ШАРОВИЋ.
ТО ЈЕ РЕФЕРЕНДУМ,
МИ ИЛИ ОНИ.

 
То је Апокалипса Аналфабета.
Двадесет година је Република Српска без Алтернативе за своју Националну Политику.
И прије него што је Чавић дао Мандат Додику, пошто су Полицију Српске довели пред предају Сарајеву, Република Српска није имала Националну Политику.
Када је СНСД, са подржавајућим Странкама, зауставио предају Полиције Сарајеву, наступило је вријеме једног рјешења.
Оног које заступа СНСД.
Оног које записано код оснивања – Два Ентитета и Три Конститутивна Народа.
Чак се ни то, што је минималан захтјев, није могло увијек одржати.
Један Ентитет, Федерација БиХ, уништена је.
Један Конститутивни Народ, Хрвати, скоро је уништен.
Национална Политика коју је водио Есенесде, у таквим условима, била је мучан и крвав посао.
Јер. Сви су били против Републике Српске.
Есенесде је морао и да попушта, да чека, да гледа штету а не може ништа да подузме.
Оно што је остало изван Власти, и оно смеће које је само изашло из Власти, није нудило никакву алтернативу Есенесдеовој Националној Политици.
Нудило је препреке, анархију, подметања, издаје.
Томе се прикључила и Српска Демократска Странка.
Оно што се здраво национално не роди, не може здраво ни завршити.
Сада је тај Опозициони Конгломераторијум препун Политичких Аналфабета.
Није само изјава Шаровића аналфабетска.
И Јелена Тривић, која претендује да  буде Предсједница Републике Српске, извикује да је на власти, у Српској, Режим.
Бањалучани су говна ручали и изабрали Аналфабету Капаиталца за Градоначелника.
То је, код свих њих, одуство елементарног политичког знања.
За Опозицију, па и за Издају, потребно је темељно познавање Политичке Азбуке и координата.
Ово што Шаровић лупачи, може да се правда покушајем да се мобилишу Бирачи, да изађу, да буду против Власти.
Ма да су Бирачи давно одлучили.
А, и Шаровићеву изјаву прочита пар хиљада оних које, углавном не занимају Избори о којима он говори.
Не ради се ни о каквом Референдуму, о прелому. Политика је спор и дуготрајан процес.
Ради се о обичним Изборима на којима Опозиција не може да учини ништа. Ако не буде великих екстерних манипулација.
Не зато што јој смета „режим“.
Већ зато што нема Политички Програм.
Извика о Референдуму, Судбоносним Изборима, једнака је ситуацији када Шаровић сједне на њиву, под дрво, када грми, и чека да комшију, у кући, убије Гром.