати као оће Хрватског Члана Предсједништва а Сарајево као не да. У том процесу се држе Републике Српске. Колико морају. А и Српској је добро, да није Два један.
Србија глуми Српство.
Српска мора да је трпи.
Србија, овдје мало србује а не србује тамо гдје треба.
Република Српска такође показује нестрпљење. И стално упада у Замке. Те припајање Србији, те уједињење, те унија, те Статус.
Мислим на Додика.
Остали, сав божији Булументаријум, којем је Додик, као велики мрки међед, потро ограде, тарабе и плетере и омогућио им да, политички крезави, пасу млади купус и росну дјетелину, од чега се сваки дан улитају, јавно или ћутке, раде против Републике Српске. Били у Власти, били Опозиција.
Раде тако што или ћуте или су отворено пробосански оријентисани.
Индикатив је изјава извјесног Нешића који каже да Републику Српску ни једна Држава не би признала и да се треба држати Статуса Кво.
У том Статусу Кво, Сарајево ради против Републике Српске, никад не престаје.
Помињање уједињења, припајања, уније, са Србијом, такође ради против Републике Српске а јача БиХ. Мобилише и уједињује све оне који не знају шта ће са собом и са Сарајевом, па се, онда, постројавају против Републике Српске. Чиме се јача Босна и Херцеговина.
Република Српска треба да сваког дана ради на Самосталности. Да ради против неуставних институција БиХ, и тако разара вјештачку, неуставну, недејтонску БиХ, да се повезује са Херцег Босном доклегод јој то користи.
Статус Кво или извикивање Уједињења, треба оставити потпуно по страни.
Тај процес ће трајати неколико деценија.
За то није довољан један Додик. Ни сљедећи Додик.
Потребно је већ сада одгајати кордоне, од Пјетлића, преко Кадета до Првотимаца.
Иначе ће вам инсталирати Малу Мајмунчад, као у Бањалуци.
Коме су рекли да каже да је Економски Патриотизам најважнији.
Јебеш, дакле Државу и Нацију.
Ја, кад се обогатим, ја сам Патриот а и сви сте са мном Патриоти.
Осим тога Патриотизам је ријеч Босанског Језика.
*
У националним и државним пословима, није добра Онанија и Боранија.