СРПСКА ОПОЗИЦИЈА
НИЈЕ ПОЛИТИЧКА,
ОНА ЈЕ ПРОТИВСРПСКА
И ПРОТИВНАЦИОНАЛНА

 
Она је јевтина.
То је Политика на Бувљаку.
Политика је скуп националних и државних послова.
Ту дефиницију не треба ширити.
Јер, у томе су и економски, и културни, и демократски, и грађански... послови.
Трамп је јуче, у Саудиарабији, изрекао реченицу у којој се каже да њега занима Америка и одбрана а да неће другима наметати како да живе.
То може да буде значајно, иако је протоколарно, у Земљи којој је продао Оружја у вриједности од 150 босанскохерцеговачких буџета.
Али може да буде и суштински, иако Трмап није никакав Интелектуалац нити Политички Филозоф.
Политика је и руска операција у Украјини.
Ради се о Руској Нацији и Руској Држави.
Опозиција у Републици Српској, не бави се Политиком.
Они никад нису за Нацију и Државу.
ПДП и ЗАПИР, нису ни формирани да би то радили.
А СДС је у дугом времену, изнутра деструисан па је потпуно избачен из националног и државног Колосијека.
Опозиција у Републици Српској најобичнији је извођач деструктивних радова.
Они су они који Компресором разбијају бетон на градилишту.
Само су их Западаши унајмили да то разбијају на носећим стубовима Државе Српске.
Притисак на Политичаре, на Институције и на Јавност, коју Запад систематски проводи код малих Народа и Држава, довео је до тога да и Свакодневни Људи, и политички ученији, не разликују Политику од Деструкције.
То се види по томе што је за њих свако Политичар. И Одборник и Помоћник  Министра.
Зато се велики број Људи, на Изборима, опредјељује не по политичком принципу већ по вашарском.
Они који дивљају по Скупштини, излазе кад је важно гласање за Нацију и Државу, који проводе Уличну Анархију, који нападају искључиво изабране Лидере, у Темама које нису политичке, који „раде“ посао који припада Институцијама правосуђа, економије... и који не може да ради ни Власт ни Опозиција, који се регулише законодавством Скупштине, коју они систематски дезавуишу и напуштају, они нису Политика, нису Опозиција, они су Деструктори.
Њихов главни задатак је да Нацију и Државу, Републику Српску, уцрвају толико да сама падне.
Или да је са Галопирајућом Сушицом, испоруче Унитаристима Сарајева и Западашима.
У случају Ратног Стања, сви су они за Пријеки Суд.

 

ЧИЈА ТИ ОНО БЈЕШЕ.
ШМИТОВА.
ШТА ЋЕШ БИТ КАД ОДРАСТЕШ.

 
Кад незрео уђеш у Политику, завршићеш као труо.
 
Политичка зрелост подразумијева многе способности, не само оне добне законске за некажњив секс.
Јасно је да запад плански продукује ешалоне незрелих Политичара. То се види у тренутном мозаику Европске Уније али и у највећем броју земаља, унутар њих.
Америка је некако успјела за себе издејствовати да на челу има дезоријентисану индивидуу.
Што је исто. Само мало практичније од Незрелости.
Опозиција у Републици Српској је такође захваћена том пандемијом.
Балоначелник у Бањалуци је политичко недоношче. Момак са посебним политичким потребама.
Предсједник Педепеа, такође.
Само незрео лик може да допусти себи да живи у сјени Младена Иванића који је, Сопран О, Падроне, овдје, испред Инглеза. Још од Рата.
Незрео је и Шаровић.
Његово понашање уназад четири године и у протеклом мјесецу, лабораторијски то показују.
Његова незрелост је у томе да слуша шта му кажу а да нескривено показује да не зна гдје је.
Шмитуља је посебна врста Недозрелкиње.
Она у себи види оно што нико не види.
Док демонстрира хистериозну сподобу обложену лажном умилношћу.
Мис Сокака која се ујутро огледа као Мис Универзум.
Зрео Политичар, чак осредњих домета, никакав Вођа, Лидер, по политичкој атмосфери која креира Излазност, треба да зна ко ће побиједити и да он неће побиједити.
Главени капацитети лонаца на раменима Опозиционара, ових које сам поменуо, Вукан носа таву умјесто лонца, немају могућност да схвате Политичку Атмосферу.
Двије године уназад је јасно да Власт у Републици Српској има подршку, да су бирачи равнодушни и да, као и увијек, Апстиненти подржавају већину која ће изаћи да гласа.
Парламентарни Глаасови и 50постотна Излазност су то и доказали. И неки локални изборни перформанси, прије ових Избора.
Само треба знати слова и читати.
Њима су иначе, Опозиционарима, као Анархистичним Аналфабетама, све те основне политичке категорије, мутне ко Дунаво.
Али су упорни. Што само може значити да су у служби рушења Републике Српске.
То рушење видљиво је одавно. Није баш свима, у Политици, видљиво.
Онима који се баве параметрима, индикативима и трендовима, било је видљиво одмах послије потписа у Паризу.
Оном ко је од почетка пратио Вучића, било је видљиво његово понашање у рушењу Власти Републике Српске. И на локалним и на прошлим општим Изборима. И сада.
То је, једноставно, законитост.
То хибридно, синхронизовано, рушење Републике Српске, гдје је СКГ Технологија, само једна апликација, геостратешки је посао Запада који се не може прикрити опаском, Па, ми смо мали, кога ми занимамо.
То рушење Републике Српске, сада је толико видљиво да га јавно исказују политички лидери који са Републиком Српском и Србима, немају никакве везе.
Из ЕУ се види да је на сцени покушај инсталирања на власти једне Незрелице, Суманте, Карминуше, Шмитуље, чиме би се поништио Дејтон и Република Српска, што би отворило пут поништењу Хрвата и формирању унитарне исламске државе умјесто тронационалне дејтонске конфедерације.
Не виде они, јавно, баш све то због Срба и Републике Српске.
Виде због себе.
Виде како може тај нуклеус да се претвори у Еунијски тренд и процес поништења Нација.
Тим увидом у рушење Републике Српске, ми смо добили неколико „пријатеља“ које нисмо ни очекивали.
Једино још Вучић чека ЦИК.
Јер је цикно.

 

ШАРОВИЋ.
ТО ЈЕ РЕФЕРЕНДУМ,
МИ ИЛИ ОНИ.

 
То је Апокалипса Аналфабета.
Двадесет година је Република Српска без Алтернативе за своју Националну Политику.
И прије него што је Чавић дао Мандат Додику, пошто су Полицију Српске довели пред предају Сарајеву, Република Српска није имала Националну Политику.
Када је СНСД, са подржавајућим Странкама, зауставио предају Полиције Сарајеву, наступило је вријеме једног рјешења.
Оног које заступа СНСД.
Оног које записано код оснивања – Два Ентитета и Три Конститутивна Народа.
Чак се ни то, што је минималан захтјев, није могло увијек одржати.
Један Ентитет, Федерација БиХ, уништена је.
Један Конститутивни Народ, Хрвати, скоро је уништен.
Национална Политика коју је водио Есенесде, у таквим условима, била је мучан и крвав посао.
Јер. Сви су били против Републике Српске.
Есенесде је морао и да попушта, да чека, да гледа штету а не може ништа да подузме.
Оно што је остало изван Власти, и оно смеће које је само изашло из Власти, није нудило никакву алтернативу Есенесдеовој Националној Политици.
Нудило је препреке, анархију, подметања, издаје.
Томе се прикључила и Српска Демократска Странка.
Оно што се здраво национално не роди, не може здраво ни завршити.
Сада је тај Опозициони Конгломераторијум препун Политичких Аналфабета.
Није само изјава Шаровића аналфабетска.
И Јелена Тривић, која претендује да  буде Предсједница Републике Српске, извикује да је на власти, у Српској, Режим.
Бањалучани су говна ручали и изабрали Аналфабету Капаиталца за Градоначелника.
То је, код свих њих, одуство елементарног политичког знања.
За Опозицију, па и за Издају, потребно је темељно познавање Политичке Азбуке и координата.
Ово што Шаровић лупачи, може да се правда покушајем да се мобилишу Бирачи, да изађу, да буду против Власти.
Ма да су Бирачи давно одлучили.
А, и Шаровићеву изјаву прочита пар хиљада оних које, углавном не занимају Избори о којима он говори.
Не ради се ни о каквом Референдуму, о прелому. Политика је спор и дуготрајан процес.
Ради се о обичним Изборима на којима Опозиција не може да учини ништа. Ако не буде великих екстерних манипулација.
Не зато што јој смета „режим“.
Већ зато што нема Политички Програм.
Извика о Референдуму, Судбоносним Изборима, једнака је ситуацији када Шаровић сједне на њиву, под дрво, када грми, и чека да комшију, у кући, убије Гром.